Foto: EPA/ ĐORĐE SAVIĆ

Ovaj ugovor je deo Programa modernizacije Kontrole letenja Srbije i Crne Gore za period 2017-2021, vrednog ukupno 118 miliona evra, koji se finansira iz sopstvenih sredstava SMATSA, kredita EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Iako, kao što se može videti iz ove rečenice, država Srbija ne učestvuje niti sredstvima niti garancijom u ovom poslu, vlasti nisu propustile priliku da istaknu kako aerodrom u Nišu ne može da se razvija bez dodatnih ulaganja koja grad Niš nema“, kako je izjavila potpredsednica Vlade i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.

Ona je juče izjavila i da je za niški aerodrom država dala 3,6 miliona evra samo u opremi i novcu, dok je grad Niš dao dva miliona evra i to iz budžetske rezerve jer je, kako kaže, Vlada Srbije za prethodne dve i po godine dala osam miliona evra Nišu iz budžetske rezerve.

I mada uporno tvrde da namera republičkog nivoa vlasti da preuzme upravljanje aerodromom „Konstantin Veliki“ nema veze sa ograničavanjem broja putnika niškog aerodroma kako bi se zaštitio koncesionar beogradskog aerodroma, zanimljivo je da država nije tražila preuzimanje nijednog lokalnog javnog preduzeća iako je samo prošle godine iz republičke kase isplaćeno 5,5 milijardi dinara pomoći lokalnim samoupravama koje su delimično tim novcem subvencionisale opštinske firme. Istovremeno je vlastima, Vladi i predsedniku Republike toliko stalo da se to brzo završi da ne prezaju ni od pretnji gradu Nišu. Tako je na primer predsednik Vučić početkom aprila rekao „Hoćete da Niš upravlja aerodromom, nema problema, samo nemojte da tražite pare za investicije“, dodajući da je odlučeno da država investira u proširenje piste i izgradnju kontrolnog tornja.

Međutim, kako tvrde stručnjaci, investicija SMATSA-e u izgradnju kontrolnog tornja, ni u Nišu ni u Beogradu, nema nikakve veze sa državom već sa njihovim potrebama da adekvatno obavljaju svoj posao kontrole leta u skladu sa evropskim standardima.

Ovo ulaganje je inače veoma mnogo korišćeno u opravdavanju preuzimanja niškog aerodroma jer ne bi imao novca za ovu investiciju. Međutim, s obzirom da će se iz kredita EIB-a finansirati izgradnja kontrolnog tornja u Nišu vrednog 5,5 miliona evra, jasno je da Vlada sa ovim nema veze i da će on biti izgrađen bio aerodrom u vlasništvu grada ili republike.

Naravno u saopštenju Ministarstva nije propušteno da se napomene da je SMATSA 92 odsto u vlasništvu Srbije (osam odsto je vlasnik Crna Gora).

U okviru ovog ugovora biće uložena sredstva i u aerodrom u Lađevcima kod Kraljevu (oko 850.000 evra), dok će u Ponikve kod Užica biti uloženo 440.000 evra. Primetno je da država nije pokazala interesovanje za preuzimanje ovih aerodroma mada su ih lokalni čelnici nudili državi na upravljanje prethodnih dana.

Povodom izjava o potrebnim iznosima investicija za niški aerodrom Alen Šćurić, hrvatski stručnjak za avio-saobraćaj, rekao je za Južne vesti da „kada SMATSA investira u kontrolni toranj ili drugu opremu u Crnu Goru, to nije investicija Srbije u Crnu Goru, nego same SMATSA-e“. On je takođe ocenio da se s obzirom da je niški aerodrom već sada nakon tri godine subvencija samoodrživ i da uopšte nije tačno da se mora odjednom uložiti šest do osam ili čak 10 miliona evra (kako je nedavno rekla ministarka Mihajlović) u aerodrom već tokom narednih deset godina kako promet bude rastao, a i da je dobrim delom taj iznos investicije prenaduvan.