Foto: Stefana Savić

To znači da će ove godine, nakon pune tri godine, prvi put suma isplaćenih penzija biti veća nego 2014. godine. Za to vreme inflacija je ukupno porasla a 7,8 odsto, a BDP je kumulativno porastao za oko četiri odsto, što dovoljno govori o padu standarda penzionera.

S druge strane, u toku prošle godine često je isticana bolja od očekivane naplata poreza i doprinosa. Tako je u 2017, uz ogradu da još nema podataka za decembar, naplaćeno oko 395 milijardi dinara na ime doprinosa za penzijsko osiguranje. To je za skoro 55 milijardi dinara ili oko 15,8 odsto više nego u 2014. godini. Međutim, rast prihoda od doprinosa manji je od procentualnog zbira rasta plata i broja zaposlenih u ovom periodu. Naime, prema Anketi o radnoj snazi u trećem kvartalu 2017. bilo je za oko 230.000 formalno zaposlenih više nego u istom tromesečju 2014, što je rast od oko 11,5 odsto. Prosečna bruto plata je od 2014. do 2017. porasla za oko 7,9 odsto, što ukazuje da bi i doprinosi trebalo da budu veći za oko 20 odsto. Drugim rečima, broj stvarno zaposlenih kojima se uplaćuju doprinosi je manji od onog što pokazuje zvanična statistika.

Upućeni ističu da pošto su podaci o platama pouzdani, kao i o uplaćenim doprinosima, problem je u statistici zaposlenosti, odnosno manjkavostima Ankete o radnoj snazi.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da bi uplata doprinosa trebalo da se poklapa sa rastom broja zaposlenih i rastom plata.

„Moguće da podaci iz Ankete o radnoj snazi nisu tačni. U poslednjem kvartalu Anketa o radnoj snazi pokazala je rast formalne zaposlenosti za pet odsto, a Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) 2,5 odsto. Oni mere istu pojavu na različit način i pokazuju velike razlike, s tim što ARS radi na principu uzorka, a CROSO ima ukupne podatke, pa je i pouzdaniji“, objašnjava Arsić.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, ističe da su podaci Ankete o radnoj snazi sporni još od 2009. godine kada su pokazivali preterano smanjenje zaposlenosti, da bi se to kasnije preokrenulo u preterano povećanje.

„Prema našim analizama, rast doprinosa je rastao u skladu sa rastom zaposlenosti i rastom plata, ali smo mi uzimali podatke o registrovanoj zaposlenosti, a ne iz Ankete o radnoj snazi“, ukazuje Altiparmakov.

To bi onda značilo da je broj formalno zaposlenih, odnosno onih koji rade na osnovu pisanog ugovora o radu manji nego što to pokazuje Zavod za statistiku. Čak i u samom izveštaju Ankete o radnoj snazi za treće (poslednje dostupno) tromesečje tvrdi se da je u trećem kvartalu povećan broj formalno zaposlenih za 117.000 dok podaci CROSO pokazuju dvostruko manji rast registrovane zaposlenosti – 54.800. Na odstupanja u odnosu broja zaposlenih i doprinosa koje uplaćuju mogao bi da utiče i podatak da 207.000 formalno zaposlenih ne ostvaruje pravo ni na zdravstveno ni na penzijsko osiguranje.

Prosečna plata u decembru 456 evra

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u decembru je isplaćena prosečna neto zarada od 54.344 dinara. U odnosu na prethodni mesec prosečna neto zarada je nominalno i realno veća za 14,2 odsto, a u odnosu na isti mesec prethodne godine nominalno je veća za 1,7 odsto, a realno manja za 1,3 odsto.