Foto: Zoran SpahićRevizor je podsetio i da je Srbija u procesu pridruživanja EU preuzela obavezu da uradi strategiju za upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu, čiji je preduslov upravo registar državnog udela u firmama i da je bez ta dva dokumenta nemoguće izvršiti kontrolu svrsishodnosti poslovanja u tim kompanijama.
Strategija je trebalo da bude završena do 1. jula, a nije. Rađena je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), ali u kojoj je fazi izrada tog dokumenta i najvažnije detalje nismo uspeli da saznamo.
„Proces izrade Strategije za upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu je u toku, a za više detalja obratite se kancelariji EBRD u Srbiji“, kažu u Ministarstvu privrede.
„Rok je produžen (s obzirom na epidemiju Covid-19) i rad vlade – uz podršku EBRD – je u toku“, kažu u EBRD-u.
Tako da dosadašnjim nedoumicama dodajemo još jednu: Ko u stvari, radi strategiju?
Ekonomski analitičari inače ne pridaju preveliki značaj tom dokumentu jer ne očekuju da će, ma šta pisalo u njemu, biti i primenjen.
Boža Drašković sa Instituta ekonomskih nauka, podseća da je pre nekoliko godina usvojen Zakon o preduzećima koji je relativno korektno definisao oblast upravljanja državnim firmama kao i obavezan konkurs za izbor direktora.
Međutim, godinama srpskim državnim firmama upravljaju vršioci dužnosti izabrani direktnim uticajem vlasti.
– Suština izrade strategije je da strategije ne bude, a i kada je bude, da se izigrava kao i pomenuti zakon, tako da javna preduzeća i dalje ostanu u poziciji slobodnog lovišta za političke uticaje. To je jedan aspekt. Drugi je odgovornost članova nadzornih, upravnih odbora za donošenje poslovnih, investicionih odluka, za formiranja cena, strategije razvoja na tržištu i sl. Upravljački organi su takođe politički strukturirani i to ne bi bio problem ukoliko se postave stručni ljudi i ako snose odgovornost za odluke. Podsetiću vas da su Privredna banka Beograd, Univezal banka, Agrobanka, otišle u stečaj a da članovi upravnih odbora nisu snosili nikakvu odgovornost za donete odluke iako su primali veoma lepe apanaže za svoje uloge u upravljačkim telima – kaže Drašković.
Dodaje da bi odgovornost morala da obuhvati i one koji su političkom funkcijom bili određeni da postavljaju te upravne odbore.
Strategija bi morala da daje odgovore na takva pitanja, ali i na način utvrđivanja stručnosti, kako će se vrednovati prethodno upravljačko iskustvo i kako ocenjivati efekti tog upravljanja u konkretnom preduzeću, dok bi naknade članovima uprave trebalo vezivati za uspešnost poslovanja.
– To nije jednodimenzionalan proces, ali ovde se sve pokrije preko uloge politike. Najsvežiji primer je namenska industrija, u njoj postoji neki upravni odbor a ne možete da saznate kako je on odlučivao o politici cena, o ugovorima, standardima koji se propisuju za potrpisivanje ugovora. Tek kada neko izađe u javnost i saopšti da je bilo nameštenih cena i prodaje ispod standardnih, shvati se da ljudi u tim odborima nemaju odgovornost a pitanje je i da li imaju dobar nivo znanja o oružju, ekonomiji i međunarodnom pravu – objašnjava Drašković.
Navodi i primer Telekoma, gde ne znamo na osnovu kog dokumenta, koje analize je upravni odbor doneo odluku da kupi operatere koje je kupio.
– Da li su imali pred sobom ekonomsku studiju opravdanosti sa različitim varijantama, od onih sa malo rizika, srednjeg i visokog rizika. Mi to nikada nismo dobili, niti znamo koji su to ljudi odlučivali, oni ostaju iza zavese. To važi i za EPS, Srbijagas, NIS… Zato nema strategije. Strategije su ciljevi, ali u tom papiru morate da napravite konkretne mehanizme po kojima upravljanje funkcioniše. Suština je to što neko ne želi to da se uradi, kako bi se sakrili sivi tokovi novca – kaže Drašković i dodaje da problem upravljanja državnim preduzećima nije nastao sa ovom vlašću, započeo je mnogo ranije, uvođenjem višestranačja.
To potvrđuje i profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, koji podseća da je javna preduzeća osnovao Slobodan Milošević u vreme sankcija, 1992, kako bi preko njih mogao lakše da upravlja državnim resursima.
– Oni jesu resurs i infrastruktura srpske privrede kojim se manje više dobro ili loše upravljalo, ali su i rezervoar partijske uprave u svakom smislu. Preko njih se rešava pitanje zapošljavanja i radnika i upravljača, socijalni problemi, servisiraju, kao kod Telekoma, sportska društva, medijske kuće. Od 2002. godine, pod pritiskom Svetske banke, započele su neke ozbiljnije reforme, odvojene su sporedne delatnosti na primer u EPS-u, sve promene uredno je objavljivao Republički zavod za razvoj. Međutim, već pet godina kasnije, to je ukinuto a kada nemate „knjigu“ teško je ocenjivati rad tih preduzeća. Postepeno smo došli do toga da je stanje katastrofalno, pa svaki put kada dođu u Srbiju Svetska banka i MMF stavljaju iste primedbe u tom delu a ništa se ne menja – ističe Savić.
Dodaje da se taj posao odlaže jer je potrebno suštinski promeniti način funkcionisanja državnih firmi, one imaju istorijski nasleđene probleme koji ometaju reforme. Međutim, od uticaja je i to što nijedna vlast ne želi da se odrekne partijskog upravljanja tolikim resursima i više joj odgovara status quo.
Ne znamo kako se upravlja
– Mi nikada ne znamo da li je Srbijagas, na primer, u gubitku jer je u jednom trenutku prodavao finalni proizvod po ceni koja je niža od nabavne, ili zato što Bajatovićeva a ekipa ne zna da radi ili je neko imao uticaj da kaže kako Azotari, Petrohemiji, nekoj toplani, vrtiću, ne treba naplatiti račun. Ne možemo da upremo prst samo u Bajatovića kada hoćemo da kažemo kako ta kompanija loše radi, jer ne znamo ko sve utiče, a ne znamo ni kako on rukovodi – kaže Ljubodrag Savić.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Savić: Reforma javnih preduzeća u Srbiji neće se skoro završiti
Period posle izbora u BiH isti kao prethodnih godina uprkos pandemiji
Telekom je najdrasticniji primer partijskog upravljanja preduzecem u kojem je drzava vecinski vlasnik. Formalno, radi se o akcionarskom drustvu. disprerzija vlasnistva (Drzava, sam Telekom i nekoliko miliona gradjana} je gotovo idealna za rad bez ikakve kontrole. Ovo akcionarsko drustvo nije na Berzi, a jedini promet mali akcionari obavljaju poluilegalno, preko ugovora o poklonu. Formalno, nije pod nadleznoscu DRI, a spoljni revizori overavaju bez mnogo pitanja. Takoreci, prava „samoposluga“ za kadrove partije na vlasti!
Sivi tokovi novca u Srbiji, su pravo pribežište Vučićeve vlasti.
Dok je sivih tokova , biće i VUČIĆEVE vlasti.Zato On beži o d pravne države…da ne bi sekao gtraniu na kojoj još sedi…mada s e isat već i ljulja…!!
Drzava koja ne zna sta sve poseduje i cime raspolaze, ne treba ni da postoji! To vazi kako za privatne tako i za pravne osobe! Nije uopste sporno! Jadno je!
Božo Draškoviću! Malo da pripazite kad dajete izjave, jer nije tačno ovo što pričate oko Privredne banke, a i ovih drugih banka. Prvo, Privredna banka je propala zbog kriminalnih radnji Čede Petrovića, bivšeg direktora te banke, koji je banku 2011.g. doveo do ruba propasti. Zatim je u banku doveden Miroslav Bogićević, kao spasilac, koji je banku prosto prevario. I Privrednu banku , a i ceo svet. Ako mi ne verujete, raspitajte se kako ide suđenje Bogićević na Specijalnom sudu. Drugo, svi rukovodioci Privredne banke, a i drugih banaka platili su milionske kazne nakon likvidacije tih banaka. I nikada neće raditi u bankarstvu na rukovodećim pozicijama. Tako da su oni ceh platili. Da li su bili uopšte odgovorni je drugo pitanje. Zato ste jako pogrešili kad ste ovo izjavili. A to što pričate ljudi čitaju….pa se širi neistina. Molim vas da objavite ovaj komentar. Hvala.
Saša Radulović je dao ostavku kao ministar privrede baš zbog takvih stvari i do dan-danas priča o tome . Čovek onemeo od priče , ali džaba kad nikome nije po volji pa i „Danasu”.
Istovetan komentar sam napisao.Kada je pokrenuo pitanje vlasnistva drzave i licne karte preduzeca,svi oni koji su se okoristili o drzavu su osuli paljbu po njemu,pomen pljackaskih privatizacija ,konacno mu je vezao omcu i zatvorio vrata svih medija sledecih 8 godina..
U komentaru nisam pominjao Sasu Rdulovica niti DJB. Ali, vec kada komentatori sami otvaraju tu temu, da li je tacno da je pokret DJB, ciji je predsednik Sasa Radulovic, organizovao peticiju protiv privatizacije „Telekoma“ i koji je bio motiv za to? Ne ulazim sada u razloge zasto je svojevremeno usao u Vucicevu vladu.
Upravo se DJB zalagao da Telekom ostane u drzavnom vlasnistvu. Cak su i organizovali potpisivanje peticije u tom smislu. Kako izgleda taj „ostanak“ sada vidimo, barem po tome sto nema dividende za poslednje dve godine. Ostvarenom dobiti se krpe „rupe“ nastale u bilansima nakon akvizicija, ,avansa i drugim umotvorina ekipe koja vodi „Telekom“.