P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Podsetimo, Akcioni plan, usvojen 31. januara 2015, bio je sastavljen od tri spiska – prvi su činila preduzeća planirana za stečaj, drugi ona za koje je trebalo raspisati aukciju ili tender, a u trećoj grupi bile su firme u restrukturiranju. Sa prve liste od 188 preduzeća stečaj, koji je prema planu trebalo da pokrene ili Poreska uprava ili Fond za razvoj, otvoren je tek u 55. Ako se uzme u obzir da je gotovo polovina od njih otišla „pod led“ jer su zavisna društva koja su na tom putu pratila matičnu firmu, onda je broj otvorenih stečajeva još manji, iznosi svega 28. U preduzećima sa prvog spiska radilo je ukupno oko 5.000 radnika, ali u 70 njih nije bilo nijednog zaposlenog, pa je nejasno zašto bar njihov status do sada nije rešen.

U drugoj grupi od oko 220 firmi očekivalo se da će biti zainteresovanih investitora, strateških partnera, kupaca. Ali, malo je za koju i raspisan javni poziv, a pod pritiskom rokova objavljivano je da će i one otići u stečaj. U nekolicini je tak postupak i otvoren, ali se sve ostale nalaze „ni na nebu ni na zemlji“. Zaposleni očekuju obećani socijalni program, ali ni on ne stiže, kao ni zarada jer u većini nema proizvodnje, pošto se malo ko odlučuje da od propalih preduzeća naruči robu ili uslugu.

U trećoj grupi bilo je stotinak firmi u restrukturiranju, čiji je status trebalo da se reši do 31. maja prošle godine, kada je po odluci Ustavnog suda isticao rok u kome su imale zaštitu od poverilaca. Odlukom Vlade izdvojeno je 17 preduzeća, proglašenih za strateška, u kojima je ta zaštita ostala, odnosno niko nije mogao prinudno da naplati od njih svoje potraživanje. Ali, i ta lista je već revidirana na desetak firmi, dok će ostala da se pridruže koloni za stečaj. Kada će on biti otvoren, za sada se ne zna, ali ako je suditi po dosadašnjoj dinamici, to može da se očekuje tek za koju godinu.

Inače, kod Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kojoj je nakon gašenja Agencije za privatizaciju prebačen posao rukovođenja stečajem društvenih i firmi u restrukturiranju, nalazi se ukupno 209 preduzeća, od kojih je u 62 stečaj pokrenut u periodu od 2003. do kraja 2014, dakle pre usvajanja plana.

– Broj preduzeća u kojima je pokrenut stečajni postupak je nedopustivo mali, a podaci pokazuju da rokovi koje je Vlada postavila nisu ispoštovani. Zašto je to tako, pitanje je za nadležne organe. Objektivno gledano, taj posao je mogao da se uradi u zadatom roku. Jedino moguće objašnjenje koje može da važi za neka od preduzeća jeste to da ne ispunjavaju uslove za proglašenje stečaja. Naime, to što je neko preduzeće društveno, automatski ne znači da je i za stečaj, već da bi postupak bio otvoren, potrebno je da ispunjava jedan od tri zakonom propisana uslova – kaže sagovornik Danasa blizak nekadašnjoj Agenciji za privatizaciju. On tvrdi i da je mogao da se spase veliki broj preduzeća određen za stečaj, kao i ona koja će se u njemu naći jer nije bilo zainteresovanih investitora, ali da to nije učinjeno.

Vredna administracija

Predlog za otvaranje stečaja u nekim slučajevima su privredni sudovi odbijali, jer on nije bio valjano pripremljen, a bilo je primera i da nije dobro procenjena mogućnost firme da „izađe na zelenu granu“, pa je to izazvalo proteste zaposlenih. U medijima se, uz to, povremeno oglašavaju i investitori koji tvrde da su obaveštavali nadležne kako žele da uđu u neko od preduzeća, ima čak i potpisanih memoranduma, razmenjenih pisama o razumevanju, ali se žale da država na to nije reagovala.

Dug put do zaključenja stečaja

Od ukupnog broja od oko 200 firmi čije je stečajeve jesenas od Agencije za privatizaciju preuzela Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, postupak je okončan u deset predmeta. Među njima su stečajevi otvoreni od 2003. pa nadalje, a samo u jednom slučaju, u preduzeću Kopaonik plius iz Kuršumlije, otvorenom po Akcionom planu prošle godine, doneto je rešenje o zaključenju, čime je postupak završen.