Foto: FoNet Aerodrom Beograd

Osnovni iznos obezbeđenog potraživanja je 500 miliona evra, a maksimalni iznos potraživanja je milijardu evra, stoji u zalozi overenoj kod javnog beležnika i upisanoj 20. decembra 2018. godine. Stručnjak za investicije Milan Kovačević podseća da je država u tenderu tražila veliku i poznatu firmu za upravljanje aerodromima sa velikim prihodima, a sada se može desiti da ukoliko ne otplaćuje zajam neka banka preuzme upravljanje aerodromom.

– Imamo rizik da kompanija koja je potpisala ugovor o koncesiji u nekom trenutku prestane da upravlja aerodromom. Ako ne budu vraćali kredit, možemo da dobijemo banku ili nekog drugog ko ne zna ništa o aerodromima. Mislim da je trebalo u ugovoru tražiti da na firmu za upravljanje aerodromom na koju je prebačena sva imovina i poslovanje aerodroma ne može da se stavi zaloga i da ne može da promeni vlasnika. Nažalost ne znamo šta piše u ugovoru – smatra Kovačević.

Ovaj zajam od 500 miliona evra koliko i iznosi jednokratna koncesiona naknada koju je Vansi trebalo da uplati kako bi preuzeo upravljanje aerodromom, obezbedilo je nekoliko banaka i međunarodnih finansijskih institucija. Kako je objavio EBRD, oni su dali kredit od 72 miliona evra, a učestvovali su i u sindiciranom zajmu od 110 miliona evra. To je sve deo šireg finansijskog paketa u kome su učestvovali i IFC (deo Svetske banke), francuska razvojna agencija Proparco, nemačka razvojna agencija DEG, kao i komercijalne banke IMI, Unikredit, Erste, Komunalkredit, CIC i Sosijete ženeral.

Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da ovde nema ništa sporno, jer je u zalogu dat kapital firme za upravljanje aerodromom, a ne sam aerodrom.

– Bilo bi problematično da su založili sam aerodrom, ali pošto je založena firma koja ima svoj kapital, ne vidim u tome ništa loše – kaže Madžar.

Sa njim se slaže i ekonomista Danilo Šuković, koji ocenjuje da je zajam dat po tržišnim uslovima, banke su procenile da ta firma vredi toliko i da to ni za državu ne bi trebalo da bude problematično.

– Obe strane su videle računicu u tom poslu, sve je urađeno tržišno tako da ne vidim ništa sporno – napominje Šuković.

Vansi erports je prošle godine pobedio na tenderu za koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“ u sledećih 25 godina. Ugovor je potpisan u martu 2018, a francuska kompanija je preuzela upravljanje 21. decembra prošle godine, nakon što su uplatili jednokratnu koncesionu naknadu od 501 milion evra na račun Aerodroma „Nikola Tesla“. Iako je premijerka Ana Brnabić obećala da će, čim Vansi isplati naknadu, ugovor o koncesiji biti objavljen, to se još nije desilo.

Prema izjavama zvaničnika, Vansi će plaćati i godišnju naknadu koja će se kretati između 4,4 miliona i 15,1 miliona evra, a preuzeo je i obavezu da investira 732 miliona evra u aerodrom u narednih četvrt veka. Kako se navodi na novom sajtu aerodroma sada brendiranog kao „Belgrejd erport“ investiraće se u proširenje i reorganizacija terminala, proširenje stubova uključujući i galeriju i bolju opštu atmosferu unutar terminala, poboljšanje dela aerodroma koji se nalazi unutar pasoške kontrole i kontrole bezbednosti sa dodatnim avionskim postoljem, novu pistu, nove raskrsnice i rehabilitaciju postojeće piste. Takođe u planu je povećanje parkinga za automobile i izgradnja novih komunalnih objekata kao što su nova postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i ugradnja solarnih panela.

Povezani tekstovi