Foto: EPA/ FILIP SINGERPredsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da nemački Folksvagen još nije doneo finalnu odluku da li će da gradi pogone „u ovom delu Evrope“, o čemu se poslednjih nedelja uveliko govori.
Uprkos tome, u domaćoj javnosti se i dalje špekuliše da su glavni kandidati za veliku investiciju nemačkog giganta Srbija i Turska. Zašto baš te dve zemlje, pouzdano se ne zna, kao što je nepoznanica zašto su otpale Rumunija, Bugarska i Severna Makedonija, koje su takođe slovile za zemlje u kojima bi proizvođač legendarne „bube“ i „golfa“ mogao da locira proizvodnju Škodinih i Seatovih, ali i modela sa svojom sopstvenom značkom.
Srbija i Turska su nekako u isto vreme počele da sklapaju motorna vozila. Turska, 1928, kad je u tu zemlju došao američki Ford, a Srbija nešto docnije, preciznije 1939, kad je u nekadašnjem kragujevačkom Vojnotehničkom zavodu sklopljeno nekoliko stotina terenskih vozila marke Ševrolet. Pravi razvoj automobilske industrije u obe zemlje startovao je, ipak, 60-ih prošlog veka, kad je Ford u Turskoj počeo da povećava proizvodnju svojih modela, dok je u Kragujevcu, uz finansijsku i stručnu pomoć Fijata, završavana prva faza izgradnje Zastavine fabrike automobila.
Auto-industrijama obeju zemalja slično je i to što nijedna u minulim decenijama nije imala ozbiljniji sopstveni razvoj, već su u fabrikama i Turske i Srbije mahom pravljeni automobili inostranih proizvođača, dok su domaći ili „domaći“ uglavnom radili na osnovu kupljenih licenci ili po uzoru na modele svetskih kompanija. Nijedan od „Zastavinih“ domaćih modela – „stojadin“, „jugo“ i „florida“, u stvarnosti to nije bio, jer su svi razvijani i usvajani ili na osnovu Fijatove licence ili po uzoru na automobile te italijanske kompanije, dok je „florida“ delom rađena i prema Folksvagenovim modelima.
Sličnosti između turske i automobilske industrije tu, međutim, prestaju. Turska automobilska industrija, u kojoj posluju takvi giganti kakvi su Ford, Tojota i Isuzu, Hjundai, Reno, domaći Tošaf, koji je u vlasništvu najbogatije turske porodice Koč i kompanije Fijat Krajsler automobili, u poslednjih nekoliko godina postala je svojevrsna velesila sa godišnjom proizvodnjom od oko 1,7 miliona automobila, od čega se 80 odsto izvozi u vrednosti većoj od 25 milijardi evra. Uz proizvodnju automobila, Turska je u poslednjih nekoliko godina razvila i i industriju auto-delova, te u toj zemlji trenutno privređuje više od 250 „komponentaša“, čiji godišnji izvoz vredi oko devet milijardi evra.
Srpska automobilska industrija na vrhunci je bila krajem 80-ih, kad je iz Zastavine fabrike godišnje izlazilo više od 200.000 vozila. Zastava je, od davne 1955. do 2010, kada ju je preuzeo Fijat, proizvela i prodala nešto više od četiri miliona vozila. Najveći izvorni uspeh kragujevačke fabrike bio je famozni „posao stoleća“ vezan za plasman „juga“ na američkom tržištu, gde je za šest godina prodato nešto više od 142.000 vozila. Za razliku od Turske, koja od 90-ih godina beleži pravi bum u auto-industriji, Zastava je zbog ratnog raspada bivše države i teretom sankcija bila dovedena na ivicu kolapsa.
Bivši direktor u Zastavinim fabrikama automobila i kamiona Branimir Soldatović, koji je bio i dugogodišnji predstavnik Zastave u Torinu, smatra da su sve inostrane kompanije koje automobile prave u Turskoj u toj zemlji prisutne mahom zbog tržišta na Bliskom i Srednjem istoku. Ako Folksvagen bude pravio fabriku koja će automobile da prodaje na evropskim i drugim zapadnim tržištima, onda mu se, prema njegovom mišljenju, neće isplatiti da je, zbog troškova transporta, locira u Turskoj, već će radije da se opredeli za Srbiju ili neku od ostalih balkanskih država koje su „u igri“. Za Rumuniju ili Bugarsku, na primer, koje su u Evropskoj uniji, ili pak, za Srbiju, zbog obučene i relativno jeftine radne snage.
Analitičari smatraju da politička situacija u Turskoj, koju karakteriše sve otvoreniji sukob Redžepa Tajipa Erdogana sa zapadnim svetom, Amerikom, neretko i Nemačkom može da odvrati Folksvagen od ulaganja u tu zemlju. Srbija je, s druge strane u dobrim kako političkim, tako i privrednim odnosima sa Nemačkom, a sve veći broj nemačkih kompanija, među kojima su i giganti Simens, Vaker Nojsen i druge, posluju u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
