Šabić: Hronično odsustvo informacija o raspolaganju javnim resursima

Šabić, koji je i bivši poverenik za informacije, je rekao agenciji Beta da je „uskraćivanje informacije o razlozima ove akcije, uz neformalna objašnjenja „nismo u obavezi dok postupak traje“ ili „to je tajna“ kršenje Zakona o pristupu informacijama“.

„Ako zaista smatra da postoje razlozi da uskrati informacije Uprava je dužna da donese rešenje o odbijanju zahteva, navede i obrazloži zakonske razloge i pouku o pravnom leku da bi po žalbi Poverenik za informacije proverio osnovanost“ rekao je on.

Šabić smatra da je važno da se to ne odlaže „jer i sama ideja o sumnji da se pranjem novca ili finansiranjem terorizma bave oba nacionalna udruženja novinara i niz dobitnika uglednih međunarodnih priznanja deluje sasvim neverovatno i snažno asocira na maltretman s ciljem zastrašivanja usled čega cela akcija i u međunarodnim relacijama ozbiljno šteti inače narušenom ugledu zemlje“.

„Ovakav tretman novinara i istraživača posebno je nedopustiv u kontekstu sve učestalijih drastičnih primera kršenja prava javnosti. Očita rastuća netransparentnosti u radu vlasti posebno zabrinjava u vezi sa raspolaganjima javnim novcem i dobrima. Nju je moguće je ilustrovati mnoštvom primera a lako i sa samo par“, dodao je on.

„Svež i sasvim bizaran primer je cena spomenika Stefanu Nemanji. Proglašavanje ove informacije „tajnom“ je nešto bez presedana i u međunarodnim relacijama a predstavlja kršenje i Zakona o tajnosti podataka i Zakona o slobodnom pristupu informacijama i Zakona o budžetskom sistemu“, naveo je Šabić.

„Uskraćivanje finansijske informacije javnosti bi, samo eventualno, moglo biti opravdano razlozima odbrane, nacinalne bezbednosti i međunarodnih odnosa ali svaki pokušaj da se cena spomenika podvede pod neki od ovih razloga je zaista, najblaže rečeno, neozbiljan“, rekao je Šabić.

Po njegovom  mišljenju, isto važi i za proglašavanje „tajnom“ informacija o rashodima za nabavke opreme i lekova tokom epidemije korone, gde ej reč „o veoma velikim iznosima, o stotinama miliona evra“.

„Svojevremeno je premijerka Brnabić na zahteve novinara da dobiju te informacije odgovorila grubim diskvalifikacijama da je reč o „ljudima koji ne misle dobro Srbiji“ ali je bar obećala da će „čim bude ukinuto vanredno stanje“ Vlada  „položiti račun za svaki dinar“. Vanredno stanje je ukinuto pre više meseci a izveštaja nema“, dodao je on.

Šabić je ocenio da „vlast održava i hronično odsustvo informacija o izuzetno krupnim raspolaganjima javnim resursima – Beograd na vodi, ugovor HPK Inženering – Smederevo, ugovor o koncesiji aerodroma u Beogradu, Krušik, Telekom, itd. da ne nabrajamo u nedogled“.

„Zato Srbija u borbi protiv korupcije više i ne „tapka u mestu“ već nazaduje. Na poslednjem Globalnom indeksu percepcije korupcije prvi put posle 2006. godine našla se u donjem delu svetske  liste. Sa žalosnim indeksom od 39 poena (od 0 do 100) zaostaje četiri poena za svetskim prosekom a 27 poena za prosekom zapadnih zemalja, članica EU, a od ukupno 53 države Evrope samo 5 njih je lošije ocenjeno. Nastavi li se sa nedopustivom praksom tajnosti i maltretiranje stvarnih boraca protiv korupcije sledeći rezultati biće izvesno i gori, sa odgovarajućim žalosnim konsekvencama po interese države i građana“, rekao je Šabić.