Foto: Fonet/ Dragan AntonićFijat je 2009. godine dobio formalno 10.000 evra po radniku, ali pored toga još i stotine miliona evra pomoći što u gotovini od države, što od lokalne samouprave, pa je na kraju podrška države u novcu izašla na oko 500 miliona evra što je za 3.400 radnika koliko je radilo na vrhuncu proizvodnje iznosilo oko 150.000 evra po čoveku.
Bogdan Petrović, konsultant i specijalni savetnik u Ministarstvu privrede od 2005. do 2007. godine, ističe da se taj iznos subvencija često „maskira“ državnim ulogom od 33 odsto u fabrici.
„Navodi se da je država za taj novac dobila 33 odsto vlasništva, ali mi ni dinara od dividende nismo videli. Kada se ukalkulišu sva davanja države to dostiže pola milijarde evra plus lokalne beneficije, objekti i zemljište“, podseća on.
On ističe da subvencije države, a posebno u tehnologije kao što je proizvodnja kablova nisu opravdane ni po koju cenu.
„Eventualne subvencije se mogu opravdati za ulaganja u devastirana područja, gde nema ljudi i gde je loša bazična infrastruktura, ali subvencije za kablovsku industriju i to u Novom Sadu kao što je dato Liru je skandal“, napominje on.
Iako su nekada u samim počecima privlačenja investitora subvencijama maksimalni iznosi od 10.000 evra bili namenjeni visokim tehnologijama i ulaganjima baš u nerazvijena područja, to se izvitoperilo u ogromna državna davanja i to za primitivne tehnologije.
Nakon Fijata koji je ubedljivo najveća državna subvencija u industriji i Rauha koji, iako novčano relativno mali iznos, ali po zaposlenom odmah iza Fijata, sledi pomoć Mišlenu, odnosno Tigar tajrsu od 30 miliona evra, u okviru investicije od 200 miliona evra, kojom je obećano zapošljavanje najmanje 500 radnika.
To je 60.000 evra po zaposlenom, iako Mišlen inicijalno nije tražio niti dobio nikakve subvencije kada je svojevremeno kupio fabriku auto guma.
Pri vrhu po subvenciji po zaposlenom je i italijanska fabrika Vibac Balcani koja proizvodi lepljive trake i koja je dobila od države refundaciju petine investicije od 60 miliona evra.
Dakle subvencija iznosi 12 miliona evra, a pri tome je grad Jagodina obezbedio zemljište vrednosti 300.000 evra, a refundiran je i deo troškova izgradnje fabrike u iznosu od 1,2 miliona evra.
To znači da je država dala 13,5 miliona evra, a s druge strane osim investicije investitor se obavezao da u narednih 10 godina zaposli 300 ljudi. Celih 45.000 evra po radniku plasira ovu firmu u sam vrh beneficiranih državnih subvencija.
Slično kao i Rauh, i Falke je dobio relativno skromnu sumu 853.497 evra, ali za zapošljavanje samo 24 radnika.
Računica kaže oko 35.500 evra po čoveku.
Nešto manje je dobio pomenuti Lir, ali uz podjednak odnos sopstvenog i državnog ulaganja.
Država je dala subvenciju od 9,6 miliona evra, a kompanija 9,5 miliona za zapošljavanje 2.000 ljudi.
Pored toga grad je izgradio fabriku za četiri milijarde dinara, što je više od 30 miliona evra. Sve zajedno, po čoveku je država platila 22.000 evra za fabriku kablova.
U ovom društvu 9,5 miliona evra za razvojni centar Kontinentala u Novom Sadu ili 19.500 evra po zaposlenom i ne izgleda tako mnogo s obzirom da se radi o daleko sofisticiranijoj tehnologiji od pomenutih fabrika kablova.
Ipak, IT zajednica se pre dve godine podigla protiv ove subvencije, jer na tržištu postoji manjak, a ne višak IT inženjera.
Kineska fabrika Meita je u Bariču napravila dva postrojenja u koja je sve zajedno uložila 150 milona evra, a država je učestvovala sa 35 odsto, odnosno 52,5 miliona evra.
Fabrika je zapošljavala 2.800 ljudi, pa ispada da je svako radno mesto država platila 18.750 evra.
Inače, nekada je uredba za privlačenje investicija imala jedini kriterijum otvaranje radnih mesta, ali je u međuvremenu to prošireno na „realizaciju investicionog projekta“.
Ipak se u svim ugovorima navodi koliko će radnika biti zaposleno i kao jedna od ugovornih obaveza je rok u kome ne sme da se smanji broj zaposlenih.
Petrović ističe da pored opravdanih subvencija država daje novac i za čitav niz neopravdanih projekata gde su direktna konkurencija domaćim fabrikama ili ne donose nikakve tehnologije.
„Proizvodnja kablova je jednostavna proizvodnja, tu nema neke tehnologije, nema pogona, mašina. Jedina dodata vrednost koja se tu pravi je plata tog radnika koja je 20 odsto veća od minimalca. Kada se uračunaju subvencije ispada da je i tu platu dala država u narednih tri, četiri godine. To je takva tehnologija da može sutra da se premesti gde god je jeftinija radna snaga i gde daju veće subvencije. Zanimljivo je što iz nekog razloga to vezivanje kablova ne može da se automatizuje, ali država preuzima veliki rizik davanjem subvencija, jer ako naprave robote koji to mogu da rade, sve će radnike pootpuštati“, napominje Petrović dodajući da se ipak poslednje dve, tri godine popravlja struktura subvencija, pa se manje daje novca za kablove, a više za fabrike sa pogonima koji će ostati ovde.
Jedna od eventualnih pozitivnih strana investicije Rauha u Koceljevi je što će angažovati domaće sirovine, pa je efekat te investicije nešto veći po celu privredu, a i za državu je bolje da se izvoze sokovi, nego sirovo voće gde je najmanja zarada.
Međutim, ekonomista Milan Kovačević podseća da subvencija Rauhu znači nefer konkurenciju našim drugim proizvođačima sokova.
„Nema tu logike, to je samo rasipanje novca“, tvrdi Kovačević pitajući se da li je neko analizirao kada će se državi vratiti tih 2,2 miliona evra.
„Skoro da nisam nijednu subvenciju video koja je opravdana. Dajte studiju na osnovu koje ste odlučili dati novac. Država je agent našeg novca i ako ga troši pogrešno to je krađa. Velika je mana tih subvencija ako se daju u sektorima gde već imamo proizvođače jer ih tako uništavamo. Evo sada u Zrenjaninu Kinezi prave fabriku guma i potpuno će zaustaviti Kruševac i Tigar. Iz kog god ugla da gledate na subvencije to je greška“, smatra Kovačević.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Za profit od 100 miliona evra treba vremena i mnogo ulaganja
Mogli su da pokrenu Budimku i da zaposle 300 ljudi odjednom.
Globalisticke sluge.
Kao ideja nije loše ali kao više od ideje nemoguće.
Sve državne firme su propale, a one koje još posluju su u minusu. Razlog je taj što politika kadruje direktora i upravu, a oni radnike. Najmanje 70% vodećeg kadra je nesposobno za tu funkciju, odnosno mora da vrati politici uslugu za svoje radno mesto. To obično ide preko ugovora o savetovanju jer se novac na taj način najlakše opere.
Na drugoj strani taj vodeći kadar u državnoj formi zapošljava stranački i rodbinski kadar koji je isto tako nedovoljno sposoban za radno mesto koje zauzima. Na taj način dobijamo firmu koja će u sledećih 10 godina najmanje 3 puta dobiti pomoć od država i na kraju završiti u stečaju. Najbolje je što pre privatizovati, rasprodati sve što je u vlasništvu države jer će samo na taj način da se o0drži bar 80% preduzeća.
Domaći investitori su bankrotirali, ali im to Vučić nije najavio, te se uzdaju u kraduckanja i zakidanja od dobavljača i potrošača. Privreda se nalazi u kazanu i topi se k’o čvarak, što si dalje od pakla ti se sporije topiš, ali sigurno. Još preživljavaju oni tzv. privrednici koji su učestvovali u podeli plena velikih uvozno- izvoznih firmi i kombinata i pojedinci koji su kupili dugove od banaka(Londonski klub poverilaca) i postali poverioci u stečajnim i likvidacionim postupcima. Tu je pranje para i investiranje poput naselja na potocima i malama.
Posto se Srbija iskljucivo oslanja na strane investicije, na stranu tehnologiju i na strane sstrucnjake, vreme je da se ozbiljno razmotri status domacih fakulteta i visih skola. Posto je njihova uloga i doprinos ekonomiji minimalan, zamislite koliko bi se novca ustedelo zatvaranjem vecine tih nepotrbnih institucija, a ustedjeni novac bi bio bolje iskoriscen na subvencije stranim firmama.
A to i jeste cilj. Zato uvode dualno obrazovanje. Svi da budemo „majstori“ tj. robovi u vlastitoj zemlji. Unistili su ovu zemlju i to toliko otvoreno da je neverovatno da cutimo na sve ovo.
Država plaća strane kompanije da dođu,te kompanije plaćaju nameštene tendere..svako svakome,vrti se ogroman novac a narod radi za crkavicu!Još malo pa neće ni imati radnika jer se gubi stanovništvo!Skoro 400.000 svakih 10 godina.Gotovo je.Ali tako je narod hteo,nije vlast problem,ona može biti svakakva ali narod odlučuje šta je normalno a šta nije.Tako da će narod i da snosi posledice kako je i zaslužio.
Plate su male a radi se puno.To je konkretno situacija rada u stranim firmama u Srbiji.Nisu oni došli ovde da bi nama bilo dobro nego njima!Da su hteli da plate dobro,platili bi svojima u svojoj zemlji.Njima trebaju robovi i jeftina radna snaga,više ne očekujte.Tako da je narod počeo da odlazi i iz takvih firmi čim dobije šansu za inostranstvo.Ostaju samo oni koji zbog male dece ili drugih razloga ne mogu za sada da odu pa ono daj šta daš.U Lozničkoj čarapari recimo radi oko 1000 ljudi,dok je nekada u Viskozi radilo 12000 ljudi!Treba da se otvori još neka Kineska fabrika ali se već sada šuška da neće moći da nabave planiranih 1000 radnika u narednih 10 godina.Grad se smanjuje,narod beži a tako je svuda.
kad čovek pročita ovako nešto, dođe mu da se obesi o prvo drvo, pod uslovom da ima para za konopac. Sve je to jedna velika laž i prevara, balon koji će kad tad pući. Ova barabokratija koja je na vlasti, krckaće naše milijarde evra na nekim dalekim destinacijama, a mi ćemo biti robovi. Mada već jesmo robovi. Lično, žao mi je što se nisam rodio i u Tunguziji. Sve je bolje od ovoga.
Potrebno je država sama dab otvara nove fabrike na osnovu ispitivanja tržišta i dobrih projekata i inovacija i patenata i da kad dobro proradi tabrika da je prodaju na berzi i opet novu da otvaraju i tako čak da zarade a ne da poklanjaju subvencije strancima i da poguraju domaće privrednike a ne samo da ih pritiskaju
Bog te mazo….45 ta i dalje…
Tadić i njegova svita koja se razbežala je dovela Fijat i dala milione.
Dinkic je doveo Fijat, sadasnji savetnik za finansijske mahinacije tvoga svetoga-svemucitelja? Tek toliko radi tvoje demencije???
Nije Tadić, nego tačnije, Mlađan Dinkić. Zbog toga mu je Vučič svojevremeno obećavao zatvorsko odelce, koje je čak i sašio pokazivao po mitinzima i u Skupštini, a oni skromni u mozak su poverovali Vučiću da namerava da hapsi Dinkića.
I gde je danas Dinkić? Radi kao Vučičev savetnik. Da ni ne govorimo o Vučičićevim obećanjima da će objaviti zacrnjene kluzule ugovora sa Fijatom.
Da, za razliku od mnogih, ja se još sećam…
Potrosene pare…..Pa Sta?
Citam samo danas, a ne ove tabloide, ali ste i vi poceli da preterujete. Subvencija za fabriku se ne poredi samo sa brojem zaposlenih. VW je za 4.800 ljudi u sred Tenesija, SAD dobio 800 miliona dolara subvenciju. Magna Steyr u Sloveniji 240 miliona evra. To se daje svuda u svetu. Bolje da se da npr. tom Liru pa da zaposli ljude. To je najmanji problem ove nase drzave, tj ove fabrike po Srbiji su jedino dobro. Pa od cega je ovako budzet pun nego od tih doprinosa. 90% privatnih srpskih firmi placa doprinos na minimalac a preostali deo zarade je kes. Stranci makar placaju pune doprinose.
Omasili ste temu ovog puta.
Dajte Drazinu kolumnu na naslov!
Ispravka.
Ako i „placaju“ doprinose, nakon sto istekne period kada oni to ne uplacuju vec taj trosak ide na teret budzeta Republike Srbije, pitanje je kolikoje radnika ostalo na poslu i kolika im je plata.
Globalistima se ne moze verovati.
VELEIZDAJA ! Ko preživi, deca će mu učiti iz udžbenika ove primere. Tokom svetskog rata, nastao je pojam „Kvisling“, po tadašnjem norveškom premijeru. U mirnodopskim uslovima, pandan će biti…“tri put pogađaj“.
Netačna tvrdnja.Continental je isto što i Lear i APTIV-robovlasnički motači kablova i odavno bi sve tri fabrike trebalo zatvoriti jer nemaju profit.Koja je svrha međunarodnih prosijaka da ih Srbija finansira.Zastupnici sve te tri firme u Srbiji su osumnjičena lica zbog kriminala,korupcije nad kojim se i danas vodi istraga.Sve tri mafijaške firme nisu ni dinar uložili-hale izgrađene kao i infrastrukturu dala im država.APTIV recimo radi naj gore kablove ne u Evropi već svetu.Da znate koji diletanti tu rukovode u Novom Sadu ne biste verovali.U takvim fabrikama normalnim bez završenog tehnološkog fakulteta nema šta da radiš.Dotle Novkabel,Fabrika kablova Jagodina,IKL bukvalno trunu.Ruska federacija namerava da kupi APTIV Novi Sad i Novkabel Novi Sad i već sad nudi praksu studentima tehnološkog i elektrotehničkog fakulteta.Continental i Lear su u bankrottstvu i održavaju se preprodajom državne imovine.Recimo Lear iznajmljuje neke njene hale drugim firmama iako nije vlasnik iste.Vlasnik Leara je sve priznao kad se raspravljalo sredinom godine o novom ugovoru o radu kad jeodbio da poveća plate za 5% koliko je traženo preko sindikata.
Dragane to je sve lepo što si ti napisao i rekao. Imam nekoliko pitanja za tebe. Na osnovu kojih ispitivanja i istraživanjs tvrdiš kaksv kvalitet koji proizvod ima. Zatim da li uopšte znaš gde se nalaze te firme koje prozivaš, a možda da te pitam da li si ikada bio u istima. Kada tako dobro poznaješ stanje stvari kod postojećih. Daleko od toga da je bilo koja strana pa i domaća firma zavredila tako visok nivo subvencija od novca svih građana. Ali iznos subvencija od našeg novca ide i onima koji to nisu zavredili niti zaslužili, a uzimaju samo zato što se nalaze na takvom mestu zaposlenja da im se može. Tako da bez obzira na tvoje heitersko razmišljanje treba malo i da se okreneš ka našim nedodirljivima, ah da ako ih spomeneš izvršićeš državni udar i narušiti ustavni poredak, jer po njihovom shvatanju oni su država a ne narod. Narod je ovca za šišanje.
Nema tu slucajnosti, Srbija je defakto okupirana zemlja gde su postavili lakeje da rade za MMF Svetsku banku i globaliste. Zar iko pri zdravoj pameti veruje da jedna Jorgovanka Tabakovic zna ista o finansijama? Ako se ikada Srbija izvuce iz kandzi grabljivica ucice se u udzbenicima o kvislinzima na celu sa Vucicem.
Tako to biva kada se vlasti docepaju alavi i gramzivi bez dana radnog staza u postenom poslu.