Policijskim načelnicima niko ne proverava imovinu jer nemaju status javnih funkcionera

Uloga Veselina Milića i načini njegove umešanosti u ubistvo i njegovo prikrivanje, koje će pokazati istraga, opravdano su fokus javnosti usmerili i na druge visoke rukovodioce u policiji, mogućnost zloupotrebe takvih položaja i rizik od korupcije.

Konkretno, Milić je u pritvoru pod sumnjom na neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Uzgred, pravnici upozoravaju da ovakva kvalifikacija učinjenog krivičnog dela nije adekvatna i pravno protivreči činjeničnom opisu dela koje ukazuje na učešće u pokušaju teškog ubistva na podmukao način, što ukazuje na saizvršilaštvo,  daleko teže krivično delo.

Iako se ovde radi o policijskom rukovodiocu, u sistemu koji ima najveća represivna ovlašćenja ali i najviše kontakata sa svetom kriminala, stiče se utisak da, bar u praksi, ni jedna institucija sistema nije nadležna da kontroliše moguću zloupotrebu moći na tim položajima. Time su, u praksi policijski šefovi reklo bi se izuzeti od odgovornosti za moguću korupciju.

Milić je samo jedan od šefova koji rukovode različitim policijskim upravama (PU), dok su neke od njih u mnogo većoj meri izložene i opasnijim uticajima, policija sada zapravo izgleda kao institucionalna zona izvršne vlasti u kojoj Zakon o sprečavanju korupcije ne važi.

Iako javnost ima prava da zna, primera radi, kolikom imovinom, pokretnom i nepokretnom, raspolaže doskorašnji načelnik PU Beograd, to nije moguče proveriti u registru Agencije za borbu protiv korupcije. Razlog je što važeći Zakona o korupciji, a tako ga tumači i Agencija, izuzima iz primene policijske načelnike, jer oni nemaju status javnih funkcionera, koji su obavezni da svoju imovinu, kao i svaku promenu u imovnom stanju do koje dođe tokom boravka na funkciji, prijave Agenciji. Tako se javnim funkcionerima smatraju ministar i direktor policije, ali ne i načelnici različitih uprava, od kriminalističke do uprave carina.

Nameće se pitanje da li se nedostaci ovakvog sistema kontrole moći i sprečavanja korupcije nalaze u samim normama koje ih uređuju, koliko oni proizilaze iz njihovog selektivnog tumačenja ili primene, ili je pak problem u nepostupanja nadležnih institucija po postojećim normativnim aktima. Pravnici i poznavaoci materije smatraju da je sve navedeno razlog neefikasne zaštite.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija polazi od toga da najpre treba izmeniti zakon, i to u skladu sa preporukama koje je Srbija dobila od Grecoa još 2022, a tiču se smanjenja političkog uticaja na izbor i imenovanje viših rukovodilaca u policiji. Po tom pitanju, kaže Nenadić, ništa nije preduzeto u praksi, a nije u Zakon je skoro potpuno upropašćen takozvanim „autentičnim tumačenjem“, koje je Skupština izglasala 2021, a na predlog SNS poslanika Aleksandra Martinovića. NJime se pojam funkcionera vezuje za to ko ga je izabrao, imenovao ili postavio činjeno ni kroz izmene ili novi Zakona o unutrašnjim poslovima (ZUP).

– Međutim, Zakon je skoro potpuno upropašćen takozvanim „autentičnim tumačenjem“, koje je Skupština izglasala 2021, a na predlog SNS poslanika Aleksandra Martinovića. Njime se pojam funkcionera vezuje za to ko ga je izabrao, imenovao ili postavio. Tako, na primer, direktor policije ostaje javni funkcioner jer ga je postavila Vlada, ali, ako je direktor ili ministar postavio načelnika, on nema taj status. Dakle, „autentično tumanječenje“ je, bez ikakvog osnova, sa spiska javnih funkcionera izbrisalo mnoge koji raspolažu javnom imovinom velike vrednosti, a da oni više ne moraju da podnose izveštaje o imovini i prihodima, da prijavljuju poklone u vezi sa funkcijom ili mogući sukob interesa pri odlučivanju, pojašnjava sagovornik Danasa.

Agencija za borbu protiv korupcije izričito se vodi ovim „autentičnim tumačenjem“ zakona, a svoj stav potkrepljuje činjenicom da su policijski šefovi podložni Zakonu o policiji, a time i preventivnim merama koje odredbe tog zakona predviđaju u borbi protiv korupcije i zloupotrebe.

Član 230 ZOP predviđa preventivne aktivnosti koje sprovodi Sektor unutrašnje kontrole, a obuhvataju test integriteta, analizu rizika od korupcije, ali i vođenje evidencije i vršenje kontrole prijave promene imovnog stanja.

– Ta preventivna odredba se odnosi na sve policijske službenike, pa i na inspektore. Ali, ako neko radi u oblasti narkotika ili otkrivanja neke vrste krivičnog dela, tu su rizici veći, a procenu rizika i kontrole sprovodi UK, ali se ne zna da li se i koliko u praksi sprovodi. Međutim, o primeni tog mehanizma javnost malo zna, a Milićev primer jasno pokazuje da on ili nije bio primenjen, ili da ničemu ne vredi. Znači to što akve odredbe postoje u ZOP-u, očigledno nije dovoljno, vidi se iz prakse. A pošto je i sam način vršenja te kontrole poverljiv, mi ne možemo da znamo šta je tačno problem.  U svakom slučaju, bilo bi dobro i sasvim primereno, kade bi se Ministarstvo i Sektor unutrašnje kontrole, oglasili i rekli javnosti da li je Milić bio predmet njihove provere ili ne, uveren je Nenadić i zaključuje da upravo slučaj Veselina Milića upućuje da i načelnici policijskih uprava apsolutno treba da imaju isti status i podležu navedenim obavezama i proverama.

I advokat Rodoljub Šabić uveren je da sve što se dogodilo oko slučaja Milić samo upućuje na neizbežan zaključak, da ceo taj sistem kontrole i prevencije zloupotreba i korupcije ne funkcioniše ni približno kako treba.

– Dakle, vi uvek striktnim tumačenjem neke norme možete da zaključite da budući da neka lica nemaju status funkcionera, dakle, nemaju ni obavezu da prijave svoju imovinski status Agenciji, te se ni ona neće baviti tim pitanjem. Ipak, u sistemu gde postoji i mehanizam Unutrašnje kontrole, koji je nezavisan od Zakona, ali je utisak da se on ne koristi. Mi ne opterećujemo mehanizme koji podrazumevaju određene procene rizika i koje, pored ostalog podrazumevaju i suočavanje sa ovakvom situacijom. U situaciji kada je kompletnoj javnosti dobro poznato da neki visoki oficiri policije raspolažu imovinom koja je u ozbiljnoj disproporciji s onim što im zvanični izvori omogućavaju. Onda bi bilo normalno da sama UK te okolnosti proveri. Do sada, u najmanju ruku bi trebalo da se oglase, ali se oni ne oglašavaju ni u najproblematičnijim situacijama. Imamo čitav niz situacija u kojima čak i neki drugi organi svoje nepostupanje objašnjavaju nepostupanjem upravo UK, navodi Šabić i podseća da javnost ni danas nema nikakve informacije ni od UK, ili tužilaštva i Agencije, što neizbežno pokazuje da ceo taj sistem ne funkcioniše kako valja, pojašnjava Šabić.

Advokat Borivoje Borović ističe za Danas da živimo trenutno u situaciji kada je policija samo pod kontrolom određenog dela izvršne vlasti, da ona samo njima polaže račune i da je to jedan raspušteni aparat, koji ne vrši sve funkcije.

– Očigledno je da bi i drugi rukovodioci u policiji trebalo da imaju status Javnog funkcionera, ne samo zbog aktuelne situacije, već jer se sve vreme u javnosti poslednjih decenija pominje veliko bogatstvo raznih policijskih službenika. A ne utvrđuje se ikakvo poreklo imovine. Oni imaju svoje „poprečne“ poslove, što znači da su se stvorili uslovi da se to pitanje zakonom reguliše, kaže Borović.

On ističe i da Sektor unutrašnje kontrole MUP ne radi „apsolutno ništa“ i da je ogroman broj prijava podnošen.

– To se uglavnom  svodi na dugotrajno vođenje tih navodnih postupaka. Na kraju rezultati su nikakvi. Ipak, oni štite jedni druge. I taj Sektor unutrašnje kontrole nije ispunio svoje funkcije. U ovoj aktuelnoj situaciji, da vidimo da li će sada, jer isto imaju prilike da od ovog predmeta bilo šta urade. A mi nismo čuli da su uopšte reagovali. To je zapravo jedan zatvoren policijski aparat. To su ljudi koji ne ispunjavaju naredbe ni tužilaštva, iako su KP-om obavezni da to rade. Imate samo slučaj udarne grupe koja prosto odbija naredbu Specijalnog tužilaštva. Tužilaštvo ne pokreće postupke protiv policije a trebalo bi, ali verovatno suočeno sa činjenicom kada daju na proveru to što treba da pokreu protiv policije, opet moraju da mole tu istu policiju da prikupi potrebna obaveštenja, a ona će to odbiti, zaključuje Borović.