Ko bar jednom u životu nije svratio u neprovereni frizerski, ili kozmetički salon da reši problem sa frizurom ili sa licem, pa se posle pokajao. Takvo iskustvo ima većina građana Srbije, jer se u nedostatku nekada vremena, a češće novca, za usluge ulepšavanja obraćaju nekompetentnim licima. I dok strukovna udruženja poručuju da nije lako dobiti sertifikat o položenom stručno-zanatskom ispitu, što je uslov za registrovanje frizerske i kozmetičke delatnosti, dotle je i laiku jasno da pružanje ovih usluga buja na svakom koraku.
Nije samo očigledno da saloni lepote niču ko pečurke posle kiše, u nekim gradskim zonama ih je na desetine, već je sve očiglednije i da se „ulepšavanje“ odavno preselilo u sivu zonu. Više je razloga za tu pojavu, a neki od njih su navike građana i nizak standard. Da li će novi Zakon o inspekcijskom nadzoru, kojim je obuhvaćen i rad na „crno“ u sopstvenom stambenom prostoru, stati tome na put to ćemo videti u narednim mesecima. Ali činjenica je da ni kazne za nelegalni rad nisu bezazlene – kreću se od 50.000 do 500.000 dinara. Inspekcija rada je zapravo ta koja proverava da li su ispunjeni svi zakonski uslovi za otvaranje kozmetičkog, ili frizerskog salona dok sanitarna inspekcija proverava uslove rada u ovakvim objektima.
– Nisu uslovi rada kod svih kozmetičara i frizera isti, ali mi uvek gledamo sredinu. I trudimo se da ne ostavimo ljude bez posla. Najlepši saloni su u velikim gradovima, sa lepom opremom i inventarom, dok se na selu mogu još uvek sresti kod frizera peći na loženje – opisuje svoja iskustva inspektorka Vera iz Zrenjanina.
Frizerski saloni uglavnom su smešteni u porodičnim kućama, u objektima kontejnerskog tipa, u zidanim objektima. Ima ih i u bolnicama, hotelima, u frekventnoj gradskoj zoni, ali i na periferiji. Za oblast kozmetike zakon je jasan – ta vrsta usluga može se obavljati u salonu, a ne u kućnim uslovima.
U frizerskim salonima u centru Zrenjanina prevladava mišljenje da nelegalna konkurencija utiče na posao, a oni koji „otimaju“ mušterije su uglavnom bivši frizerski radnici. Usluge pružaju u kući, ili odlazeći u kućne posete, tako da je otkrivanje ovakvih slučajeva enigma za inspekciju.
– Naše stalne mušterije redovno dolaze, ali bilo je slučajeva da nam neko bude „preotet“. Doduše, oni nam se brzo i vrate, jer na drugom mestu ne dobiju ono što žele. Ipak, mi trpimo zbog „ilegalaca“. Nas inspekcije redovno kontrolišu, a „ilegalce“ ne mogu da uhvate. Mi ulažemo u posao i vodimo o svemu računa, pa je normalno da očekujemo da se to vrednuje i dobro će biti ako se radu „na crno“ stane na put – komentariše zrenjaninska frizerka Željka Terzić.
Otvoriti frizerski salon zahteva istu proceduru za sve, ipak rad na periferiji je jeftiniji nego u centru, mada znači i manji broj mušterija.
– U mom salonu mesečni troškovi održavanja su oko 20.000 dinara, a glavne mušterije su penzioneri. Njima usluge šišanja i friziranje ne mogu da naplaćujem kao da radim u centru. Dakle, sve je mnogo jeftinije, što znači da mora da se radi ceo dan kako bi se zaradila plata. Konkurenciju ilegalnih frizera sam osetila, nije to nimalo prijatno jer se otimaju mušterije. Svaka čast ako inspekcija uspe da to zaustavi – navodi frizerka Sanja Knežević.
Jedina ilegalna frizerka koja je htela za Danas da objasni kako obavlja posao je pedesetpetogodišnja B. S., koja je godinama bez posla i izdržava bolesnu majku i ćerku studentkinju. Kaže da su njene mušterije oni koji ne mogu da koriste usluge salona.
– Nisam mislila da ću se ovim baviti, a sve je počelo kada je moja majka pala u krevet teško bolesna, a ja ostala bez posla. Počela sam da šišam i farbam bolesne i teško pokretne osobe najpre u komšiluku, sada gde treba. Moja zarada je neujednačena, ne mogu bog zna šta veliko da planiram a posebno ne da se registrujem – iskrena je B. S.
Pravi procvat kvalitetnih kozmetičkih usluga nastao je u poslednjoj deceniji uključivanjem većeg broja zdravstvenih radnika, često lekara, u ovaj posao, na šta je uticala primena visokorazvijene kozmetičko-dermatološke opreme ali i novi standardi u lepoti i zdravlju. Velika konkurencija nudi i različite nivoe usluga, a na državi je da primenom zakona isprati i reguliše tu oblast.
Kvalitetna usluga najbolja preporuka
– Ko hoće da se bavi ovim poslom, mora da uloži, najpre u svoje znanje, a potom i u opremanje salona. Za uhodavanje posla i sticanje mušterija potrebno je nekoliko godina. Ali najbolja preporuka je kvalitetan rad. U našem poslu reklame ne igraju ulogu, već samo zadovoljne mušterije. Ja sam godinama u kozmetici i smatram da bez obzira na krize uvek ima posla za kvalitetnu uslugu. O konkurenciji ne razmišljam, jasno mi je da ljudi nemaju novca i da se snalaze, ali se isto tako vraćaju proverenim salonima lepote – kaže za Danas Dragica Mišković, vlasnica kozmetičkog salona Harmoni u Zrenjaninu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
