Rast rizika pogurao kamate na dugoročne obveznice 1Foto: Aleksandar Roknic

Pandemija koja je bukvalno zaustavila svetsku ekonomiju proletos, a kasnije je ozbiljno usporila, naterala je skoro sve države da troše više nego što imaju. Junska procena MMF-a je da je države kriza koštala 11 biliona dolara od čega se polovina odnosi na izgubljene budžetske prihode zbog manje ekonomske aktivnosti, a druga polovina na pomoć privredi.

Krizu prati i rast rizika, pa samim tim i cena tog zaduživanja. U tom nemirnom moru plovi i Srbija koja će ove godine napraviti oko 3,5 milijarde evra budžetskog deficita koji se može pokriti samo zaduživanjem.

Ova kretanja Srbija je već osetila još u maju, kada je na Londonskoj berzi država emitovala dve milijarde evra vredne sedmogodišnje evroobveznice sa prinosom od 3,375 odsto, dok je, recimo, šest meseci ranije emitovala desetogodišnje evroobveznice sa prinosom od samo 1,25 odsto. Situacija sa kratkoročnim obveznicama je počela da se popravlja i prinosi da padaju, ali investitori traže veću zaradu od dugoročnih obveznica pokazujući tako da se rizik povećao.

Pre nedelju dana Ministarstvo finansija je emitovalo dinarske obveznice na 12 godina i zahtevani prinos je iznosio četiri odsto godišnje.

U avgustu smo za isto 12-godišnje obveznice morali da se obavežemo da platimo 3,85 odsto, a pre pandemije, 18. februara 3,4 odsto. Dakle zaduživanje dinarskim dugoročnim obveznicama postalo je skuplje za nešto više od šest meseci za skoro 20 odsto.

Na nivou cele države manjak u budžetu nakon sedam meseci iznosi 2,8 milijarde evra i to pre svega zbog veće potrošnje države.

Naime, rashodi budžeta su povećani za 24,4 odsto više nego prošle godine, a pad prihoda iznosi oko pet odsto. Najveći deo te potrošnje se odnosi na pomoć privredi koja je dostigla 1,3 milijarde evra, pa su subvencije utrostručene u odnosu na prvih sedam meseci prošle godine.

Erste banka u svom makroekonomskom pregledu ističe da se očekuje da će deficit budžeta iznositi 3,5 milijarde evra za celu godinu što je čak 7,5 odsto BDP-a.

Ipak, navodi se u njihovom izveštaju, sa finansiranjem ovog deficita neće biti problema jer je veći deo novca za njegovo pokriće već nabavljen.

Oni u analizi navode da su prinosi na kratkoročni i srednjeročni dug počeli da opadaju u odnosu na leto, ali su i dalje viši nego početkom godine, odnosno pre krize. Međutim, situacija je drugačija kod dugoročnih obveznica.

„Defanzivan stav investitora bio je primetan na protekle tri aukcije dinarske dvanaestogodišnje obveznice, što je uticalo na odluku Ministarstva finansija da prošle nedelje poveća prinos za 15 baznih poena (0,15 odsto). Ministarstvo finansija forsira aukcije dugoročnijih instrumenata kako bi ispunilo uslove za članstvo u Eurokliru, koje bi dovelo do povećanja potražnje i smanjenja troškova. S obzirom na bolje ekonomske rezultate u odnosu na uporedive zemlje i na stabilnu inflaciju i valutu, vidimo prednosti dugoročnog dela krive“, optimistični su u Erste banci.

Za Dejana Šoškića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, veća zahtevana stopa prinosa je jasan znak da percepcija rizika kod investitora prema Srbiji raste.

„To nije neobično, jer mi smo se u međuvremenu zaduživali, imali smo i emisiju evroobveznica od dve milijarde evra i sada imamo veći odnos duga prema BDP-u nego početkom godine, pa samim tim i premija rizika je veća. Međutim, dobro je da su investitori spremni da investiraju u srpske obveznice sa rokom od 12 godina i to u lokalnoj valuti. To znači da nije pitanje da li će država moći da vrati dug, već pokazuje i poverenje da će domaća valuta zadržati kupovnu snagu. Dakle oni očekuju stabilnost i inflacije i deviznog kursa, mada s obzirom da se radi o dinarskim investitorima trebalo bi pre svega da ih zanima kupovna snaga valute, a ne devizni kurs“, objašnjava Šoškić.

I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu napominje da s obzirom da se kurs ne menja, a da je inflacija niska, jedini razlog za veći prinos na naše obveznice je rast rizika koji je deo kamatne stope koju plaćamo na dug.

„Obveznice su generalno dobar način zaduživanja, ali kod dugoročnih obveznica treba voditi računa i o tome da kada se zadužujemo na 15 ili 20 godina, ostavljamo taj dug budućoj generaciji. Zato treba dobro odmeriti koliki je stepen dugoročnog zaduživanja i da li imamo pravo da ostavimo toliki dug narednoj generaciji“, upozorava Dugalić.

I on ističe da je dobro da investitori hoće da kupuju obveznice Srbije, ali ukazuje i da dok se zemlje EU u okruženju, recimo Hrvatska zadužuju po 1,5 odsto, mi se hvalimo sa 3,3 odsto za evroobveznice.

„To jeste dobra kamata, ali za kupca obveznica, a ne baš i za nas koji ih emitujemo. U ovom trenutku kamate na međunarodnom tržištu, a i kod nas su niske, kurs je stabilan, ali ko može znati šta će biti za 12 godina. Sve što je sa rokom preko pet do sedam godina, teško je sagledivo“, napominje Dugalić.

Jedan od rizika sa kojim bi se neke zemlje mogle susresti sledeće godine je i kriza javnog duga. I MMF upozorava da ukoliko bi došlo do novog talasa pandemije početkom 2021. godine neke ekonomije bi mogle upasti u dužničku krizu, što zbog ekonomskog usporavanja, što zbog težih uslova zaduživanja. Dugalić ističe da se EU i ECB već spremaju da pomognu zemljama kao što su Italija, Španija i Grčka koje zavise od turizma, a već imaju veliki dug.

„EU će morati time da se pozabavi, da ove zemlje ne bi upale u dužničku krizu ako žele da Unija opstane, jer one mogu da povuku i ostale članice. I nama je to pretnja jer naša najveća trgovinska razmena je sa EU, a pre svega sa Italijom i Nemačkom. Mi smo do sada imali manje problema zbog strukture naše privrede, ali nemoguć je neki veći rast bez izvoza u EU i investicija odande, jer mi nemamo dovoljnu akumulaciju kapitala za investicije“, napominje Dugalić.

Erste: Pad BDP-a od jedan odsto u 2020.

Erste banka u svojoj analizi predviđa da će pad BDP-a Srbije u ovoj godini biti svega jedan odsto, da bi u 2021. zabeležili rast od pet odsto. Takođe, predviđaju da će javni dug dostići 60,8 odsto BDP-a, dok će spoljni dug biti na 67,5 odsto BDP-a.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.