Šta su ekonomski zadaci nove Vlade Srbije

Pred Vladom je ogroman set zadataka, od reforme poljoprivrede, izrade socijalnih karata, rekonstrukcije čitavog energetskog sektora, uvođenja reda u građevinsku delatnost i završetka putnih projekata, preko novog zauzdavanja javnih finansija i sve do radnih odnosa. Međutim, veštački diktiran rok trajanja Vlade znači da će ministri imati samo godinu i po dana da te zadatke obave. Šta bi, dakle, trebalo da budu glavni prioriteti novih ministara?

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE

Branislav Nedimović jedan je od retkih ministara koji će ostati na istom mestu kao i prethodnih godina. Na sajtu Ministarstva još nema obaveštenja o novim prioritetima u radu, ali poslednje što je najavio kao stari ministar bila su tri projekta koje bi trebalo da podrži američka Međunarodna finansijska korporacija DFC, a koji se odnose na mlade poljoprivrednike, žensko preduzetništvo u poljoprivredi i prehrambenu industriju. Podrška mladim poljoprivrednicima išla bi od toga da im se pomogne da kupe nove mašine, započnu biznis u poljoprivredi, a DFC bi samo bio podrška u projektu koji je već počeo – a to su bespovratne pozajmice za mlade poljoprivrednike od nekih 15.000 evra.

Nedimović je tokom prošle godine pričao o prioritetima poput bezbednosti hrane. U tom sektoru, kako je rekao, sledi „veoma ozbiljna reforma“.

Branislav Gulan, agroekonomski analitičar

Nedimović je 13. ministar poljoprivrede od 2000. do danas i jedini koji je izdržao ceo mandat i dobio drugi. Da biste nešto uradili i promenili potrebno je vreme, a ono što su prioriteti u ovom sektoru svakako je stočarstvo, ono čini 38 odsto BDP-a poljoprivrede, što je karakteristika nerazvijenih zemalja u Africi. Mora da se vodi briga o selu, o njemu je brinulo 35 raznih institucija, sada će to biti ministarstvo i treće je navodnjavanje. Kod nas se navodnjava tek 1,4 odsto površine, u svetu je prosek 17 odsto, dok je, na primer, u Albaniji 30 odsto površina pod sistemima za navodnjavanje. Trenutno imamo 570.000 gazdinstava i više od 217.000 proizvođača koji imaju manje od dva hektara u proseku. Neophodno je povećati proizvodnju po hektaru, trenutno je to između četiri i pet milijardi dolara godišnje, po jednom hektaru to je 1.000 dolara. Holandija ima 24.000 dolara po hektaru, u Danskoj je to 17.000 i mi sa ovom proizvodnjom ne možemo da budemo konkurentni.

Jovica Jakšić, predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije

Uvek smo za to da čovek koji je upućen ostane u Ministarstvu i to je pozitivno što će ostati isti ministar, jer bi svakog novog morali iznova da upućujemo u probleme i opet bi morali od početka da krećemo u neke stvari. Mislim da je neophodno da budžet za poljoprivredu bude veći i da su ratari koji su ostali bez zemlje u vrlo nezavidnoj situaciji i da njima treba pomoć.

MINISTARSTVO ZA RAD

Umesto Zorana Đorđevića, ovaj sektor će u narednom periodu predvoditi Darija Kisić Tepavčević.

Ono što je bivšem ministru Đorđeviću bio prioritet i što se našlo u ekspozeu prve Vlade Ane Brnabić jeste uvođenje socijalnih karata. Iako najavljeno da će do isteka mandata ovaj sistem u potpunosti zaživeti, to se nije desilo. Ovo ministarstvo je januara prošle godine oformilo i tim koji se bavi praćenjem ekonomskih migracija, ali gotovo dve godine kasnije nisu poznati konkretni rezultati tog tima.

Nebojša Atanacković, Unija poslodavaca Srbije

Ako posmatramo iz ugla da bi trebalo da se prestane sa starom politikom da se svima daje isto, onda bi socijalne karte bile tu kao izuzetan prioritet, ali ne samo usvajanje već i primena tog sistema. Svojevremeno sam ministru Đorđeviću rekao da je to njegova osnovna misija, on to nije završio, bilo bi dobro ako bi nova ministarka to uspela da uradi. Značajno će biti i kakav će odnos prema sindikatima i poslodavcima da bude, neophodno je da postoji ta sposobnost da se napravi pravi ambijent u tom odnosu.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost

Čitava priča je omeđena, odnosno upotreba je ograničena na godinu, godinu i po dana. Takva vlada jeste deo aranžmana koji treba da pokaže više žena, uključivanje onih koji nisu mogli da se uključe ranije. Darija Kisić Tepavčević je na mesto ministra rada došla zato što nije bilo pomeranja Lončara, a ovo je najsličnije tom resoru. Šta može da se učini za godinu – ne previše. Ključno je i novo radno zakonodavstvo, pitanje je i šta će biti sa uređenjem platnih razreda. Ne očekujem ništa, već da se, pre svega, očuva zdravlje i zaposlenost i kakvi takvi prihodi jer je to, ipak, osnovni prioritet.

MINISTARSTVO TRGOVINE, TURIZMA I TELEKOMUNIKACIJA

Tatjani Matić na novoj funkciji ministarke ništa neće biti nepoznato jer je u ovom ministarstvu i do sada bila na odgovornom mestu državne sekretarke.

Prioriteti će i dalje, kako je najavila medijima u Srbiji, ostati isti – razvoj države i društva zasnovan na modernizaciji i digitalnoj transformaciji uprave, privrede, obrazovanja, trgovine, turizma. Najavila je nastavak projekta „Povezane škole“, u okviru kog je do sada izgrađena lokalna računarska mreža u nekih 900 škola. Matić je medijima rekla da će biti nastavljeno unapređenje E-trgovine, ali i da će, naročito zbog velikih problema u ovom sektoru zbog krize koju je izazvala epidemija kovida 19, naročito pažnje posvetiti rešavanju izazova u turizmu.

Aleksandar Seničić, predsednik YUTA

Već sutra šaljemo poziv za hitan sastanak sa novim ministrom, ovog trenutka prioritet je da se zauzme stav za dodatnu sektorsku pomoć, jer uveliko kasnimo i očekujemo da li tome možemo da se nadamo ili ne. Druga stvar je hitno menjanje pravilnika o garancijama putovanja i treća jako važna je zaštita interesa i novca naših putnika, koji su uplatili novac preko naših agencija. To su tri najznačajnije teme, a četvrta za koju treba više vremena je izmena i dopuna Zakona o turizmu, koji je dosta zastareo iako su prošle samo dve godine od poslednje izmene.

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja

Generalno, to je Vlada koja će trajati godinu dana, a kada imate nove ministre, treba vremena da se uhodaju. Od ove vlade zato ne očekujem ništa, osim da nastavi ono što je radila prethodna vlada. Kada je reč o trgovini, kriza na ovaj sektor nije mnogo uticala, a problema je bilo u turizmu. Vlada je tu izašla u susret, tako da to nije samo do resornog ministarstva, već do vlade, koja je mogla da bude i izdašnija naročito u sektorima koji su bili najviše pogođeni, poput turizma i ugostiteljstva.

MINISTARSTVO FINANSIJA

Ministarstvo finansija nastavlja tamo gde je stalo sa istim ministrom na čelu. Siniša Mali je najavio dalji rad na programu Srbija 2025. i cilju da se te godine dostigne prosečna plata od 900 evra i penzija od 430 evra. S obzirom na rok nove vlade, novi stari ministar će doneti budžet za 2021. mada je on već velikim delom spreman, kao i budžet za 2022. godinu.

Ivan Nikolić, direktor za istraživanje na Ekonomskom institutu

Najvažniji prioriteti ove, kako sam shvatio iz obraćanja, krizne vlade, odnosno Ministarstva finansija će biti da sledeće godine pokuša da održi javni dug ispod 60 odsto BDP-a. Osim toga, rečeno je da će se raditi na podizanju efikasnosti državnih i javnih preduzeća koji su pod ingerencijom ministarstva. Takođe, potrebno je nastaviti reformu Poreske uprave i smanjenje sive ekonomije.

ENERGETIKA

U novom sastavu Vlade Ministarstvo rudarstva i energetike vodiće nova stara ministarka Zorana Mihajlović. Ona se već oglasila povodom novog postavljenja rečima da „ako niste energetski bezbedni, onda ste osetljivi, a to povlači druge posledice za državu. Radiću na tome da imamo kvalitetnu struju, dovoljno derivata, da se pozabavimo obnovljivim izvorima energije, ali i tehnologijama koje se koriste i novim investicijama“.

Petar Đukić, profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu

Skraćeni rok nove vlade je veliko ograničenje. U energetici su moguće samo kozmetičke promene i to nema veze s tim ko je ministar. Za 15 ili 17 meseci ne može se mnogo promeniti u energetici, a potrebe su velike. Potrebno je povećati ekonomsku efikasnost, da preduzća prave bolje rezultate, tehnološku efikasnost, da se bolje iskoristi energija i da se približimo standardima EU. Potrebna su postrojenja za odsumporavanje, smanjenje emisija štetnih materija u termoelektranama. Da se usposatvi sistem gde svako plaća svoj račun i da se restrukturira stanje u energetskom sektoru, gde je EPS sa preko 25.000 zaposlenih gubitaš. Ništa od toga se ne može uraditi za godinu i po dana.

Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana

Potrebno je pre svega završiti izgradnju bloka Kostolac B, kao i odsumporavanje u EPS-u. Takođe je potrebno definisati status proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije. Kako bi išli u korak sa Evropom, treba organizovati aukcijsku prodaju struje iz OIE i tako rasteretiti i EPS i krajnje potrošače. Potrebni su svakako novi kapaciteti za proizvodnju struje, pre svega hidroelektrane, a bilo bi odlično da se završi reverzibilna HE Bistrica za koju su projekti već urađeni. U gasnom sektoru trebalo bi završiti gasifikaciju koja je najavljena. Naravno, treba privesti kraju Turski tok i to iskoristiti da se napravi neka gasna elektrana za proizvodnju struje. Takođe i da se završi gasna konekcija Niš-Dimitrovgrad.

PRIVREDA

Nova ministarka privrede biće Anđelka Atanasković, mašinska inženjerka iz Trstenika koja je ceo radni vek provela u ovoj fabrici, a od 2014. godine je generalna direktorka PPT „Namenska“, koju je kako kažu podigla na noge. Proglašena je za najboljeg menadžera jugoistočne Evrope 2016. godine.

Dragoljub Rajić, osnivač Mreže za poslovnu podršku

Ministarstvo privrede treba da pritiska Ministarstvo finansija, Carinu, inspekcije da se ukine ili pojednostavi administracija pre svega za spoljnu trgovinu. Tu su parafiskalni nameti koji se ne smanjuju, već se dodaju i novi. I broj i iznos parafiskalnih nameta mora da se smanji, da bi naša privreda mogla da parira okolnim privredama. Takođe, treba da zastupa interese privrede, i to privatne privrede i kod državnih sporazuma, kada se uzme kredit, da dobar deo poslova dobiju domaće firme. Sada imamo situaciju da se u železnici povećava uvoz iz Kine, a naše firme ne dobijaju poslove na projektima izgradnje železnice.

Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, zanatlija i preduzetnika

Nova vlada i nova ministarka koja je bila direktor i zna šta su parafiskalni nameti, mora odmah da počne sa rešavanjem tog problema. Mi smo negativni šampioni po broju tih nameta. Čitave oblasti u vreme korone grcaju, a nemati i dalje ostaju. Svi pričaju kako su MSP lokomotiva privrede, ako su fleksibilni, mogu da se prilagode, da izvoze, ali mora se prvo kreirati poslovni ambijent da oni mogu da rade. Situacija je alarmantna.

SELO

Milan Krkobabić je novi ministar za brigu o selu, što je jedan od nekoliko novih resora u narednoj Vladi Srbije.

Tomislav Živanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu

Da je ministarstvo za selo osnovano pre 30 godina, znao bih da kažem šta bi trebalo da bude prioritet u radu. Sada, plašim se da je selo toliko odumrlo, da u većini nema ni tri procenta stanovnika mlađih od 30 godina i tek poneko dete, škole su zatvorene, nema mladih koji bi mogli da nose razvoj. Sve dok ne budu pronašli način finansiranja života na selu bez kamate, na primer kroz formiranje kooperacija, neće biti opstanka.

Milan Prostran, agroanalitičar

Ima i te kako mnogo posla. Novi ministar će se osloniti na Nacionalni program za preporod sela, dokument nastao kao posledica višegodišnje aktivnosti SANU, tim pre što je jedan segment iz tog dokumenta, obnovu zadrugarstva, već započeo u ranijem mandatu bez portfelja.

– Prvo će morati da naprave dobre ekspertske timove za nekoliko važnih segmenata, poput infrastrukture, zatim da se sociološki osmisli set mera i da se predlože sistemska rešenja. To ministarstvo sigurno neće imati previše izvornih funkcija, zakonodavnih, ali bi moralo da uspostavi jako dobru saradnju sa drugim resorima, ministarstvima finansija, poljoprivrede, infrastrukture, trgovine.

GRAĐEVINA

Od Zorane Mihajlović resor građevine će preuzeti Tomislav Momirović, generalni direktor i vlasnik Mona hotela, kome je ovo prva javna funkcija.

Milan Kovačević, konsultant za investicije

Među prvim zadacima moralo bi biti unapređenje postupaka za uređenje prostora tako da ono što se gradi ne bude rugoba. Takođe su potrebne jasnije procedure zaštite na radu jer imamo previše smrtnih slučajeva, zatim podsticaji za domaće građevinske firme, kako bi se one vratile i na strana tržišta. Potrebno i mnogo bolje planiranje, sada tek nekome padne na pamet da se gradi neki autoput, a istovremeno su nam u jako lošem stanju sporedne saobraćajnice.

Goran Rodić, Građevinska komora Srbije

Najvažnije je da se isprate započeti radovi, od Moravskog koridora, do obilaznica. To će moći jedino ako ministar oformi stručnu ekipu, operativni štab a da on kao mlad čovek, bez obzira što nije iz te branše, koordinira sa drugim ministarstvima i na Vladi obezbedi da se rokovi ispoštuju. Drugi je problem katastra koji se odražava na proces legalizacije. A ona ne bi smela da bude ovako spora. Masa objekata, milioni kvadrata stoje u proceduri i nisu u prometu, a to su pare. On mora to da odradi sa ekipom iz svog ali i drugih ministarstava, pre svega sa ljudima koji su „debelo“ u materiji.