Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Juče je ministar finansija Siniša Mali objavio koliko je država preko raznih preduzeća, ministarstava, Vlade i lokalnih samouprava dala para u ova četiri sportska kluba.

Sveukupno u prethodnih pet godina (od 2014. do 2019.) kasi fudbalskih i košarkaških „blizanaca“ država je prema tvrdnjama Malog poklonila oko 4,4 milijarde dinara ili oko 36,5 miliona evra. Pre nekoliko dana predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će biti objavljeno koliko je kome dato, a to je bila i osnovna ideja ovog objavljivanja – da se pokaže kako svi dobijaju jednako i da nema razloga za svađu između pristalica dva kluba.

Uostalom to je direktno i rekao ministar Mali prilikom iznošenja podataka: „Razlog što izlazimo sa brojevima, nije da se klubovi svađaju, već da građani znaju koliko se mi trudimo, da bude to uravnoteženo i da oni funkcionišu na najbolji način. Da dobro predstavljaju našu zemlju. Kako što se može videti, novac je ravnomerno raspoređen“. Oni treći, koji smatraju da država ne treba (toliko) da finansira profesionalne sportske ekipe i to u izrazito komercijalnim sportovima očigledno nisu bili predmet razmatranja vrha države.

Da li mislite da novac koji se daje Zvezdi i Partizanu treba preusmeriti na lečenje dece?

Loading ... Loading ...

Elem, fudbalski klub Crvena zvezda je u ovom periodu od pet godina od države dobila 727 miliona dinara bez PDV-a. To je godišnje oko 145,4 miliona dinara. Poruka sa ovog izveštavanja je da je fudbalski klub Partizan dobio više novca, ali to nije sasvim tačno. Naime, prema rečima Malog FK Partizan dobio je 899,4 miliona dinara, ali za period od 2014. do 2022. godine do kada je već uplaćen novac.

To znači da fudbalski klub iz Humske dobija od države 112,5 miliona dinara godišnje.

Zanimljivo je da košarkaški klubovi koji po pravilu imaju manje budžete od fudbalskih dobijaju znatno izdašniju pomoć od države. Tako je košarkaški klub Crvena zvezda inkasirao za pet godina 1,6 milijardi dinara ili 325,2 miliona dinara godišnje. Košarkaški klub Partizan je dobio nešto manji iznos u ovom periodu, 1,2 milijarde dinara odnosno 243,4 miliona dinara godišnje.

Finansiranje sporta u Srbiji nije tako jednostavno pa ni ovo ne moraju biti konačne cifre. Recimo pitanje je šta je sponzorstvo Gasproma u slučaju fudbalskog kluba Crvena zvezda. Aleksandar Vučić tada predsednik Vlade Srbije 2015. godine izjavio je „svi kažu da su Rusi dali pare, pa se onda članovi uprave hvale kako su doveli velike sponzore, ali je to omogućila država. NIS u Partizan i Gasprom u Crvenu zvezdu, a jedina je istina da su oni to uradili zato što je država to tražila“, a više puta je izjavljivao i da Partizan možda više dobija od države, ali Zvezda ima Gasprom.

Takođe, nije jasno da li su ovom evidencijom obuhvaćeni reprogrami kredita državnih banaka kojima su otpisane kamate, kao recimo što je slučaj sa kreditima propale Agrobanke koje administrira Agencija za osiguranje depozita, a koje iznosi 10 miliona evra.

Ali da stavimo ovu pomoć države Zvezdi i Partizanu od 4,4 milijarde dinara u perspektivu i da vidimo koliko je to zaista novca. Recimo skoro toliko košta dvogodišnje finansiranje rada Narodne skupštine ili budžet Kancelarije za IT i elektronsku upravu u 2019. godini ili finansiranje rada viših sudova u Srbiji u ovoj godini.

Šta mislite da li bi Zvezda i Partizan "preživeli" bez novčane pomoći države?

Loading ... Loading ...

Recimo za regionalni razvoj u ovogodišnjem budžetu izdvojeno je pet milijardi dinara, a 4,4 milijarde košta godišnje upravljanje granicom Srbije. U ovogodišnjem budžetu Srbije izdvojeno je 3,25 milijardi dinara za auto-put Preljina-Požega, a najavljeno je da će država da pomogne niški aerodrom sa duplo manje, 20 miliona evra. Recimo državni data centar koji bi trebalo da bude napravljen u Kragujevcu naredne godine koštaće 40 miliona evra.

Na kraju, u periodu od četiri godine, zaključno sa 30. junom 2018. godine, država je za lečenje dece u inostranstvu izdvojila 23 miliona evra.

Ekonomista Danilo Šuković ocenjuje da profesionalni sport država ne bi trebalo da finansira, a posebno ne ovako „kome hoćemo, koliko hoćemo“.

„Ovo je nepotizam i podilaženje navijačima zbog podizanja političkog rejtinga davanjem novca građana. Razumem podsticaje i nagrade za amaterski sport, ali kada onima koji zarađuju milione, država daje još miliona, dok narod nema para… Mislim da se tako nigde ne radi. I sve to izvan sistema i sve zavisi od nečije volje“, smatra Šuković.

Za Nemanju Nenadića, programskog direktora Transparentnost Srbija glavna tema je da li se taj novac daje po zakonu.

„Država ima zakonsku mogućnost da finansira sport preko ministarstva sporta. Ali svako finansiranje klubova preko javnih i državnih preduzeća trebalo bi da bude zbog ekonomske logike. Ako se to radi da bi država pomogla, onda ta preduzeća postupaju mimo zakona“, poručuje Nenadić.

Povezani tekstovi