Stare rase životinja kao nova šansa   1Foto: Stefan Đakovic/ Arhiva odgajivacke stanice Stado

Blizina bugarske prestonice Sofije i važan položaj na istočnom kraku Koridora 10 pomogle su razvoj gastroturizma, što je naročito vidljivo uoči i tokom vikenda kada lokalne prodavnice i restorani pune gosti iz susedne države. I očuvana arhitektura okolnih sela, tradicionalna poljoprivredna gazdinstva, divlja priroda kanjona reke Jerme, Vlaške i Greben planine na jugu i Stare planine na severu ove opštine, nude šansu za privlačenje mnogo većeg broja gostiju.

No, posebnost ovog kraja jeste to što je jedan najvažnijih centara očuvanja starih ugroženih rasa domaćih životinja u Srbiji, pa je još od 2002. više od dvadeset gazdinstava uključeno u program gajenja ovih životinja. Domaći brdski konji, balkanski magarac, karakačanska, pirotska, bardoka ovca, balkanska koza.., samo su deo više od 20 autohtonih vrsta koje ovde imaju utočište.

Skupština opštine Dimitrovgrad proglasila je novembra 2012. svoju teritoriju Parkom agrobiodiverziteta, jedinstvenim u Srbiji. Prema rečima tadašnjeg većnika za poljoprivredu, ruralni razvoj i zaštitu životne sredine Aleksandra Igova, Park je proglašen polazeći od činjenice da je Dimitrovgrad jedan od najznačajnijih regionalnih centara očuvanja genetičkih resursa.

– Cilj Odluke bio je da se aktivnim učešćem Opštine organizuje institucionalna podrška očuvanju autohtonih rasa, što bi dovelo do uspostavljanja veze između onih koji čuvaju ove domaće životinje, preduzetnika u turizmu i Opštine i do stvaranje održive turističke ponude. Opština Dimitrovgrad je već prepoznatljiva kao teritorija na kojoj se čuvaju autohtone rase i održava Međunarodni sajam agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa. našli smo rešenje da se ta saradnja unapredi i podigne na znatno veći nivo koji bi obezbedio turistički proizvod u okviru seoskog turizma – kaže Igov.

Organizovanjem mreže farmi. turistima bi se mogla otvoriti vrata tokom cele godine, a kroz diverzifikaciju ekonomije gazdinstvima obezbediti dodatni prihodi.

– Prihodi koji bi došli od turizma obezbeđivali bi održivost poljoprivrednih gazdinstva koja se bave čuvanjem ovih niskoproduktivnih rasa. Umrežavanjem farmi autohtonih rasa stvorio bi se turistički sadržajan program koji bi gostima pružio nesvakidašnju ponudu i obezbedio turističku prepoznatljivost opštine. Farme bi mogle turistima da ponude proizvode dobijene od autohtonih rasa, a hrana proizvedena od mleka i mesa sa farmi prestavljala bi specifičnu gastronomsku ponudu, verujem jedinstvenu na teritoriji Srbije. Svoje mesto mogli bi da nađu i proizvodi od vune, kože … – kaže Igov.

No, Park agrobiodiverziteta, dodaje, nije zaživeo u punom kapacitetu: – Smatram da ponovno pokretanje istog ili sličnog koncepta i oživljavanje Parka agrobiodiverziteta može dovesti do planiranih aktivnosti, a i mnogih novih koji se nameću sa potrebom ljudi za turističkom ponudom koja nas vraća prirodi i zdravoj hrani.

Očit primer je gazdinstvo porodice Ivanov koje u selu Kamenica i pored Dimitrovgrada na brdu Kozarica uzgaja stado sa više od 100 ovaca i oko 50 magaraca.

– Počeli smo uzgoj autohtonih rasa 2005. godine. Krenuli smo tada sa balkanskom kozom, karakačanskom ovcom i balkanskim magarcem. Danas, osim jagnjadi karakačanske ovce, tržištu nudimo magareće mleko, a prodaja je krenula kada smo 2015. registrovali sajt www.magarećemleko.rs . Kupcima nudimo uvek mogućnost da dođu na farmu i prisustvuju muži, kako bi bili uvereni da to što kupuju zaista jeste magareće mleko – kaže Sergej Ivanov.

NJihova namera je da n prostoru od oko tri hektara iznad Dimitrovgrada pokrenu i agroturističke sadržaje, kako bi deca mogla u većem broju da dolaze i da provode vreme sa životinjama: – Magarci su izuzetno strpljive i prijateljski nastrojene životinje koje bukvalno traže od gostiju da im posvete pažnju, guraju se kako bi ih neko pomazio.

Nastavna baza u Gornjem Krivodolu

Značajnu podršku odgajivačima autohtonih rasa i drugim stočarima pruža Nastavna baza za planinsko stočarstvo koju je beogradski Fakultet veterinarske medicine otvorio 2013. godine, nakon što je sredstvima Svetske banke renoviran jedan ruiniran objekat u selu Gornji Krivodol, najistočnijem naselju na karti Srbije.

– Svake godine studenti Univerziteta u Beogradu, kao i studenti iz Severne Makedonije, Slovenije, Hrvatske, BiH, Austrije, Nemačke, dolaze na letnju praksu u ovo selo sa petoro stanovnika i upoznaju se sa specifičnostima staroplaninskog stočarstva – objašnjava Sergej Ivanov.

Tekst je deo projekta „Sinergija poljoprivrede i turizma kao razvojna šansa Dimitrovgrada“, koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne odražavaju stavove organa koji sufinansira projekat

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.