foto EPA/ANDREJ ČUKIĆPoznata folk pevačica završila je na psihijatrijskom lečenju, a tabloidi su odmah počeli sa senzacionalističkim izveštavanjem, pozivajući se na razna „saznanja“ i „svedočenja“ komšija, kolega i prijatelja. Njen slučaj otvorio je niz pitanja o društvu u Srbiji – zašto se psihijatrijsko lečenje skandalizuje, ali i da li ovakvo izveštavanje tabloida podgreva diskurs u narodu da su ljudi koji idu kod psihologa, terapeuta ili psihijatra „ludi“.
„Ovako je izgledala pre smeštanja u Lazu“, „Komšije otkrile šta je prethodilo nervnom slomu“, „Saznajemo: Nove informacije o stanju…“, samo su neki od naslova tabloida o pevačici koja je zbog hospitalizacije i lečenja već dva dana glavna tema.
Dok od tabloida ne iznenađuje javnim ličnostima ne dozvoljavaju da se na miru leče, pa tako ni ona, zabrinjavajuća je činjenica što se očigledno ovakve teme i dalje lako „prodaju“ publici, a reakcije i komentari pokazuju da i dalje postoje zastarela shvatanja mentalnih problema.
Psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović objašnjava da stigma prema osobama sa mentalnim smetnjama i dalje postoji, što potvrđuju brojna psihološka istraživanja, iako je, kako kaže, danas manja nego što je bila ranije.
„Istovremeno, sve više ljudi traži stručnu pomoć, što ukazuje na postepeno smanjenje stigmatizacije. Pored društvene stigme, postoji i autostigma – situacija u kojoj ljudi sami usvajaju negativne stereotipe o mentalnim poremećajima i izbegavaju da priznaju da imaju problem jer očekuju osudu okoline“, ukazuje Džamonja Ignjatović.
Kada je reč o tabloidima, smatra da oni nisu pouzdan pokazatelj nivoa stigme u društvu, jer je njihov osnovni princip senzacionalizam.
„Tabloidi često prave senzaciju od različitih tema, pa tako i od mentalnih poremećaja, koji zbog svoje prirode pružaju dodatni prostor za takvo izveštavanje. Ipak, takav način izveštavanja može doprineti održavanju predrasuda“, navodi.
Iako je u društvu i dalje prisutan stav da su osobe koje posećuju psihijatra „lude“, psihološkinja kaže da se primećuje promena u percepciji psihološke pomoći.
„Ljudi sve češće prave razliku između odlaska kod psihologa ili psihoterapeuta i odlaska kod psihijatra, pri čemu se psihijatrijska pomoć češće povezuje sa ozbiljnijim mentalnim poremećajima. Posebno među mladima vidljiv je suprotan trend – obraćanje za psihološku pomoć sve više se posmatra kao vid mentalne higijene i brige o sopstvenom zdravlju“, ukazuje.
Džamonja Ignjatović ocenjuje da ljudi žele da razgovaraju sa stručnjakom kada imaju problem kako bi sprečili njegovo pogoršanje.
„Zbog toga se beleži rast broja onih koji traže psihološku pomoć, kako zbog povećanog stresa i pritisaka savremenog života, tako i zbog činjenice da stigma vezana za psihoterapiju i psihološko savetovanje postepeno slabi“, zaključuje Džamonja Ignjatović.
Novinar Bojan Cvejić izveštavanje o folk pevačici i njenom zdravstvenom stanju u tabloidnim medijima vidi kao zabrinjavajuće i ukazuje da predstavlja najdrastičniji primer kršenja svih profesionalnih i etičkih standarda u novinarstvu, ali i ljudskih i moralnih vrednosti.
„Nedopustivo je prvo da se izveštava na ovakav način o bilo čijem zdravstvenom stanju i privatnom životu, bez obzira na to da li je reč o javnoj ličnosti ili ne. Ovim tekstovima mediji krše više odredbi Kodeksa novinara i novinarki Srbije – narušavaju se privatnost i dostojanstvo osobe o kojoj se piše, iznose se neproverene informacije, spekulacije i nepotrebni detalji od strane anonimnih izvora i komšija koji nisu relevantni sagovornici“, objašnjava Cvejić.
Ističe da na kraju u svemu ovome ne postoji nikakav javni interes da bi se mediji time bavili.
„Novinari i urednici tih medija bi trebalo da se zapitaju kako će se ona osećati i kako će nastaviti nesmetano da vodi život nakon ovakvih naslova i tekstova“, smatra.
Cvejić se nada da će neko ko ima pravo podneti žalbu Savetu za štampu, a i te kako ima osnova i za tužbe protiv medija.
„Takođe, nadležno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija bi trebalo češće da reaguje na ovakve primere narušavanja novinarske profesije, umesto što staje u zaštitu medija koji svakodnevno sa malih ekrana i putem svojih portala šire govor mržnje, uništavaju tuđe živote i urušavaju sve moralne vrednosti društva“, poručuje Cvejić.
Prema podacima Udruženja psihijatara Srbije iz oktobra prošle godine, a povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, depresiju u Srbiji ima oko 250.000 ljudi. Predsednik Udruženja Čedo Milijević izjavio je tada da je cilj smanjiti stigmu i podstaći osobe kojima je pomoć potrebna da je traže bez straha ili osude.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
