Srbiju čeka veliki pad, tvrde svi sem Vučića 1Foto: EPA-EFE/ STEPHANIE LECOCQ

Naime, poslednjih dana čuli smo od direktora Zavoda za statistiku Miladina Kovačevića da bi ovu godinu mogli završiti na nuli, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da nas očekuje ne pad, već privredni rast od jedan odsto po čemu bismo verovatno bili jedinstveni u Evropi.

Juče je Evropska komisija objavila svoje prolećne ekonomske projekcije za evropske zemlje prema kojima se Srbija nalazi među zemljama koje će najmanje biti pogođene krizom.

Međutim, to prema stručnjacima Evropske komisije znači pad od 4,1 odsto. Juče su svoje prognoze objavili i stručnjaci Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji se bave regionom Centralne i Istočne Evrope prema kojima ćemo izgubiti četiri odsto BDP-a ove godine.

Nešto ranije, u aprilskom izveštaju o Svetskim ekonomskim izgledima MMF je procenio naš pad na tri odsto.

Ričard Griveson, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da je veoma malo verovatno da će bilo koja evropska ekonomija izbeći recesiju ove godine.

„U ovim tmurnim ekonomskim izgledima ipak šanse Srbije izgledaju mnogo bolje od većine njenih suseda“, kaže Griveson za Danas.

Vladimir Gligorov, saradnik ovog instituta, to objašnjava činjenicom da neke od regionalnih ekonomija imaju veliki turistički izvoz, a poseta će biti desetkovana ove godine.

„Neke imaju industriju koja je integrisana u EU, a pad industrijske proizvodnje je značajan. U Srbiji je za to primer Fijat. Konačno, udeo poljoprivrede u ukupnoj proizvodnji je u Srbiji veći nego u susedstvu, a ona bi trebalo da trpi manje posledice. Uz to, manji izvoz bi trebalo da ide zajedno sa manjim uvozom, tako da neto izvoz ne bi trebalo da ima negativan uticaj na BDP, što opet nije slučaj u turističkim zemljama. Manje je jasno kako stoji stvar sa uslugama, koje imaju značajan udeo u ukupnoj proizvodnji i u Srbiji. I sa građevinarstvom koje je uticalo značajno na rast u prošloj godini. Verujem da se tu računa sa bržim izlaskom iz karantina“, ističe Gligorov uz napomenu da je ovo razlog što se ne predviđa pad proizvodnje u drugom kvartalu, što bi bio izuzetak u odnosu na druge zemlje.

Srbiju čeka veliki pad, tvrde svi sem Vučića 2

„Ukoliko bi u drugom kvartalu rast bio negativan, što mislim da bi bilo u skladu sa činjenicama koje su nam poznate, onda bi prognoze o nultoj ili pozitivnoj stopi rasta za celu godinu bile nerealne. Očekivanja, zvanična, za drugu polovinu godine su da će rast biti blago negativan zato što je prošle godine rast u drugoj polovini bio ubrzan. Ovo je dosta neizvesno, kako zato što se ne zna ponašanje epidemije, ne zna se ni kakve će biti vremenske prilike, a konačno nije jasno ni do koje će se mere oporaviti izvoz“, smatra Gligorov i dodaje da se mogu očekivati tri tromesečja sa padom BDP-a, a među njima može biti i prvi kvartal 2021. godine.

Prema njegovim rečima, da bi procene o nultoj stopi rasta bile ostvarene, bilo bi potrebno da vremenske prilike budu pogodne, da se obnovi izvoz i da se oporavi sektor usluga.

„Onda uz dobar prvi kvartal, to bi moglo da kompenzuje relativno nepovoljniju drugu polovinu godine. I, a to je najvažnije, bilo bi potrebno da ovih nekoliko nedelja karantina ne utiče suviše negativno na stopu rasta u drugom kvartalu. I naravno, potrebno je da se ne obnovi epidemija“, zaključuje on dodajući da treba imati u vidu da one zemlje koje će imati ove godine najdublji, pad sledeće godine mogu očekivati najveći rast i obrnuto.

Malo ekonomista želi da komentariše prognoze predstavnika vlasti, uz objašnjenje da se ne raspolaže ni blizu dovoljnim podacima da bi se donosile procene za celu godinu. Čak se i MMF u svojim projekcijama ogradio da su ovo najneizvesnije procene do sada.

Ekonomista Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije podseća da je jedini zvanični podatak srpskih vlasti projekcija koja je korišćena prilikom izrade rebalansa budžeta.

„Kada je pre desetak dana pravljen rebalans budžeta, Ministarstvo finansija je koristilo procenu da će BDP pasti 1,8 odsto. I to je donekle optimistična ocena, ali na budžetu rade najbolji ljudi u Ministarstvu finansija i ta procena im je važna kako bi se planirali budžetski prihodi u ovoj godini. Sve ostalo što se govori, ko god da govori je nezvanično“, napominje Nikolić dodajući da prema izveštaju Evropske komisije najbolju prognozu za ovu godinu ima Severna Makedonija sa -3,9 odsto, a zatim Srbija sa padom od 4,1 odsto, mada bi i neke zemlje Zajednice nezavisnih država mogle proći nešto bolje od nas.

Bečki institut ističe u svojoj analizi da se očekuje značajan pad u prilivu kapitala. Prema njihovim procenama u poslednjih pet godine doznake su iznosile osam odsto BDP-a, a strane direktne investicije više od šest odsto BDP-a.

„Oba priliva će verovatno značajno pasti ove godine i moguće da se neće povratiti već sledeće. Međutim, kako kriza bude prolazila može se desiti da Srbija ima korist od želje zapadnoevropskih kompanija da proizvodnju približe matičnom tržištu“, navodi se u izveštaju.

Evropska komisija u svojim prognozama očekuje smanjenje investicija za 13,5 odsto, što će skoro potpuno izbrisati prošlogodišnji rast od 16,4 odsto.

Takođe, na nivou cele godine očekuju da će se izvoz smanjiti za 8,5 odsto, a uvoz za 9,4 odsto, što će uticati čak na smanjenje trgovinskog deficita na 10,1 odsto BDP-a. Nezaposlenost će po njihovoj proceni dostići 12,7 odsto ove godine, a javni dug 62,2 odsto BDP-a.

U sledećoj godini očekuje se značajan oporavak i privredni rast od 6,1 odsto.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.