Foto: FreeImages/ rsvstks

Ovo pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je u martu ove godine proizvodnja bila na svega 10 odsto proizvodnje u martu prošle godine. Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, objašnjava da je remont u rafineriji jednokratan faktor koji je uticao na industrijsku proizvodnju i da će već od aprila stvari biti vraćene na normalu.

„Da je NIS radio normalno u martu imali bismo rast industrijske proizvodnje od 1,5 odsto umesto smanjenja“, kaže Nikolić.

Ipak, pad industrijske proizvodnje u celom prvom tromesečju u odnosu na isti period 2018. za 1,9 odsto ne može se pripisati samo ovoj okolnosti.

Jedna od glavnih stavki u prerađivačkoj industriji, proizvodnja motornih vozila, a drugim rečima Fijat, nastavlja sa smanjenjem proizvodnje, pa je ova industrijska grana završila u minusu prva tri meseca (u odnosu na isti kvartal prošle godine) za oko 13 odsto. Nikolić ističe da je smanjenje proizvodnje u Fijatu već hronično stanje i neće se promeniti sve dok italijanski proizvođač automobila ne počne proizvodnju novog modela u Kragujevcu ili dok ne dođe neki drugi proizvođač.

U problemima se nalazi i hemijska industrija sa padom proizvodnje od 17 odsto u prvom tromesečju. Nikolić ocenjuje da se verovatno radi o Petrohemiji, koja je značajan proizvođač i izvoznik u ovoj industrijskoj grani.

U HIP-Petrohemiji su u martu započete investicije i remonti postrojenja, pa je tako 20. marta počeo zastoj u proizvodnji u fabrici Etilen koji je trajao više od meseca dana. U fabrici polietilena niske gustine (PENG) proizvodnja je obustavljena 8. marta, a remonti su nastavljeni i u aprilu u Fabrici sintetičkog kaučuka u Elemiru, pa će se ovo odraziti verovatno i na industriju u drugom tromesečju.

U februaru je prehrambena industrija imala oporavak nakon višemesečnog pada, ali je već u martu opet smanjila vrednost proizvodnje. Iako se radi o blagom smanjenju (u prvom kvartalu bila je manja za svega 0,2 odsto nego u prva tri meseca prošle godine) njen uticaj na celokupnu industriju je veliki jer ona čini čak 23 odsto prerađivačke industrije.

„Prehrambena industrija je sada u stagnaciji, ali ona već pet godina ne doprinosi privrednom rastu. Naprotiv, negativno utiče na rast, mada neki govore o tome da je prehrambena industrija šansa za Srbiju“, napominje Nikolić. On ukazuje i da je u snabdevanju strujom dugoročno stagnacija, iako je smanjena 1,5 odsto u prvom tromesečju u odnosu na prvi kvartal prošle godine, zato što u tom sektoru nema viška kapaciteta kojim bi se proizvodnja mogla povećati, niti može biti neke nove tražnje zbog koje bi proizvodnja bila povećana.

„Imajući u vidu međugodišnje smanjenje industrijske proizvodnje za 1,9 odsto u prvom tromesečju, možemo očekivati da će se vraćanjem NIS-a u normalu, industrijska proizvodnja ove godine vratiti na prošlogodišnji nivo, odnosno da će stagnirati. Ako želimo da dostignemo projektovani nivo rasta BDP-a to će morati da se nadoknadi iz drugih izvora i to pre svega iz rasta usluga. Poljoprivredna proizvodnja u najbolju ruku može dobaciti do prošlogodišnje proizvodnje ili će da bude manja. Za građevinarstvo još nisu izašli podaci, ali je teško očekivati da će zabeležiti visok rast nakon što je polovinom prošle godine dostignut visok nivo aktivnosti. Dakle ostaju nam usluge. Sektoru usluga ide jako dobro, zahvaljujući rastu plata u ovoj godini, kao i većem zaduženju građana i rastu doznaka“, objašnjava Nikolić.

On napominje da se rast plata nije prelio direktno u uvoz kao što je to bilo ranijih godina, pošto uvoz raste uglavnom zbog uvoza kapitalnih dobara i repromaterijala za proizvodnju.

Povezani tekstovi