Listu „Svi na ovu stranu“ – Veroljub Verko Stevanović, koja je na lokalnim izborima u Kragujevcu osvojila 17 mandata, već je napustilo šest odbornika koji su, na čelu sa Katarinom Milosavljević, i pre konstituisanja gradske skupštine formirali poseban klub.
„Došlo je do razmimoilaženja mišljenja“, tvrdila je, prema pisanju medija, Milosavljevićeva, dok Stevanović kaže da je toj grupi mnogo toga obećano ukoliko napuste Zajedno za Šumadiju.
„Neko treba da dobije posao, neko mesto člana Gradskog veća, pomoćnika gradonačelnika, neko ne želi da mu inspekcija bude stalno za vratom u firmi povezanoj sa gradom“, rekao je Stevanović novinarima.
Ovo poslednje očigledno se odnosi na Milosavljevićevu, koja je i tokom prethodnog saziva Skupštine grada imala odborničku poziciju na listi ZZŠ, ali joj opozicioni status tada nije smetao da u tom periodu kao vlasnica privatne predškolske ustanove „Čili i Vili“ razvije partnerski odnos sa Gradom, proširi biznis i značajno uveća imovinu.
Naime, od novembra 2016, kada je gradska uprava odlučila da zbog nedovoljnih kapaciteta u državnim vrtićima, subvencioniše boravak dece i u privatnim, „Čili i Vili“ je bila prva ustanova koja je ušla u taj režim, da bi se kasnije, prema zvaničnim podacima, tome priključilo još 15 privatnika, ali sa daleko manjim kapacitetima.
Od ukupno 559,3 miliona dinara, koliko je iz gradske kase do kraja prošle godine isplaćeno za te namene, samo za ovaj vrtić izdvojeno je više od četvrtine novca – 142,8 miliona dinara ili preko 1,2 miliona evra.
Izvor Danasa tvrdi da je od početnog kapaciteta za boravak 250 dece sada zvanično pod subvencijama oko 500, ali i da veliki broj mališana plaća punu cenu iako se to u knjigama ne vidi.
Objašnjava i da je prve subvencije, sredinom 2016. vrtić dobio u trenutku kada je radio samo jedan objekat u centru grada, u Tanaska Rajića 32, gde je i sedište firme, a sada u istoj ulici rade još tri odeljenja od čega su dva smeštena u iznajmljenim kućama.
Treće odeljenje je u stambenoj zgradi sagrađenoj prošle godine na placu koji je plaćen 150.000 evra, a prema informacijama našeg lista, radi se o objektu za čiju gradnju je ustanova uzela kredit.
Nijedan od tih objekata nije u statusu poslovnog prostora, vode se kao porodične zgrade i nemaju upotrebnu dozvolu jer protivpožarna inspekcija nije dala saglasnost za rad.
Milosavljevićeva nije želela da komentariše svoje poslovanje, kaže da naslućuje odakle dolaze optužbe i da će se sa tim ljudima obračunati na sudu.
Negira i tvrdnje da nisu zavedena sva deca čiji roditelji plaćaju punu cenu, da nema saglasnost protivpožarne inspekcije, da se novac sa računa firme prelivao na privatne troškove kao i da dobit ustanove iskazana u knjigama ne pokriva vrednost investicija te predškolske ustanove.
– Neću da učestvujem u tim pričama. Da li vi mislite da ja mogu da radim tako ozbiljan posao a da nemam sve što je potrebno? To je sve rekla-kazala, političke igranke sa mojim poslom, njihovo je da podnose prijave, a moje da demantujem kada dođu inspekcije. Mi smo najveća predškolska ustanova u gradu, meni mesečno dolazi inspekcija od prosvetne, zdravstvene do protivpožarne i ne bih mogla da radim da nemam sve dozvole – tvrdi Milosavljevićeva.
Međutim, da vrtići u njenom vlasništvu ipak nemaju sve potrebne dozvole, potvrđuje činjenica da je protivpožarna inspekcija po drugi put prošle godine podnela prekršajnu prijavu jer objekti u kojima borave deca ne ispunjavaju propisane bezbednosne uslove.
Uprkos tome, vrtić u kome je više od 500 mališana i dalje nesmetano radi.
Prekršajne prijave
Na pitanja Danasa još u februaru ove godine odgovorio je Prekršajni sud u Kragujevcu. „Proverom u službenoj evidenciji ovog suda je utvrđeno da su u ovom sudu podneta dva zahteva za pokretanje prekršajnog postupka po zakonu o zaštiti od požara protiv pravnog lica ‘Čili i Vili’ i da je postupak okončan u predmetu 3Pr 420/18, dok u predmetu 12PR 9122/19 prekršajni postupak još nije okončan“, navodi se u odgovoru koji je potpisao sekretar tog suda Sava Davidović. Prema nezvaničnom saznanju, prvom presudom naloženo je toj predškolskoj ustanovi da otkloni nepravilnosti i ugradi opremu za signaliziranje, ali to nije učinjeno. Između ostalog, problem je i to što se vrtić nalazi u četiri iznajmljene privatne kuće od kojih samo jedna ima deo kvadrata označenih kao poslovni prostor nedefinisane namene, dok bi za sav ostali prostor morala da se izvrši prenamena, jer je u katastru upisan kao prostor za stanovanje, uključujući i novu zgradu sagrađenu iz kredita ustanove. Smetnja za izradu i prihvatanje elaborata je i to što je jedan od iznajmljenih objekata u fazi legalizacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
