Rastu plate ali i cene

Prosečna zarada isplaćena u martu dostigla je 25.960 dinara i prema podacima statističara veća je od februarske za 2,9 odsto, a u poređenju sa platom koju su zaposleni primili u martu 2006. godine to predstavlja rast od 30 odsto. Ali, ako se tome doda i podatak da cene osnovnih prehrambenih proizvoda ne miruju – inflacija u aprilu iznosila 0,9 odsto, to bi značilo da su troškovi života zabeležili skok od 0,8 odsto u odnosu na mart, dok je povećanje u odnosu na decembar 2006. godine iznosilo 1,4 odsto. Statističari kažu da je rastu inflacije u aprilu doprineo skok cena robe od 1,2 odsto i usluga za 0,1 odsto, dok je bazna inflacija, odnosno rast cena robe i usluga koje se slobodno formiraju, iznosio 0,2 odsto. Najviše su poskupeli poljoprivredni proizvodi (šest odsto), dok su cene industrijskih proizvoda u proseku porasle za 1,5 odsto, i to uglavnom zbog poskupljenja derivata nafte, dok su cene pehrambenih proizvoda i duvana ostale nepromenjene.
Prema podacima Ministarstva trgovine prosečna zarada dovoljna je da se pokriju troškovi minimalne potrošačke korpe. Onu drugu, bogatiju, potrošačku korpu teško mogu napuniti i oni sa većim zaradama od prosečnih.

Mađari na hranu potroše 1.136 evra godišnje

Prema podacima statističara u zemljama u okruženju najviše novca na kupovinu hrane, čak 1.475,18 evra po stanovniku godišnje potroše Mađari. Slede Hrvati koji takođe ne štede na hrani i godišnje troše 1.236,16 evra. Slovenci iz kućnog budžeta za te namene izdvajaju 1.136,45 evra, dok su Srbi koji na hranu godišnje potroše 494,90 evra po stanovniku na samom začelju te liste, malo ispred Makedonaca koji su poslednji jer troše samo 299,88 evra. I zarade u okruženju su različite. Prema podacima nacionalnih statistika najveći prosek zarada u 2006. godini ostvarili su zaposleni u Sloveniji (770 evra mesečno ), zatim u Hrvatskoj (620 evra), Mađarskoj (442 evra), BIH (299 evra), dok su najniže zarade prošle godine primali zaposleni u Bugarskoj – 180 evra.

Za preživljavanje uz minimalnu potrošačku korpu, četvoročlanom domaćinstvu potrebno je oko 15.500 dinara, pri čemu se čak više od 60 odsto te sume potroši na hranu i piće. U toj korpi najviše mesta zauzima hleb (33 kilograma ) i ostali proizvodi od žita na šta se potroši 1.394,88 dinara, za nabavku povrća i prerađevina potroši se 1.144 dinara, a samo oko 740 dinara namenjeno je za voće. Najveći trošak u minimalnoj korpi predstavlja kupovina mesa (2.392 dinara) i mleka i mlečnih proizvoda (2.111,32 dinara), dok su troškovi komunalnih usluga i plaćanja računa za utrošenu električnu energiju isti kao i u prosečnoj korpi.
U prosečnoj potrošačkoj korpi raspored troškova je sličan. Količina hleba je ista, ali ovo domaćinstvo ima mogućnosti da litar mleka kupuje svakodnevno, da na jelovniku ima više mesa, da u toku meseca deset puta izdvoji novac za kupovinu dnevnih novina, zatim 30 paklica cigareta (49 dinara po paklici), 60 karata za gradski prevoz (20 više nego u minimalnoj korpi, a i račun za utrošene telefonske impulse mogao bi da premaši 200 dinara (umesto 88,20 dinara).
Komentarišući kretanje zarada Goran Nikolić, stručni saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije tvrdi da prosečne zarade već nekoliko godina unazad beleže značajniji rast (primanja penzionera rastu sporije) i kao ilustraciju navodi podatak da su u 2006. godini prosečne zarade dostigle 258 evra, a u martu ove godine kreću se oko 320 evra. „Sudeći prema rastu primanja u prva tri meseca od čak 30 odsto, realno je pretpostaviti, imajući u vidu očekivane i već realizovane visoke inostrane kapitalne prilive, da bi ove godine rast zarada mogao opet dostići 30 odsto, što znači prosek od oko 335 evra“, tvrdi Nikolić, dodajući da rast zarada pokreće tražnju, što stvara dodatne probleme Narodnoj banci Srbije, koja mora da smanji preteranu ponudu dinara i tako spreči razmahivanje inflacije.
Uprkos evidentnom rastu zarada statističari upozoravaju da se dve trećine zaposlenih mora zadovoljiti republičkim prosekom. A za bolji život koji podrazumeva kupovinu kvalitetnijih namirnica, kao i podmirivanje ostalih potreba koje nisu obuhvaćene nijednom korpom (lekovi ili participacija za lekove, dnevne novine, dopuna za mobilni telefon, školski pribor, gorivo…) potrebno je više novca.