Radnici „Dunav agregata“ najavili su za danas ponovnu blokadu Dunava, nakon što uoči praznika nisu postigli dogovor sa poslodavcem oko isplate zaostalih zarada, penzijskog i zdravstvenog osiguranja. Većina medija u petak je objavila da je štrajk okončan pošto im je obećana isplata plata za 2011, citirajući direktora preduzeća Mašana Ercegovića. Radnici su, međutim, odbili ponudu menadžmenta pošto većina njih ne bi dobila ni dinara, i najavili novu blokadu reke, ali sa većom flotilom.
– Nije postignut dogovor, a pomerili smo se zbog praznika. U petak je sa direktorom došao pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin, koji je obećao da će biti jemac da će nam sve zarade biti isplaćene. Dogovorili smo novi sastanak sa menadžmentom i Vasinom za danas. U petak su nam ponuđene plate za 2011. godinu, ali time ne dobijamo ništa, pošto je od oktobra do kraja 2011. dve trećine radnika bilo u štrajku. Radnici su i dalje na brodovima i spremni smo za novu blokadu – kaže za Danas predstavnik radnika Milivoje Šujdović.
Inače, „Dunav agregati“, nekad veoma uspešno preduzeće „Heroj Pinki“, nakon privatizacije ušlo je u sastav kompanije „Dunav grupa“ biznismena Dušana Borovice i od tada su počeli problemi za radnike, koji su više puta štrajkovali zbog neisplaćenih zarada. Dušan Borovica im je dužan oko 210 miliona za zarade, plus doprinose i zdravstveno osiguranje za šest meseci.
Blokada na Dunavu dogodila se samo mesec dana nakon što se Borovica u Apatinu pohvalio da ima „najmoćniju flotu u Srbiji“. On je na sastanku sa predsednikom opštine Apatin Živoradom Smiljanićem izrazio interesovanje za izgradnju luke za potrebe svoje kompanije, i predstavio se kao lider u Srbiji u poslovima iskopa šljunka i peska.
Istina je, međutim, da je Borovica postao simbol katastrofalnih privatizacija, a radnici nekad solidnih firmi koje su sada u njegovom vlasništvu, jedini način da naplate svoje zarade vide u štrajkovima.
Borovica je, između ostalog, kupio i „Puteve“ iz Sremske Mitrovice i, prvi put od njenog osnivanja 1962, firmu doveo u blokadu. „Puteve“ je pre toga, 2008. kupila Borovičina žena Nada Zmijanac, preko preduzeća „Sremski putevi“, a potom kupljenu firmu ustupila svom suprugu. Radnici su prošle godine stupili u generalni štrajk, takođe zbog neisplaćenih zarada, iako je Borovica u to vreme besplatno i nezakonito dobijao kamen za puteve iz Nacionalnog parka Fruška gora. Inspektori Pokrajinskog sekretarijata za energetiku utvrdili su da Borovica eksploatiše zakonom zaštićeno rudno bogatstvo pod plaštom rekultivacije starog kamenoloma Orlovo bojište. Nekoliko dana je u javnosti oko tog slučaja podignuta prašina, a onda je direktor NP Fruška gora rekao da Borovica samo „izvlači jalovinu“ i stvar je legla. Međutim, kako su za Danas potvrdili članovi više planinarskih klubova, na Fruškoj gori i danas ima nekoliko aktivnih majdana, iako je zakonom zabranjena eksploatacija kamena u nacionalnom parku. Iritantna je bila i izjava njegove supruge, Nade Zmijanac, koja je tokom štrajka poručila radnicima da se ne mešaju, jer „direktor zna da vodi firmu i donosi odluke“.
I radnici Vojvodinaputa iz Zrenjanina su stupili u štrajk samo pola godine nakon što je njihovo preduzeće otkupio Dušan Borovica. Razlog – neisplaćene zarade. Zaposlenima je isplaćena po jedna plata i štrajk je naprasno prekinut.
Borovica je vlasnik i kruševačkog Eko inosa, čiji su radnici štrajkovali zbog neisplaćene 44 zaostale zarade. Vlasnik im je ponudio 50 odsto zaostalih plata bez kamate i sporazumni raskid ugovora o radu. Štrajk je na kraju slomljen.
U Agenciji za privatizaciju kažu da je Borovica čest učesnik aukcija, u nekima je istovremeno učestvovalo i preduzeće Putevi Srem Nade Zmijanac. Međutim, u takvim situacijama obično nisu bili i kupci. Kao formalni vlasnici njegovih firmi pojavljuju se i sinovi Vukašin i Vanja.
Ovo je samo jedan deo privatizacija i preuzimanja preduzeća, čime se uglavnom bavio Borovica. U ovom trenutku je samo za zarade u tih nekoliko preduzeća, radnicima dužan preko milijardu dinara, protiv njega je podneto više desetina prijava, međutim, on je i dalje uzoran građanin koji na posao dolazi u jednom od ferarija vrednih više stotina hiljada evra. Uostalom, u njegovu odbranu je stao direktor nacionalnog parka, pokrajinski sekretar se nudi kao jemac za dugove koje je napravio, a predsednik jedne opštine hoće da mu ustupi zemljište za gradnju luke. Konačan epilog privatizacije i podrške koja stiže iz zvaničnih krugova je da radnici rade bez plate i pritom nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje. Oni nisu njegove žrtve, nego žrtve tranzicije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
