Vučić ispred Tita, ali iza Tadića 1Foto: FoNet

Visok cilj, ali kao što su posle te izjave primetili analitičari, dobro je imati velike uzore. Pa ipak, premijer se kasnije predomislio. Shvativši da je „duplo više puteva“ od Brozovog učinka možda ipak previše, Vučić je u emisiji Upitnik na RTS-u korigovao svoju želju na skromniji poduhvat: više kilometara – ne duplo više, i ne puteva, već auto-puteva i ne bilo kakvih auto-puteva, već auto-puteva pune širine.

To je bila dobra odluka. Jer maršal je sazidao 9.538 kilometara puteva, 2.650 kilometara ulica i trgova i 39 kilometara tunela. I to naravno samo u Srbiji.

Na drugoj strani, Vučić je u prve dve godine svoje vladavine (od 2012. do 2014.) ostvario – minus od 200 kilometara. Za toliko je, naime, smanjena putna mreža u Srbiji. Jer, prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji je 2012. bilo 44.612 kilometara puteva, a 2014. 44.406 kilometara. Noviji podaci još nisu dostupni.

Ali, Vučić je i tu „skresao“ doživotnom predsedniku: „Nije isto premostiti Sićevačku klisuru i gurati kroz vojvođansku ravnicu“, rekao je premijer, razmeravajući svoj s Brozovim učinkom. Šta bi mu na to odgovorio Tito, ne znamo, ali je moguće da bi mu pokazao kartu sa ucrtanih 119.000 metara mostova, koje je podigao širom Srbije.

Ali, kako stoji stvar s auto-putevima?

Kako se vidi iz statističkih godišnjaka, 1946. godine, kada je Tito preuzeo vlast u posleratnoj državi, u celoj Srbiji je bilo samo 1.946 automobila. U narednih 35 godina, dakle do 1980. kada je umro, broj automobila je narastao na 913.269. Za još 35 godina, dakle do 2015. broj automobila je dostigao 1,83 miliona.

Ali, uprkos jako malom broju vozila u zemlji, Tito je vrlo brzo posle konstituisanja države počeo da gradi auto-puteve. Precizni podaci za tačan period njegove vladavine nisu dostupni u javnim publikacijama, ali se zna da je tokom devedesetih Srbija imala tačno 374 kilometra izgrađenih auto-puteva.

Najveći deo ovih puteva izgradio je Tito, dok je jedan deo napravljen tokom osamdesetih. U devedesetim se auto-putevi uopšte nisu gradili, tako da je posle petooktobarskih promena nova garnitura nasledila ista ta 374 kilometra.

Na tom planu se, međutim, ništa nije promenilo sve do 2008. godine kada se u saobraćaj pušta prvih 91 kilometara novog auto-puta čija je gradnja počela u prethodnim godinama. Od tada se stvari odvijaju mnogo brže. Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi koja je žestoko pogodila Srbiju, vlast predsednika Srbije Borisa Tadića svake godine otvara nove kilometre, pa se do 2012. godine mreža auto-puteva širi do cifre od 607 kilometara.

Dakle, za poslednje četiri godine svog mandata, Tadić je izgradio 142 kilometra auto-puta u Srbiji.

Te godine, na predsedničkim izborima pobeđuje Tomislav Nikolić, a zatim vladu formiraju Ivica Dačić kao premijer i Aleksandar Vučić kao prvi potpredsednik vlade (PPV).

Od tada do danas, dakle od 2012. do 2016. godine, Vučić je izgradio identična 142 kilometra auto-puta. Dakle, kao Tadić. Međutim, bar za trećinu Vučićevih dosadašnjih kilometara zaslužan je upravo bivši predsednik.

Kako pokazuju podaci Puteva Srbije, zaključno sa aprilom ove godine, Srbija je imala 709,4 kilometara auto-puta. Pošto mu je Tadić u amanet ostavio 607 kilometara, to znači da je Vučić do aprila izgradio 102,4 kilometra, što je mnogo manje od svog prethodnika.

Ali, Vučić je prošle nedelje toj brojci dodao još 40 kilometara na deonici LJig – Preljina, čime se po kilometraži izjednačio sa Tadićem. „Kvaka“ je u tome što za tih 40 kilometara nije zaslužan Vučić, već baš Tadić, iako je prvi bio na otvaranju deonice i kroz tunel prolazio šleperom, a drugi nije pozvan da prisustvuje događaju.

Naime, deonicu Ljig – Preljina izgradila je azerbejdžanska kompanija Azvirt za 308 miliona evra, koje nam je kao kredit obezbedila ta država 2012. godine. Čitav posao je dogovorio Boris Tadić koji je položio i kamen temeljac za put na kojem će četiri godine kasnije Vučić preseći crvenu vrpcu.

Kako je tada izjavio ambasador Azerbejdžana, projekat Ljig-Preljina se po ugovorenim uslovima realizuje zahvaljujući „posebnom poštovanju ličnosti Tadića“.

„Vidimo da je ispunjeno ono što je rečeno, što je retko i na tome vam čestitam gospodine Tadiću“, rekao je tada azerbejdžanski ambasador, dodavši da je Tadić bio „glavni inicijator saradnje i veliki prijatelj Azerbejdžana“.

Dakle, ako gledamo dosadašnje mandate, stvar je jasna. Vučić auto-puteve gradi brže od Tita, ali sporije od Tadića.

Da li će do kraja svoje vlasti prestići maršala ostaje da se vidi, ali je sasvim moguće da hoće. Projekat Koridora 10 i 11 predviđa ukupnu dužinu autoputeva od 1.185 kilometara, što je za 578 kilometara više od cifre koju je Vučić nasledio. Ako znamo da je Tito napravio manje od 374 kilometra, jasno je da je šansa tu.

Ali, podsetimo se dve stvari. Prvo, plan izgradnje ovih koridora nije zamisao aktuelne vlasti, već odavno nasleđeni projekat. I drugo, lakše je graditi puteve automatskim mašinama, nego lopatama i ašovima s radnih akcija.

Mihajlović: Mi 90, Tadić gradio 20 km godišnje

U Srbiji će ove godine biti pušteno u saobraćaj 90 kilometara novoizgrađenog autoputa, izjavila je danas potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrasturkture Zorana Mihajlović, navodeći da su vlade na čelu sa Borisom Tadićem ili DS-om puštale godišnje po 20 ili 25 km autoputa.

– Tadić je psiholog, a ja ekonomista, i čini mi se da ja bolje stojim sa brojevima – rekla je Mihajlović odgovarajući na pitanje novinara kako komentariše izjavu Tadića da je napravio više autoputa od ove vlade.

Ona kaže da bi volela da je ova vlada imala završene koridore 10 i 11 i rehabilitovane i bezbedne puteve, ali da to nije tako.

– Volela bih da nismo morali da se bavimo projektima koji su čekali 10, 20 ili 30 godina – rekla je ona.