Foto: FoNet Zoran MrdjaUveren sam da će svi sudski sporovi biti završeni u moju korist, jer drugačije ne može biti, ali ću se u slučaju da to ne bude tako obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, gde su građani nekih drugih država već dobijali ovakve sporove.
To kaže za Danas Nišlija Vojkan Đorđević, prvi građanin Srbije kreditno zadužen u švajcarskim francima čiji stan pod hipotekom nije prodat na već zakazanoj licitaciji nakon takve preporuke Vrhovnog kasacionog suda (VKS).
VKS je 2. aprila zauzeo stav da je ništavna odredba ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima ukoliko banka nije dostavila dokaz da se zadužila u toj valuti za plasman odobrenih sredstava, preporučujući kao privremenu meru zabranu aktiviranja hipoteke na stanove.
Već 3. aprila u Nišu izvršitelj Miljan Trajković je obustavio postupak prodaje Đorđevićevog stana pod hipotekom, pročitavši pismo Eurobanke u kojem ona saopštava da suspenduje aktiviranje hipoteke do pravosnažnog okončanja sudskog spora u tom slučaju. Za učešće na već zakazanu javnu prodaju Đorđevićevog stana, površine 81 kvadrat, u „najlepšoj zgradi u Nišu“, javilo se 11 zainteresovanih.
– Više i nisam bio pod stresom. Već sam našao drugi stan i kaparisao ga jer sam bio ubeđen da će nam naš stan biti oduzet. Došao sam u fazu da pristanem da taj veliki i vredan stan bude prodat i za jedan evro, samo da se ova agonija završi. Razmišljao sam: dajte da to rešimo bilo kako, pa da počnemo da živimo. Jer, iz dana u dan ste sve dužniji i tome nije bilo kraja. Svakog meseca naša zaduženja su rasla ne samo zbog stambenog kredita već i zbog komunalija i ostalih stvari koje zbog tog kredita nismo mogli da plaćamo. Izvršitelji su nam malo-malo dolazili na vrata… – kaže Đorđević.
On dodaje da svi građani koji su uzeli stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima već godinama jako teško žive. On ima četvoročlanu porodicu, jedno dete je student a drugo je u srednjoj školi, i prinuđen je da se snalazi na različite načine.
Veruje da je jedan od retkih građana koji je bio prinuđen da da otkaz u javnom preduzeću, jer mu je kompletna zarada bila blokirana zbog duga, i da počne da radi na drugim mestima.
– Znate li koliko je ljudi pobeglo iz zemlje zbog ovakvih dugovanja, izvršitelja, teškog života…? Ali, ja sam uveren da ću dobiti sve sporove koje sam pokrenuo, bilo da takve presude budu donete u zemlji, ili u Strazburu. Verovatno sam građanin Srbije koji je pokrenuo najviše sporova protiv banaka zbog stambenih kredita indeksiranih u „švajcarcima“ – čak njih 12. Dobio sam jedan spor koji je pravosnažno okončan i sedam sporova koji su okončani u prvom stepenu, a ostali se još vode – kaže Đorđević.
On kaže da je pred nadležnim sudovima u Beogradu podneo tužbe protiv banke zbog „nezakonite“ jednostrane promene kamatne stope sa 4,85 na oko sedam odsto, „nezakonite“ indeksacije jer „zakoni u Srbiji dozvoljavaju indeksaciju samo u evrima“, „nezakonite“ troškove obrade kredita, povrede prava na suđenje u razumnom roku jer neki od njegovih sporova traju i duže od 3,5 godina…
– Već 2014. godine postalo je jasno da sa ovako indeksiranim kreditima nešto ozbiljno nije u redu, i to ne samo u Srbiji, već u 14 evropskih zemalja. U svim drugim zemljama su ti slučajevi okončani, izuzev ovde. U Strazburu već postoji presude protiv države Mađarske zbog jednostrane promene kamatne stope od strane banaka, kao i one u korist građana zbog troškova obrade kredita, kao i zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku – kaže on.
On objašnjava da je stambeni kredit na 30 godina indeksiran u švajcarskim francima, zajedno sa suprugom kao solidarnim dužnikom, podigao 2007. godine. Ugovorena rata je iznosila 29.000 dinara i predstavljala je 50 odsto porodičnih primanja. Iako ih niko ni na koji način nije informisao da to može da se dogodi, već treći mesec rata je premašila taj iznos, a za par godina dostigla je 120 odsto primanja, kaže.
U februaru 2014. godine dobio je obaveštenje od Eurobanke da će ugovor o kreditu biti raskinut ukoliko ne izmiri tri rate koje duguje, a da će hipoteka na stanu, na koju je u ugovoru pristao, biti aktivirana.
Banka je prvi put pokušala da proda stan 2014. godine, a krajem prošle godine pokrenut je novi postupak, po Zakonu o obezbeđenju i izvršenju, koji predviđa da se na prvoj licitaciji stan prodaje po ceni od 60 odsto od procenjene vrednosti, a na drugoj za 30 odsto od takve vrednosti.
Njegov stan, koji na tržištu, kaže, vredi oko deset miliona dinara, procenjen je na sedam miliona, a na „neuspeloj“ licitaciji 3. aprila njegova početna cena iznosila je pet miliona dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
