Foto: Aleksandar Roknić

Stopa rizika od siromaštva (koja ne znači da toliko iznosi siromaštvo) je prema podacima RZS-a smanjena u odnosu na prošlu godinu (kada je anketa rađena) za 1,4 procentni poen, ali se tek vratila na nivo iz 2012. i 2013. godine. Ovaj relativni pokazatelj siromaštva je stalno rastao do 2015. godine kada je dostigao maksimalnih 26,7 odsto, da bi od tada krenulo smanjenje do poslednjih 24,3 odsto.

Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kao dva glavna razloga za smanjenje rizika od siromaštva poslednje dve godine vidi progresivnost u smanjenju plata i penzija i smanjenje nezaposlenosti.

„Kada su donete mere štednje u njima je bila sadržana progresivnost. U fiskalnoj konsolidaciji nisu smanjivane plate u javnom sektoru i penzije ispod 25.000 dinara. Drugi razlog je nova zaposlenost koja se prikazuje poslednjih godina. Takođe, tome doprinosi i kvalitet te zaposlenosti. Naime, radi se manje kvalitetnim poslovima, ali za te ljude je i to bolje od nezaposlenosti“, objašnjava Žarković dodajući da je Srbija godinama unazad imala najviši rizik stope siromaštva u Evropi.

Jelena Žarković kaže da kod nas penzije najviše utiču na smanjenje siromaštva, ali opet manje nego u EU. Razlog je što kod nas postoji kontigent starih ljudi koji ne primaju penzije, a to su najčešće žene na selu, pošto su uglavnom na muškarce registrovana poljoprivredna domaćinstva.

Ona ističe i da novčana socijalna pomoć dobro cilja siromašne, ali je jako mala, svega 0,3 odsto BDP-a.

I dalje Srbija ima stopu rizika od siromaštva veću od svih zemalja EU prema juče objavljenim podacima Eurostata. Prosečan rizik od siromaštva u EU u 2018. godini bio je 16,6 odsto, ali najbliži nama bili su Rumuni sa 23,5 odsto, Letonija sa 23,3 odsto, Litvanija sa 22,9 odsto i Bugarska sa 22 odsto. Zanimljivo da su zemlje sa najnižim stopom rizika od siromaštva bile istočnoevropske, Češka sa 9,6 odsto i Slovačka sa 12,4 odsto uz Finsku sa 12 odsto.

Drugi pokazatelj koji daje SILC anketa je stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti. Ovo je rigorozniji kriterijum i po njemu se 34,3 odsto ljudi u Srbiji nalazi u ovom riziku. Prosek EU u 2018. bio je 21,7 odsto, a najveći rizik imala je Bugarska sa 32,8 odsto.

Još jedan kriterijum je materijalna uskraćenost koju trpi 30,4 odsto ljudi u Srbiji. Materijalno uskraćeni su oni koji ispunjavaju četiri od devet kriterijuma.

Recimo 52 odsto ljudi u Srbiji ne može da priušti jednonedeljni odmor van kuće, ali je možda još porazniji podatak da 19 odsto građana ne može da priušti meso ili ribu na stolu svaki drugi dan. Skoro 40 odsto ne može da priušti neočekivani trošak od 10.000 dinara, a 10 odsto građana ne može da plati adekvatno zagrevanje stana. Na kraju tu je i stopa subjektivnog siromaštva ili drugim rečima mogućnost domaćinstva da sastavi kraj s krajem. Ako građane pitate velika većina muči muku da preživi svaki mesec.

Čak 23,5 domaćinstava veoma teško sastavlja kraj s krajem, a skoro 35 odsto domaćinstava teško to čini. Od preostalih, 36,9 odsto to čini sa izvesnim teškoćama. Svega 4,7 odsto to čini lako, a od toga svega 0,1 odsto veoma lako. Po ovom pokazatelju najviše nam je udaljena EU. Naime prosek materijalne uskraćenosti u EU je svega 5,8 odsto, a u najtežem položaju su Bugari gde je uskraćenost 20,8 odsto, čak 10 procentnih poena manje nego u Srbiji.

Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnu politiku, ističe da su ovo pokazatelji relativnog siromaštva. To, objašnjava on, podrazumeva nemogućnost da se ostvari životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome pojedinac živi.

Stopa rizika siromaštva predstavlja udeo lica čiji je dohodak po potrošačkoj jedinici nakon socijalnih transfera niži od 60 odsto medijane nacionalnog dohotka po domaćinstvu. Dati procenat medijane dohotka predstavlja prag rizika siromaštva. Važno je napomenuti da i sam Evrostat navodi da „ovaj indikator ne meri siromaštvo ili bogatstvo, već nizak dohodak u poređenju sa drugim stanovnicima date zemlje, što ne implicira nužno nizak životni standard“.

Ovo je posebno vidljivo ako pogledamo koji su pragovi za rizik od siromaštva od zemlje do zemlje. U Srbiji je za dvoje odraslih sa dvoje dece mlađe od 14 godine prag za rizik od siromaštva je mesečno primanje od 34.892 dinara što na godišnjem nivou u evrima iznosi oko 3.550 evra.

Najniži prag u EU je u Bugarskoj – oko 4.500 evra godišnje, a najviši u Luksemburgu, čak 50.740 evra. Drugim rečima, četvoročlana porodica u Srbiji koja godišnje prihoduje recimo 4.000 evra nije u riziku od siromaštva, dok luksemburška porodica sa godišnjim prihodima od 50.000 evra jeste.

Zato, prema rečima Šunderića treba pratiti apsolutno siromaštvo. Prema izveštaju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva za 2018. godinu, linija apsolutnog siromaštva iznosila je 12.286 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici, a potrošnju nižu od tog iznosa imalo je 7,1 odsto stanovnika Srbije, što znači da oko pola miliona stanovnika nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe.

„Apsolutna linija siromaštva je definisana na osnovu linije hrane, uvećana za iznos ostalih izdataka kao što su odeća, obuća, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreacija, kultura, ostala dobra i usluge. Ova linija je izračunata u 2006. godini i uvećana je za iznos inflacije za svaku godinu. Apsolutno siromaštvo se u EU smatra, ali i naziva, ekstremnim vidom siromaštva, kome su u najrazvijenijim evropskim zemljama izloženi samo pojedini segmenti populacije, kao na primer beskućnici“, napominje Šunderić.

Povezani tekstovi