Foto: EPA-EFE ANTONIO BAT

Kada je u aprilu 2017. godine Ivica Todorić preko rukovodstva Agrokora, koje je tada još efektivno kontrolisao, podneo zahtev Trgovačkom sudu u Zagrebu za aktiviranje „leks Agrokora“, zakona koji je omogućio uvođenje prinudne uprave u najveću korporaciju u regionu. Verovatno tada nije mogao zamisliti da će se sve okrenuti protiv njega, da će nakon nekoliko meseci biti pokrenuta istraga zbog pribavljanja imovinske koristi od 150 miliona evra, da će nakon šest meseci biti uhapšen u Londonu, a godinu dana kasnije izručen Zagrebu i noć provesti u zagrebačkom zatvoru Remetinac. Zanimljivo je da je pre 46 godina Ante Todorić, otac Ivice Todorića, kao direktor Agrokombinata takođe boravio u ovoj instituciji zbog sličnih dela, privrednog kriminala. U međuvremenu Todorić je vodio medijski rat protiv članova Vlade Hrvatske koji su učestvovali u pripremi ovog zakona, protiv vanredne uprave i internacionalnih investicionih fondova koji su se dočepali popriličnog dela dugova Agrokora.

Koreni propasti Agrokora sežu godinama unazad i nalaze su ogromnoj ekspanziji po celom regionu finansiranoj dugovima i to prilično skupim kako se ispostavilo. Celo klupko dugova počelo je da se razmotava u javnosti početkom januara 2017. godine kada je rejting agencija Mudiz smanjila rejting Agrokora, a već krajem tog meseca počele su spekulacije o bankrotu ove kompanije nakon što je počela da pada vrednost njenih obveznica na međunarodnom tržištu.

Ubrzo su počeli da se javljaju poverioci zabrinuti za svoje plasmane, a među njima najviše dve ruske banke Sberbanka i VTB koje su potraživale čak 1,4 milijarde evra. Ukupni dugovi Agrokora procenjeni su na skoro šest milijardi evra, dvostruko više od vrednosti imovine preduzeća. Već u martu Vlada Hrvatske obavlja razgovore sa Agrokorom plašeći se posledica za celu ekonomiju ukoliko bi holding sa 40.000 zaposlenih propao i Martina Dalić, ministarka privrede prvi put spominje poseban zakon (leks specijalis) namenjen rešavanju problema firmi sa više od 8.000 zaposlenih i milijardu evra duga, a u stvari namenjen Agrokoru. Krajem marta se „leks Agrokor“ našao u skupštini po kome bi Vlada predložila vanrednog upravnika koga odobrava Trgovački sud u Zagrebu i to ili na zahtev samog dužnika ili na zahtev poverilaca, ali uz suglasnost dužnika. Ovo je izazvalo buru na političkoj i javnoj sceni Hrvatske, a protivnici su to nazivali državnim intervencionizmom i nacionalizacijom.

Sa poveriocima je dogovoreno da se zamrznu potraživanja od Agrokora, a Sberbanka kao najveći poverilac u firmu je dovela Antonija Alvareza Trećeg iz Alvarez i Maršal konsultantske kuće, koji je trebalo da restrukturira kompaniju i nađe dogovor sa brojnim dobavljačima i poveriocima. Međutim situacija sa dobavljačima se komplikuje i oni daju ultimatum da se počne sa vraćanjem dugova ili će obustaviti isporuku robe u Konzumove prodavnice i to uoči početka turističke sezone. Istog dana, 6. aprila, Sabor je usvojio Zakon, a već sutradan sam Todorić je podneo zahtev sudu da se on primeni na Agrokor.

„Odluku donosim u uvjerenju kako je to u najboljem interesu za svakog pojedinog zaposlenika, partnera, dobavljača, svih drugih dionika te cjelokupnog gospodarstva …“, poručio je Todorić.

Sve vreme i zemlje u regionu Srbija, Slovenija i BiH aktivno prate šta se dešava sa Agrokorom, s obzirom na njegovo značajno prisustvo u ovim ekonomijama i to u osetljivim sektorima kao što su maloprodaja i prehrambena industrija. U Srbiji je Agrokor prisutan preko Merkatora S i Rode, zatim Frikoma i Dijamanta.

Agrokor 10. aprila dobija upravnika Antu Ramljaka, a sud zabranjuje naplatu potraživanja čime se skida blokada računa sa Agrokorovih kompanija i omogućava koliko toliko normalno poslovanje 24 firme iz sastava holdinga. Sa Sberbankom se pregovara o kreditu od 100 miliona evra, ali uprava ne pristaje da ta sredstva imaju prioritet kod naplate i ne ulaze u stečajnu masu. Domaće banke odobravaju kredit od 80 miliona evra kojima se isplaćuju dobavljači, porezi i plate zaposlenih.

Ovoliki ekonomski potres je neizbežno doveo i do političkog potresa pa se krajem aprila raspala vlada HDZ i Mosta, jer ministri iz redova Mosta nisu glasali protiv predloga za pokretanje poverenja ministru finansija Zdravku Mariću koji je na to mesto došao sa mesta finansijskog direktora Agrokora. Sve do maja Ivica Todorić se nije eksponirao, a nije se nalazio ni u žiži javnosti. Međutim, kada je vanredna uprava uradila vanredne revizije knjiga Agrokora i podnela tužbu

U međuvremenu neki investicioni fondovi na međunarodnom tržištu kupuju obveznice Agrokora za 30 do 35 odsto nominalne vrednosti. Ovi fondovi, predvođeni fondom Najthed kapital kasnije obezbeđuju dodatni kredit i od vanredne uprave dobijaju status povlašćenih poverilaca koji imaju prednost kod naplate i to u nominalnom iznosu što će kasnije biti predmet velikog spora, a posredno će dovesti i do smene Ramljaka.

Od septembra Ivica Todorić počinje sa optužbama kako je vlada donela leks Agrokor sa namerom da mu otme kompaniju, da ona nije bila prezadužena i da je vrh vlade u savezništvu sa domaćim i stranim konsultantima i fondovima u „operaciji Borg“ skovala zaveru da mu otme Agrokor uz tvrdnju da je pod prisilom potpisao zahtev za uvođenjem prinudne uprave.

Nakon rezultata revizije finansijskih izveštaja iz 2016. u kojima je PrajsvotersKuperhaus utvrdio niz nepravilnosti teških milijarde kuna, Ante Ramljak je podneo prijave. Policija je u oktobru upala u Kulmerove dvore sa optužnicom protiv Ivice Todorića, njegovih sinova i još desetak bivših članova uprave ovog koncerna. Međutim, Todorići su već u Londonu. Nakon godinu dana žalbi i odlaganja, sud u Londonu konačno je doneo odluku o izručenju koje je obavljeno preksinoć.