A upravo je nedostatak kvalifikovanih tekstilnih radnika od ključnog značaja za zaokret sa sadašnjih poslova dorade tekstila ka proizvodnji složenijih komada. Na to ukazuju svi dostupni podaci o industriji tekstila, odeće, kože i obuće, koja učestvuje sa 10 odsto u spoljnotrgovinskoj razmeni i zapošljava, uglavnom, žensku radnu snagu.

– Posebno je deficitarno zanimanje šivač. Mladi, očigledno, nisu dovoljno motivisani da se obrazuju za to zanimanje koje, uzgred, donosi skromnu zaradu, koja je za 48,5 odsto niža od republičkog proseka. Više su zainteresovani za tekstilni, modni ili grafički dizajn, odnosno žele da nauče crtanje konstrukcije i modeliranje odeće, pošto im ta veština donosi veću zaradu. Zbog toga je Privredna komora Srbije, 2013. godine, započela aktivnosti u vezi sa uvođenjem dualnog obrazovanja, konkretno trogodišnjeg obrazovnog profila modni krojač, koji objedinjuje poslove krojača i šivača. Taj profil je uključen u sistemu obrazovanja od septembra 2017. i to u Čačku, Novom Pazaru, Nišu, Smederevu, Jagodini, Prijepolju, Užicu, Leskovcu… Novi model obrazovanja podrazumeva da učenici, u prvoj godini školovanja, provode po jedan dan nedeljno u nekoj od kompanija, a u drugoj i trećoj godini, po dva dana. Među kompanijama koje su iskazale veliko interesovanje da prime učenike na praksu su: Tiffany production, B-Export, PS Fasion i Weltex sa sedištem u Čačku, zatim Contobene i Stig u Novom Pazaru, ali i druge – objašnjava za Danas Ana Ćurčić Kostić, savetnica u Udruženju za industriju tekstila Privredne komore Srbije.

Naša sagovornica naglašava da tekstilnu industriju opterećuju siva ekonomija, nelojalna konkurencija i visoke dažbine. Problem predstavlja i to što primarna proizvodnja još nije revitalizovana, a i sirovinska baza je veoma slaba, zbog čega se više od 90 odsto sirovina (tkanina i prediva) uvozi. Zbog te uvozne zavisnosti roba domaćih proizvođača nije dovoljno konkurentna na stranim tržištima. Ohrabruje, međutim, podatak da broj zaposlenih u proizvodnji tekstila, kao i proizvodnji kože i predmeta od kože, beleži rast. U 2017. u proizvodnji tekstila bilo je zaposleno 11.725 ljudi, u proizvodnji odevnih predmeta 35.718, a u proizvodnji kože i predmeta od kože 13.772, ukupno 61.215 zaposlenih.

– Imajući u vidu činjenicu da u Srbiji ne postoji proizvodnja osnovnih tkanina i pomoćnog materijala, moglo bi se reći da je dobrodošao svaki ozbiljan proizvođač koji bi uložio sredstva u primarnu proizvodnju. U tom kontekstu posmatrano interesovanje turskih investitora može biti obostrano korisno. Treba naglasiti da se investicije u tekstilnu industriju brzo vraćaju, a sve to značajno utiče na izvoz i rast bruto domaćeg proizvoda. Tekstilni sektor suočava se sa nedostatkom finansijskih sredstava za razvoj ljudskih resursa, marketing i uvođenje novih tehnologija. Preduzećima u oblasti tekstila potrebni su, pored finansijske podrške, i pomoć u organizaciji proizvodnje i nabavci savremenije opreme – ističe Ana Ćurčić Kostić.

Prema podacima PKS, danas je tekstilna proizvodnja organizovana u oko 2.000 firmi, počev od mikro, malih, srednjih pa do velikih preduzeća. U prethodnih desetak godina, mnoge male porodične firme „izrasle“ su u ozbiljna preduzeća sa sopstvenim brendovima, ali s obzirom na to da je srpsko tržište malo, prinuđeni su da rade i doradne poslove. Određeni regioni se izdvajaju prema proizvodnom programu i vrstama tkanina i pletenina koje prerađuju, pa je tako, recimo, Novi Pazar poznat po proizvodnji džinsa i programa od lake trikotaže, Arilje je prepoznatljivo po primarnoj proizvodnji i doradi pamučnih pletenina, kao i proizvodnji odevnih predmeta od lake trikotaže, veša i programa za domaćinstvo, a Ivanjica – po proizvodnji košulja.

Zlatno doba

– Pre raspada Jugoslavije, tekstil je bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda sa godišnjim prihodima od oko jedne milijarde dolara. Većina tekstilnih kompanija bile su locirane na teritoriji Srbije i upošljavale su oko 250.000 radnika. Velike fabrike imale su precizno definisano tržište i ovaj period se pamti kao zlatno doba tekstilne industrije. Loša politička situacija ’90-ih godina, sankcije, kao i jačanje konkurencije iz Kine, prouzrokovali su pad tržišnog učešća srpskih tekstilnih fabrika. Nepostojanje adekvatnog strateškog okvira za razvoj tekstilnog sektora i odgovarajuće sirovinske baze, rezultirali su gašenjem proizvodnje u tekstilnim gigantima, poput 1. maja Pirot, Kluza, Železničara u Subotici, Konfekcije Rudnik, Tekstilne industrije Vranje – podseća Ana Ćurčić Kostić, savetnica u Udruženju za industriju tekstila Privredne komore Srbije.

Strane kompanije koje posluju na tržištu Srbije

Naziv kompanije Grad

VaLy – Valjevo

Fiorano – Sombor

Benetton – Niš

Grammer – Aleksinac

Gordon – Calzedonia Subotica

Falc East – Knjaževac

Modital – Zrenjanin

Magna seating – Odžaci

Geox – Vranje