Foto: Miroslava PudarU promenjenim uslovima koje je epidemija donela, posao zdravstvenih radnika u privatnom sektoru iziskivao je brzo prilagođavanje i niz novih, bezbednosnih mera u skladu sa preporukama Ministarstva zdravlja i resornih komora.
Dr Radislav Ružin, zrenjaninski stomatolog, kaže da je nakon početne reorganizacije posla njegova ordinacija sa troje radnika počela da precizno beleži učinak – od pada posla, potpune obustave rada do sadašnjeg oporavka, koji još uvek nije dostigao nivo koji je imao.
– Postoje parametri koje pratimo, s obzirom da imamo mogućnost da izračunamo koliko nas svaki dan u ordinaciji košta, koliki su nam fiskalni troškovi i da se na osnovu toga orjentišemo da li smo pozitivni, negativni ili na nuli. U jednom momentu broj pacijenata je počeo naglo da opada. Od polovine marta pa nadalje broj pacijenata se smanjivao, troškovi su ostajali i došli smo na nivo da smo radili na nuli a posle toga smo krenuli u minus. Shvatili smo da je manja šteta ako ne radimo, pa smo koristili godišnji odmor od kraja marta do uskršnjih praznika. Za to vreme su rađene telefosnke konsultacije. Ubrzo je obnovljen rad uz pridržavanje upustava Stomatološke komore, sa malim brojem pacijenata, velikim razmakom između pregleda i ukazivanjem prve pomoći – objašnjava dr Radislav Ružin.
Uvođenje dodatne zaštitne opreme je bila obaveza ali i izazov, jer trebalo je u vreme početka epidemije naći opremu.
– Zaštitna oprema je bila dodatni trošak, jer je u to vreme imala basnoslovne cene. Maske koje inače koristimo, i koje su koštale u jednoj kutiji od 400 do 600 dinara, prodavale su se tada za 5.000 dinara. Posle početnog potresa, situacija se stabilizovala pa to više nije problem. Maske, kape, vizire i rukavice smo nastavili da nosimo, korona još nije prošla a naš posao jeste posao visokog riizka, kontakt između nas i pacijenta je na 40 santimetara. Što se tiče propisa, nekih striktnih nije bilo već pre svega preporuka od strane Stomatološke komore i odnosile su se na mere zaštite pacijenata i zaposlenih. Sproveli smo zato dezinfekcionu barijeru na ulazu ordinacije, obavezno pranje ruku pa dezinfekciju i na kraju popunjavanje anketnog listića o kontaktima i podacima da li su pacijenti rizični – navodi dr Ružin.
Kako objašnjava, vraćanje na posao obeležio je trend malog broja pregleda, ali je poslovanje moralo da obnovi pre svega zbog odgovornosti prema poslu i pacijentima.
– Radili smo u to vreme i telefonske konsultacije i savetovanja. U maju su pacijenti počeli da se vraćaju u našu ordinaciju a od polovine maja smo u poslovnom smislu stigli na nulu. Onaj nivo koji je bio pre korone još nismo postigli. Planirane investicije su otkazane, koristili smo odlaganje rata za otplatu lizinga za medicinsku opremu i prijavili se za korišćenje sredstava za isplatu minimalca, što je pomoglo da ne bi morali da uplaćujemo pozajmicu. Ovo sada ima tendenciju oporavka, na nivou smo od 80 odsto kapaciteta u odnosu na period pre korone, što nam omogućava da funkcionišemo i radimo. Investicije i dalje čekaju, dok posao ne bude potpuno normalizovan – kaže Radislav Ružin.
Tekst je nastao u okviru projekta koji finansijski podržava Ambasada Norveške u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Norveške ambasade, Balkan Trust for Democracy i German Marshall Fund kao partnera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
