U razvijenim zemljama gde je plaćanje poreza obaveza koju gotovo niko i ne pomišlja da izbegne, utajivači su na udaru ne samo poreske policije već i javnosti. U Srbiji, ali i u drugim zemljama sa tek uspostavljenom poreskom disciplinom, poreski obveznici se međusobno pomažu i hvale kako i za koliko su uspeli da „zakinu“ državni budžet, iz kojeg se u najvećoj meri finansiraju socijalno ugrožene kategorije stanovništva, ali i obrazovanje, zdravstvo i kultura.
Prema podacima Ministarstva finansija, za jedanaest meseci ove godine u Srbiji je utajeno 16,16 milijardi dinara poreza, što znači da je državni budžet „kraći“ za više od 220 miliona evra. Procenjuje se, međutim, da su poreski obveznici utajili najmanje milijardu evra. Da je reč o velikoj sumi novca govori i podatak da će ove godine nivo stranih investicija dostići oko dve milijarde evra, dok je ukupan Nacionalni investicioni plan težak oko 1,6 milijardi evra. I kao u gotovo svim problematičnim segmentima društva, jedan od glavnih krivaca za slabu disciplinu poreskih obveznika je pravosudni sistem koji ili nije u stanju da se izbori sa korupcijom ili ne nudi odgovarajuće presude kojima se sankcionišu utajivači poreza.

Fantom firme dobar paravan

U Srbiji ima nekoliko stotina fantom preduzeća. Podatak da se u zemlji sa osam miliona stanovnika dnevno otvori i registruje oko 300 firmi, ukazuje na mogućnost da većina od njih nastaju upravo zbog servisiranja ilegalnih poslova. Dakle, fantom firme posluju sa legalno formiranim preduzećima tako što im sačinjavaju lažne fakture u zavisnosti od toga za šta su im te fakture potrebne a preduzeća potom prodaju robu na crnom tržištu. S obzirom na to da imaju regularnu nabavku, oni moraju da tu robu razduže kroz poslovne knjige i to rade tako što u dogovoru sa preduzećem preko kojeg peru novac, ispostavljaju lažnu fakturu da su robu prodali tom preduzeću a zapravo su je prodali na crnom tržištu. Plaćanje robe obavlja se preko tekućeg računa, ali se novac vraća u kešu.

Posmatrano kroz prizmu brojki, situacija ovako izgleda: tužilaštvima je podneto 1.330 krivičnih prijava protiv 1.586 osoba zbog 1.737 krivičnih dela. Najviše utajenog poreza oko 7,5 milijardi dinara odnosi se na porez po odbitku. Zbog izbegavanja plaćanja poreza na dodatu vrednost, državna kasa oštećena je za 4,7 milijardi dinara, dok je minus zbog izbegavanja plaćanja poreza na promet premašio dve milijarde dinara. Na osnovu akciza utajeno je 1,4 milijarde dinara, a po osnovu poreza na dobit preduzeća 132 miliona dinara. Prema procenama Poreske uprave, do kraja godine bruto prihodi od poreza naplaćenog tokom 2006. godine iznosiće oko 710 milijardi dinara, koliko je bilo i planirano. Iskustva poreznika, takođe, govore da se tzv. fantom firme najčešće koriste za prikrivanje poreza na dodatu vrednost. Otkriveno je 308 takvih preduzeća koja funkcionišu kao sateliti legalnih firmi i dobar su paravan za utaju poreza. Protiv 526 odgovornih u tim firmama koji su utajili više od 6,7 milijradi dinara podneto je 329 krivičnih prijava. Prema podacima Poreske uprave, ukupna vrednost robe koja služi kao dokaz u pretkrivičnom postupku je 47,78 miliona dinara.
Sumirajući rezultate rada Poreske uprave, državni sekretar u Ministarstvu finansija Vladimir Ilić rekao je da se slaže sa ocenom privrednika da su im poreski nameti previsoki, ali je dodao da je, uprkos tome, srpski poreski sistem izuzetno privlačan stranim investitorima. U prilog tome, Ilić je naveo ukidanje poreza na fond zarada, na finansijske transakcije, smanjenje poreza na zarade i poreza na dobit. Prema njegovim rečima, od 2004. godine, prihod po osnovu poreza rastao je po stopi od oko 30 odsto, a ove godine zabeležen je rast od oko 16 odsto.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.