U Srbiji je i bandera gradilište 1Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Na to upućuju i stručnjaci i zvanična statistika, prema kojoj je u drugom kvartalu sektor građevinarstva zapošljavao 114.341 ljudi, što je za deset odsto više nego u istom periodu prošle godine, ali opet prema statistici, manje od dva radnika po gradilištu.

U daljem razvrstavanju strukture zaposlenih, polovina u tom sektoru, 55.148 radnika, angažovana je u specijalnim građevinskim radovima u koje, prema klasifikaciji delatnosti, spadaju popravke, dogradnja i adaptacija, postavljanje montažnih zgrada ili objekata na gradilištu, kao i građevine privremenog karaktera.

U izgradnji zgrada učestvuje 31.778 radnika a njih 27.415 uposleno je na izgradnji infrastrukturnih projekata poput auto-puteva, ulica, mostova, tunela, pruga, vodovodnih i kanalizacionih sistema…

– Činjenica je da se dosta gradi, ali o stvarnoj aktivnosti građevine ne može da se zaključi po broju gradilišta ili izdatih dozvola, jer se to otvara i kada se postavlja bandera, renovira kupatilo, dograđuje porodična zgrada kao i kada se započinje veliki projekat. U našem slučaju, broj od 61.000 i više gradilišta odnosi se uglavnom na manje projekte, ali nije sporno da ima i vrlo značajnih u oblasti infrastrukture, rade se i putevi, mostovi, tuneli, pruge, vodovodne mreže. Međutim, drugo važno pitanje je ko radi. Ako su to naša preduzeća, ona onda zapošljavaju radnike, puni se budžet, ostaje firmama novac da prošire proizvodnju, obrt se vrši u zemlji. Međutim, previše je ovde stranih izvođača koje su doveli takođe strani kreditori, a pitanje je koliko su takvi poslovi isplativi. Oni nam daju kredite, dovode svoje firme koje uzimaju profit od 30 do 50 odsto, a posao završavaju naši podizvođači angažovani za mizerne plate. Od toga se ne puni budžet i pitanje je kako ćemo te kredite da vraćamo, od koje proizvodnje kada svoju gasimo – kaže za Danas Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

On dodaje da je i sam porast broja gradilišta dokaz da građevinska industrija, od operative, proizvodnje materijala i projektantskih kuća, može da povuče naviše privredu zemlje.

Napominje i da prostora ima mnogo više nego što u ovom trenutku koristimo, jer je i struktura stambenog fonda i infrastrukture takva da je potrebno jako mnogo projekata za rekonstrukciju kako bi se dovela na razvijeniji nivo.

– Ali, ako se za to opet uposle strane firme, bez tendera i javnih poziva kako je u poslednje vreme praksa, onda će se vrlo brzo postaviti pitanje kako servisirate ta sredstva. Međutim, ukoliko bi se angažovala domaća radna snaga i firme, uz dobre i vešte finansijere bilo bi bar tri puta više gradilišta i to onih koji podižu standard stanovništva bez zaduživanja spolja. Ako bi se tako organizovalo, zaduženje zemlje palo bi ispod 40 odsto BDP, naše kompanije dobile bi i neophodne reference za povratak na strana tržišta i ne bismo strepeli da li će od jeseni morati da se smanjuju penzije i plate, da li ćemo se suočiti sa socijalnim problemima – kaže Rodić i podseća da je građevinska industrija uz poljoprivredu je generator privrednog rasta jer za sebe vezuje angažovanje na desetine drugih grana.

Ko pere pare

„Mi iz Građevinske komore Srbije pre mesec i po dana imali smo onlajn sastanak sa Austrijom i Nemačkom, odnosno sa Evropskom investicionom bankom i Erste bankom. Oni su spremni da povoljno finansiraju velike projekte, posebno u železnici jer su zainteresovani za obnovu i modernizaciju pruge na liniji Berlin – Atina, koja ide kroz Srbiju, ne žele zastoj na toj deonici. Ali, pitaju šta je sa tenderima i javnim nabavkama, taj se instrument, gotovo više i ne primenjuje. Poslovi vredni i milijarde evra, dele se stranim firmama bez jasnih kriterijuma i objašnjenja, pa ni mi ovde ne znamo više kako su formirane tako visoke cene za kilometar puta kroz ravnicu ili čije su to pare iz kojih se gradi Beograd na vodi ili neki drugi objekti. Nismo sigurni da li se tu možda ne pere novac, a ne kroz račune novinara“, kaže Goran Rodić.

U brojkama

U poslednjih godinu dana, ako isključimo tradicionalni zimski zastoj u prvom kvartalu koji se produžio i na april i maj zbog epidemije, prema registru koji vodi APR, u proseku se podnosilo između 10.000 i 11.000 zahteva za lokacijsku, građevinsku ili upotrebnu dozvolu ili za prijavu radova a gotovo 80 odsto tih zahteva bilo je usvojeno. Preciznije, na godišnjem nivou izdata je 23.171 građevinska dozvola, 145.665 lokacijskih, 5.287 upotrebnih i prijavljeno je 22.647 radova.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.