– Očekujemo da ćemo 2006. godinu završiti sa pozitivnim finansijskim rezultatom od oko 15 milijardi dinara. Ipak, taj uspeh treba uzeti sa rezervom jer je u velikoj meri ostvaren zahvaljujući otpisu duga prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca. U 2007. godini kada ne možemo računati na taj efekat poslovni rezultat EPS će se kretati oko pozitivne nule, pri čemu računamo na višu cenu električne energije, jer da bi se obezbedio novac za ekološke i razvojne projekte cena od četiri evrocenta po kilovat – satu koja je, inače, ubedljivo najniža u regionu računajući tu i zemlje kao što je Albanija i još neke u kojima je životni standard niži nego u Srbiji, neće biti dovoljna. Stoga smatram da je 2007. godina ključna godina za budućnost EPS i elektroenergetiku Srbije – ističe na početku razgovora za Danas Vladimir Đorđević, generalni direktor Elektroprivrede Srbije.

Zajednička ulaganja

EPS planira da u saradnju sa stranim partnerom krene u izgradnju nove elektrane. Da li je Srbiji dovoljna samo jedna elektrana, imajući u vidu dotrajalost postojećih kapaciteta, ali i dešavanja u regionu?

– Prostora u Srbiji ima dovoljno za izgradnju dva postrojenja snage od po 350 megavati, i odmah nakon novogodišnjih praznika o tome ćemo razgovarati sa nadležnima u Vladi Srbije. Činjenica je da se u regionu nakon zatvaranja bugarske nuklearke Kozloduj, oseća nedostatak električne energije, i sve okolne zemlje ulažu znatna novčana sredstva u izgradnju proizvodnih kapaciteta. Poslednji je trenutak da se i EPS uključi u tu utakmicu, jer Srbija nikako ne bi smela da postane veliki uvoznik električne energije. Mi želimo da pravimo nove elektrane. Smatram da bismo sa stranim partnerom mogli da izgradimo jedan ili dva proizvodna kapaciteta ali isto tako želimo i da sarađujemo sa Elektroprivredom Republike Srpske na projektu hidroelekrane Buk Bjela,koji je označen kao jedan od najprofitabilnijih u regionu. Zainteresovani smo i za kupovinu hidroelektrane Višegrad. Procena menadžmenta EPS je da bi se na taj način bolje kontrolisao hidroenergetski potencijal reke Drine.

Proces restrukturiranja Elektroprivrede Srbije je završen. Da li ste zadovoljni rezultatima?

Profitabilan potez

Kada je EPS kupio akcije Politike jedan deo stručne javnosti kritikovao je takav potez smatrajući da iza svega stoji država. Poslovodstvo EPS nije želelo da za medije komentariše svoju odluku da preuzme akcije malih akcionara. Da li ste sada spremni da kažete zašto ste to učinili?

– Ne vidim zbog čega se oko jednog poslovnog poteza EPS diže tolika prašina. Mi nikada nismo rekli da nećemo biti aktivan učesnik na tržištu kapitala. Primera radi, EPS je akcionar i u nekim bankama, i to sa procentom učešća većim od pet odsto. Kupovina akcija Politike predstavlja poslovni potez za koji smo procenili da u perspektivi može biti profitabilan. Učešće na tržištu kapitala naravno nosi određene rizike ali smo mi to prihvatili a naša procena naišla je na podršku Upravnog odbora i Vlade Srbije. Postavlja se logično pitanje zašto se EPS kritikuje što je kupio akcije Politike a sa druge strane niko ne diže glas što je akcije jedne medijske kuće u Srbiji preuzeo proizvođač igračaka. U takvom razmišljanju možemo ići i korak dalje i zapitati se čiji je interes bio da se po nerealnoj ceni prodaju akcije manjinskih akcionara i da neko drugi postane vlasnik Politike.

– U protekle tri godine u Elektroprivredi Srbije urađen je prilično težak i nezahvalan posao restrukturiranja i reorganizacije kompanije. Jedan od osnovnih pokazatelja da li je taj proces sproveden uspešno jeste racionalizacija broja zaposlenih. Početkom 2004. godine u EPS je radilo oko 52 hiljade radnika, a danas je taj broj sveden na 35 hiljada. Bitno je naglasiti da niko silom nije oteran sa posla, već je racionalizacija obavljena izdvajanjem sporednih delatnosti i kroz dobrovoljne otpremnine. Protekli period obeležilo je i obaranje rekorda u proizvodnji. Pre tri godine smo proizvodili 33,5 milijardi kilovat-sati, a 2005. proizvedeno je 38,5 milijardi kilovat-sati, što predstavlja najveću proizvodnja u istoriji EPS. U odnosu na 2004. potrošnja je 2006. godine porasla za dve milijarde kilovat-sati. Sve su to pokazatelji koji nam daju razloga za zadovoljstvo.

Rudari Kolubare rekorderi u proizvodnji uglja

Lazarevac – Ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov čestitao je juče rudarima besena Kolubara rekordnu godišnju proizvodnju uglja od 29.170.810 tona u 2006, kojom je za oko 55.000 tona premašen dosadašnji rekord iz 1990. godine. Naumov je sa rudarima najvećeg ugljenokopa u Srbiji, od čijeg se lignita proizvede svaki drugi kilovat električne energije u zemlji, razgovarao na površinskom kopu Polje D u Medoševcu. On je rekao da je Srbija u reformama najdalje odmakla u oblasti rudarstva i energetike gde je dostigla evropske standarde i naveo podatak da Srbija samo 40 odsto zavisi od uvoza struje, dok Bugarska 70 odsto.

Stručna javnost slaže se sa vašim ocenama da su proizvodni rezultati EPS u proteklom periodu respektabilni. Ipak, sve češće se ukazuje na činjenicu da treba napraviti zaokret ka razvojnim programima. Koji su to strateški projekti na kojima će se posebno insistirati?
– U ovom trenutku realizuju se tri strateška projekta čiji će se efekti osetiti u budućnosti. Prvi je aranžman sa konsultantskom kućom Artur Delitl zaduženom za strategiju EPS, koja treba da nam pomogne da nađemo odgovor na pitanje kako i kada treba da obavimo svojinsku transformaciju kompanije. Rok za završetak tog projekta, koji je startovao u decembru, je devet meseci. Drugi projekat, za koji smo takođe angažovali konsultanta jeste izgradnja novog termokapaciteta snage 700 megavata. Taj posao poveren je austrijskoj kući Epik investments i očekujemo da prvi dokumenti budu gotovi početkom januara. Treći projekat odnosi se na izbor strateškog partnera za modernizaciju Panonskih termoelektrana-toplana. Konsultant je konzorcijum CSP, Roland Berger i Lahmajer. Treba pomenuti i ugovor vredan 70 miliona evra, koji je EPS u drugoj polovini 2006. potpisao sa KFW bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj o kreditiranju završetka investicionog ciklusa na kopu Tamnava zapad u Kolubari, a krenulo se i u akciju iseljavanja 1.250 stanovnika naselja Vreoci kako bi eksploatacija uglja na polju Kolubara D mogla da se odvija nesmetano. Pomenuo bih i Kostolac, za koji smo krajem decembra potpisali ugovor za peti BTO (bager-transport-odlaganje) sistem vredan 60 miliona evra, kako bi se proizvodnja sa šest miliona tona podigla na devet miliona tona uglja godišnje.
Termoelektrane su obnovljene i već beleže rekordnu proizvodnju. Počinju ulaganja u kopove. Šta je sa hidroelektranama?
– Tender je raspisan. Vrednost projekta je 46 miliona evra, od čega će dve trećine obezbediti KFW banka a ostatak EPS. Otvaranje tendera planirano je krajem februara ili početkom marta 2007. godine, a u realizaciju projekta trebalo bi da se krene 2008. godine nakon izrade opreme za revitalizaciju hidroelektrane. Takođe, sa domaćim konzorcijumom potpisan je ugovor vredan 13 miliona evra za revitalizaciju hidroelektrana Ovčar Banja i Međušje kod Čačka, kako bismo im udahnuli život za narednih 50 godina.
EPS se dosta mučio sa tenderima za nabavku novih brojila. Evropsko tržište električne energije, hteli to mi ili ne, zahteva upravo takva višenamenska brojila. Hoće li se ta priča uskoro završiti, odnosno, kada će početi nabavka?
– Zahvaljujući kreditima EBRD kupljeno je 119 hiljada novih trofaznih brojila, a iz sopstvenih sredstava EPS je nabavio još 11 hiljada takvih modernih brojila. U toku je priprema tenderske dokumentacije za nabavku još stotinak hiljada brojila. To znači da ćemo u 2007. raspolagati sa oko 250 hiljada brojila, a podsećam da imamo tri miliona potrošača u kategoriji domaćinstava, što praktično znači 10 odsto od potrebnih količina. Naš plan je da svake godine nabavljamo po 250.000 brojila.
Vaša izjava da EPS namerava da kupi HE Višegrad u nekim energetskim krugovima ocenjena je kao predizborno obećanje. Oni se pitaju otkud EPS novac za takva ulaganja ako stalno upozorava da je cena električne energije niska i da sa tako niskom cenom ne može da održava svoja postrojenja. Kakva je vaša argumentacija?
– Reč je o nameri EPS da investira u Republici Srpskoj. Ipak, sa cenom električne energije koja je viša od sadašnje a koja bi pratila metodologiju Agencije za energetiku Srbije mi bismo mogli da steknemo kredibilitet i da kroz dugoročni zajam kod neke banke kupimo HE Višegrad, po istom principu po kojem su svoje investicije u Republici Srpskoj realizovali Telekom Srbije i Dunav osiguranje. Za mene su to dva najvažnija privredna poduhvata u 2006. godini. Bilo je krajnje vreme da se Srbija i Republika Srpska povežu nekim velikim poslovima.
Pojedini mediji spekulišu o zloupotrebama koje su pratile remonte u TE Nikola Tesla A3. Da li u tome ima istine?
– Podsetio bih da je ceo posao vodila Evropska agencija za rekonstrukciju čija je to bila donacija i nijedan donator dosad nije imao primedbu na način na koji smo realizovali donacije. Spekulacije su vezane za žalbe pojedinih firmi koje smatraju da su oštećene na tenderu koji je vodila Evropska agencija za rekonstrukciju. Mogu samo da kažem da je EPS najveći pojedinačni korisnik donacija Evropske agencije za energetiku, dobili smo više od 400 miliona evra u proteklim gidinama, i veoma smo zahvalni zbog te pomoći jer bez toga ne bismo uspeli da postignemo tako dobre poslovne rezultate.
Šta će potrošačima u Srbiji doneti novi tarifni sistem i kako će taj sistem uticati na formiranje cene struje?
– Novi tarifni sistem je neminovnost. Reč je o novim pravilima koja propisuje Agencija za energetiku Srbije, odobrava ih republička vlada, a novi tarifni sistem stupiće na snagu 1. aprila 2007. Taj sistem predstavlja putokaz kako će energetski subjekti definisati način obračuna svojih prihoda, odnosno prihoda potrebnih za obavljanje svojih delatnosti. Formiranje cena kroz novi tarifni sistem pokazaće da energetski subjekti ne mogu da rade sa gubitkom. Sa druge strane biće zaštićeni i interesi potrošača, tako što će biti sprečeno da cene i profit energetskih subjekata lete do neba.
Koliko EPS kao kompanija vredi u ovom trenutku?
– Ako oduzmemo neka dugovanja, realna vrednost EPS je oko šest milijardi evra. Ali, sa višom cenom električne energije, koja bi donosila profit, EPS bi mogao da dostigne i vrednost od osam do deset milijardi evra. Takav EPS bi bez problema mogao da nađe strateške partnere za svaki projekat.