Foto: PKS/Boban RistićPredvidivost i sigurnost u poslovanju za prvrednu Srbije se smanjuje, ali raste dobit kompanija, kao i potražnja za robom i uslugama, pokazuju podaci iz Ankete 1.000 preduzeća u Srbiji za 2022/2023. godinu.
Anketa sa privrednicima koju su sproveli IPSOS i advokatska kuća SOG, sprovedena je između 12. oktobra i 27. novembra prošle godine, a u njoj je učestvovalo 1.047 preduzeća i preduzetnika.
U anketi se navodi da se beleži porast broja mikro kompanija i preduzetnika, što utiče na veću fragmentaciju i lokalizaciju privrede, navedeno je na prezentaciji ankete u Privrednoj komori Srbije.
Beleži se i porast cena, kao i opšteg smanjenja predvidivosti i sigurnosti u poslovanju.
Udeo žena menadžera je u porastu, pa je 2023. godini 50 odsto ili više žena menadžera bilo u 44 odsto kompanija, dok je u 2020. godini taj udeo bio 36 odsto.
Što se tiče same strukture tržišta, komanije najviše prodaju na domaćem tržištu, i to čak 93 odsto, dok izvoz čini svega sedam odsto, pokazuju podaci za 2023. godinu. Izvoz je minimalno smanjen u odnosu na prethodne godine, ali podaci nisu bitno promenjeni.
Broj kompanija koje prodaju u svom mestu je 75 odsto, što znači da se orijentišu na svoju mikrosredinu, dok 25 odsto prodaje u drugim gradovima, odnosno regionima.
Ono što je ohrabrujuće, jeste da privreda beleži pozitivne promene u ukupnom prihodu i dobiti, a postoji i značajan porast potražnje za robom i uslugama.
Međutim, nivo zapošljavanja zaostaje za ciframa pre pandemije, pa je tako povećanje broja zaposlenih 2019. godine zabeležilo 24 odsto kompanija, dok je prošle godine 17 odsto kompanija povećao zapošljavanje.
Broj preduzeća koja su povećala dobit se povećao sa 12 odsto, koliko ih je bilo 2020. godine na 36 u prošloj godini.
Privreda već više od decenije označava poreze i doprinose na zarade, parafiskalne namete, visinu poreza na dobit i sivu ekonomiju kao prarametre koji negativno utiču na poslovanje.
Kada je reč o regulativama vezanim za oblast zaštite životne sredine, rezultati ankete su pokazali da 13 odsto preduzeća ima stav da te regulative negativno ili veoma negativno utiču na poslovanje, dok 42 odsto smatra da nema uticaja, odnosno da je uticaj neutralan.
Međutim, 60 odsto njih ne zna ili odbija da odgovori na pitanje koja regulativa im stvara najveće opterećenje.
Primetan je i pad pozitivne percepcije kada je u pitanju poverenje privrede u transparentnost i predvidivost poslovanja.
Iako i dalje više od polovine privrednika smatra da su se transparentnost i predvidivost povećali u odnosu na prethodnu godinu, taj postotak je opao sa 72 koliko je iznosio 2019. godine na 54 odsto prošle godine.
Takođe, povećao se broj privrednika koji smatraju da je korupcija prepreka za rast konkurentnosti privrede i to za 10 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Pored toga kao još jedan bitan razlog navedena je nedovoljna dostupnost kvalifikovanog osoblja ili iskusnih menadžera. To je kao problem prošle godine naznačilo 64 odsto privrednika, dok je taj broj 2021. bio na 50 odsto.
Kao još jedan veliki problem već deceniju unazad javlja se nedostatak alternativnih načina finansiranja. Pa je i dalje najdominantnije finansiranje kompanija iz sopstvenih sredstava, a kao još jedan način, koji je znatno manje zastupljen jesu krediti od banaka. Izvan toga, ostali načini su zanemarivi.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež rekao je da im je veoma bitno šta privreda želi da kaže.
„Možemo govoriti o veoma pozitivnim stvarima koje su se desile u proteklih godinu dana, kao što je rast broja novonastalih kompanija i preduzetnika. Posebno ohrabruju sve bolji finansijski rezultati poslovanja privrede. Međutim, iz godine u godinu se ponavljaju neke stvari koje mogu da budu bolje“, naveo je on.
Kako je dodao, privrednicima nedostaje dostupnost finansija, a većina mikro i malih preduzeća najviše se finansira iz sopstvenih sredstava.
„Imaju još uvek problem da dođu do finansijskih proizvoda, pogotovo u poslednjih godinu dana kada novac nikada nije bio skuplji u zadnjih 15 do 20 godina“, kazao je Čadež.
Moramo da radimo na pronalasku alternativnih vidova finansiranja, naglasio je on.
On se osvrnuo i na dualno obrazovanje i uvođenje privrede u obrazovni sistem.
„Bitno je i moramo da učinimo dodatne korake i prilagodimo određene zakone za dualno obrazovanje“, kazao je Čadež.
On je podsetio da je Usrula Renolds prihvatila da strateški vodi ceo tim PKS vezan za dualno obrazovanje.
Kao još dve značajne stvari on je naveo zelenu tranziciju i digitalnu transformaciju.
Dodao je i neophodnu pomoć i podršku kompanijama da budu deo međunarodnih dobavljačkih lanaca.
Ministar trgovine Tomislav Momirović rekao je da će im ovi podaci pomoći da shvate sa kojim se izazovima suočavaju mala i srednja preduzeća u Srbiji.
„Važna su ova kretanja da shvatimo gde želimo da idemo, koji su nam prioriteti i kako da ih ostvarimo“, naglasio je on.
Momirović je dodao da je elektronska trgovina jako važna.
Kako je pojasnio, firme koje poseduju sajt i onlajn prodaju znatno bolje posluju.
On je najavio i jaču borbu protiv nelegalne prodaje na internetu i naglasio da će se raditi na suzbijanju sive ekonomije.
Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara naveo je da se u anketi mogu videti mnogi izazovi za privredu, ali i mnoge prilike.
„Cilj Svetske banke u Srbiji jeste da pomaže adekvatno poslovno okruženje koje neguje rad malih i srednjih preduzeća“, kazao je on.
Pontara je dodao da je njihov fokus na tome da administrativne procedure budu jednostavnije.
On se osvrnuo i na važnost elektronske trgovine.
„Podaci pokazuju koliko je važno da kompanije funkcionišu u podsticajnom okruženju, recimo da mogu da kupuju i prodaju preko interneta. Oni koji su uključeni u prodaju preko i interneta imaju veću potražnju za svojim proizvodima“, objasnio je Pontara.
On je istakao da je ključna uloga novih tehnologija u rastu privrede.
Ipak, kako je dodao, postoji kašnjenje u njihovoj primeni i time se treba više baviti.
Pontara je naglasio da treba pomoći zemlji da poveća svoju stopu rasta i da se približi standardima Evropske unije (EU).
Predstavnica Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva ukazala je da stopa rasta BDP-a Srbije stagnira i da će po trenutnoj brzini biti potrebno puno vremena da Srbija dostigne zemlje EU.
„Predložili smo novi plan rasta koji je tako koncipiran da se ceo region Zapadnog Balkana približi zemljama EU“, navela je ona.
Halačeva je naglasila da je cilj da se udvostruči BDP po glavi stanovnika zemalja Zapadnog Balkana.
Ona je podsetila i da je predviđeno šest milijardi evra grantova za zemlje Zapadnog Balkana, ali da svaka zemlja mora prvo da predloži plan reformi.
„Princip je jednostavan i delotvoran, a svaka sprovedena reforma otključava deo sredstava“, pojasnila je Halačeva.
Ona je ukazala i da je problem što preduzeća veruju da imaju manje mogućnosti da oblikuju zakone i reforme nego 2014. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
