Foto: EPA-EFE MOHAMED MESSARA

On je za Betu rekao da je drugi razlog za visoku cenu evrodizela to što se popravio kvalitet u odnosu na kvalitet od pre desetak godina.

„Svaka zemlja ima različitu akciznu politiku i od 27 država EU u 17 je dizel skuplji od benzina“, rekao je Mićović.

U Srbiji je, kako je rekao, porez na dodatu vrednost (PDV) na benzin evropremijum BMB 95 skoro 24 dinara po litru, a akciza nešto više od 56 dinara, PDV je na evrodizel skoro 27 dinara, a akciza 57,6 dinara po litru.

Srbija je, prema njegovim rečima, evropski rekorder po visini akciza na dizel i tečni naftni gas.

Dodao je da su neke kategorije građana malo zaštićenije pa prevoznici tereta i putnika od 1. februara imaju u Srbiji povraćaj akcize na gorivo devet dinara po litru, ali ne i poljoprivrednici.

Mićović je podsetio da je u Hrvatskoj akciza za gorivo za poljoprivredu nula, a da je povraćaj akcize na gorivo za poljoprivredu u Mađarskoj do 80 odsto.

U Crnoj Gori je, prema rečima Mićovića, 21 dinar povraćaj akcize za firme koje se bave prevozom tereta i putnika.

Država je, kako kažu u UNKS od 2011. godine više podizala iznos akcize na evrodizel nego na benzin, pa je akciza na benzin 2011. godine iznosila 44,7 dinara po litru, a danas je 56,04 dinara dok je akciza na evrodizel 2011. godine iznosila 30,47 dinara, a ove godine je 57,63 dinara po litru.

Državi, prema podacima UNKS, na osnovu akcize, PDV i drugih dažbina od cene benzina evropremijum BMB 95 koja iznosi u proseku 143,82 dinara po litru, pripadne 82,61 dinar. Od cene evrodizela koja u proseku iznosi 161,44 dinara državi pripadne 87,14 dinara.

Naftne kompanije su, prema rečima Mićovića, samo inkasant koji za račun države prikupi poreske prihode koji se uberu preko cena goriva.

Poljoprivrednici su, kako je za Betu rekao predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, Dragan Kleut s razlogom nezadovoljni što država puni budžet preko goriva za obradu zemlje i proizvodnju hrane.

„Tražili smo da se ukine akciza na dizel od skoro 58 dinara, a oni nam daju subvenciju od 20 dinara po litru i to za najviše 20 hektara zemlje što je potpuno beznačajno“, rekao je Kleut.

Dodao je da se u sopstvenoj zemlji oseća kao građanin drugog reda jer madjarski fond Prosperitati njihovim građanima koji žive u Srbiji i imaju dvojno državljanstvo vraća 75 odsto od sume koju potroše za kupovinu zemlje, kuća i mašina za poljoprivredu.

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić, koji obrađuje na desetine hektara zemlje i uzgaja pšenicu, kukuruz, sunckret, beli luk i lekovito bilje, za šta godišnje na gorivo troši od 1,2 do 1,5 miliona dinara, rekao je da mu subvencija od 24.000 dinara na koliko ima pravo, baš ništa ne znači i da još nije podneo zahtev jer je gužva u Trezoru kome poljoprivrednici predaju zahteve za subvencije.

„U selima je velika nemaština i veliko nezadovoljstvo ljudi jer nemaju novca da započnu prolećne radove i sada se guraju u redovima da podignu tu malu subvenciju koja po hektaru, zajedno sa subvencijom na gorivo ukupno iznosi 5.200 dinara“, rekao je Jakšić.

Povezani tekstovi