Srbija zbog UNMIK-a ne može da tuži Kosovo 1Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

Ovu procenu je ministar trgovine Rasim LJajić prekjuče izneo na osnovu ranijeg godišnjeg izvoza na KiM koji je iznosio oko 440 miliona evra, ali treba uračunati i prosečan godišnji rast izvoza od osam odsto, što znači da takse predstavljaju udarac za srpsku privredu veći od 500 miliona evra.

Koliko traju takse koje faktički predstavljaju zabranu uvoza robe iz Srbije i BiH, toliko i traje polemika u javnosti da li i kako Srbija može da odgovori. S obzirom da su Srbija, BiH i Kosovo članice sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA koji je u ime Kosova 2006. godine potpisao UNMIK, sve trgovinske nesuglasice bi trebalo da rešavaju u okviru sporazuma. Međutim, ispostavilo se da ovakva kakva je, CEFTA ne može da reši sadašnji problem.

Srbija prema CEFTA ima na raspolaganju kontramere s obzirom da je nedvosmisleno da je Kosovo prekršilo sporazum. CEFTA teoretski pruža institucionalnu mogućnost rešavanja sporova na tri nivoa. Prvi nivo je dijalog između dve strane koje bi, kako stoji u sporazumu, trebalo da urade sve što je u njihovoj mogućnosti da reše problem.

U praksi, objašnjava Aleksandar Radovanović iz Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, to bi značilo da za sto sednu ministar trgovine Srbije i ministar trgovine Kosova, što je politički neizvodljivo pošto Srbija ne priznaje Kosovo kao državu.

„Druga instanca predviđena sporazumom je zajednički komitet u kome sede predstavnici svih članica CEFTA, ali bilo koji zaključak mora biti donet jednoglasno, za šta nema šanse. Na kraju ostaje arbitraža“, objašnjava Radovanović.

Prema CEFTA, u procesu arbitraže, svaka od strana predlaže po jednog člana tribunala, a zatim oni zajednički biraju trećeg nezavisnog člana koji je i predsednik tribunala. U ovom slučaju, dve strane u arbitraži bile bi Srbija i, ne Kosovo, već UNMIK, koji je potpisao sporazum u ime Kosova. S obzirom da je predstavnik UNMIK-a Zahir Tanin krajem prošle godine, govoreći o kosovskim taksama, saopštio da „takve radnje predstavljaju jasnu povredu CEFTA sporazuma i trebalo bi da budu povučene“, moglo bi se pretpostaviti da bi se do presude arbitraže relativno lako moglo doći. Takođe, jedino presuda arbitraže je obavezujuća.

Međutim, prema nezvaničnim saznanjima Danasa, nakon što je Srbija htela da pokrene arbitražu, UNMIK se proglasio nenadležnim pozivajući se na aneks sporazuma po kome se odriče svih pravnih i finansijskih obaveza koje proističu iz sporazuma.

Ovo je potvrdio i UNMIK koji je u odgovoru na upit Danasa naveo da je prilikom potpisivanja CEFTA u ime Kosova prihvaćena i deklaracija kojom se određuje da „Sporazum ne može izazvati odgovornost Ujedinjenih nacija niti može stvoriti bilo kakvu, finansijsku ili pravnu obavezu. U skladu sa deklaracijom, UNMIK-u je zabranjeno učešće u arbitražama“.

Ovim je faktički onemogućeno pokretanje postupka arbitraže. Druga okolnost je da do sada nijedna arbitraža nije pokrenuta iako je bilo više trgovinskih sporova između članica CEFTA. Osim toga vlasti Kosova su još pre dve godine tražile da se iz sporazuma povuče potpis UNMIK-a i da Kosovo kao ravnopravna članica stavi paraf na CEFTA.

Kako objašnjava Radovanović, rešenje za ovaj problem ne postoji, „ali voleli bismo da ga nađemo“.

Na Kosovu veći deficit, više cene

Štetu ne trpe samo privrednici u Srbiji već i preduzeća i građani na Kosovu. Naime prema analizi instituta GAP sa Kosova u prvih pet meseci ove godine uvoz iz Srbije je smanjen za 88 odsto, a iz BiH za 83 odsto, dok su situaciju najviše iskoristili Slovenija, Izrael i Turska. Međutim, kako se navodi u analizi uprkos smanjenju uvoza iz Srbije trgovinski deficit Kosova je porastao, tako da takse niti su smanjile deficit niti su kreirale nova radna mesta i domaću proizvodnju. S druge strane, jesu doprinele poskupljenjima na Kosovu i to pre svega hrane, kao i poskupljenju sirovina za tamošnja preduzeća.

„Ukoliko bi takse ostale duži period, mogle bi imati efekta na povećanje siromaštva“, zaključuje se u studiji.