Foto: EPA/ SERGEY DOLZHENKO

Iako je do pre samo par godina Vučić insistirao na tome da Srbija traži alternativu ruskom gasu, u međuvremenu je „promenio ploču“ i sada tvrdi da, bar u ovom trenutku, zamene nema. Jednostavno, ne postoji pravac kojim bi se naša zemlja mogla snabdevati dovoljnim količinama „plavog energenta“. Stoga Vučić smatra da je veoma važno izgraditi gasnu interkonekciju sa Bugarskom kako bi Srbija dobila još jedan pravac snabdevanja gasom, a poznato je da ruski državni gigant Gasprom najavljuje da će posle 2019. godine prestati sa snabdevanjem preko teritorije Ukrajine, odakle taj energent stiže do potrošača u našoj zemlji. Premijer je i mišljenja da nema industrijskog razvoja bez veće potrošnje gasa i da će taj proces biti moguć kada potrošnja sa sadašnjih dve milijarde kubnih metara gasa godišnje skoči na pet milijardi kubnih metara. Izgradnja gasovoda „Turski tok“ (projekat Rusije i te zemlje) koja se najavljuje bi omogućila da Srbija dobija „plavi energent“ preko teritorije Bugarske i da bude tranzitna zemlja za snabdevanje Bosne i Hercegovine.

Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije, kaže za Danas da su premijerove opaske o nezamenljivosti ruskog gasa, interkonekciji sa Bugarskom i potrebi za većim količinama zarad industrijskog razvoja tačne, ali da se nameću dva osnovna problema kada je reč o tim pitanjima.

– Problem broj jedan je finansiranje izgradnje gasovoda prema Bugarskoj. Srbija nema dovoljno novca da bi mogla da iznese taj projekat a da se dodatno ne zaduži. Bugarska će svoj deo gasovoda izgraditi novcem iz budžeta Evropske unije. Srbija se takođe nada tome, ali ne postoji nijedna jasna garancija da će EU izdvojiti sredstva i dodeliti ih Srbiji za te potrebe – navodi naš sagovornik. On dodaje da je u datom trenutku industrijska aktivnost Srbije veoma mala te da nema potrebe za dodatnim količinama gasa.

– Nažalost industrija u Srbiji danas ne troši mnogo ne samo gasa nego energenata uopšte. Nisam optimista kada je reč o tome da će u dogledno vreme, ako se nešto ne izmeni, Srbija dostići takvu industrijsku aktivnost koja bi uslovila veću potrošnju energenata. S jedne strane možemo da konstatujemo da naša zemlja, kada je reč o izgradnji kapitalnih energetskih objekata poput međunarodnih gasovoda, može samo da posmatra i čeka šta će odlučiti veliki igrači. S druge strane pak, kad je reč o domaćim privrednim aktivnostima, sasvim je jasno da bi trebalo započeti proces reindustrijalizacije nakon čega bi bilo realno očekivati i veću potrošnju gasa i drugih energenata – navodi Rajaković.

Slobodan Ružić, nekadašnji zamenik ministra energetike Srbije i direktor firme Enerdži sejving grup, takođe se slaže sa ocenom premijera Vučića da nema alternative ruskom gasu.

– I gas koji bi Srbija dobijala izgradnjom konekcije sa Bugarskom bi bio iz Rusije. Nema pravaca kojim bi se naša zemlja mogla snabdevati iz drugih izvora. Ono što je važno napomenuti jeste da ne bi bilo reči o ruskom gasu koji se transportuje preko Ukrajine, već bi on stizao iz drugog pravca – navodi Ružić.

I on ističe da je trenutna potrošnja gasa u Srbiji i suviše mala za potrebe industrijskog razvoja. Ako bi se on povećao, sasvim je jasno da bi se trošilo više energenata.

– Sve zavisi od toga šta određeno industrijsko postrojenje koristi za svoj rad. U slučaju da se stvore uslovi za veću aktivnost definitivno bi se povećala potrošnja i struje i gasa kao i svih drugih energenata – zaključuje naš sagovornik.

Sredstva za interkonekciju neizvesna

Za izgradnju gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske našoj zemlji bi bilo potrebno oko 80 miliona evra. Iako su nadležni u Srbiji početkom godine nagoveštavali da su se sa odgovornima u Evropskoj uniji dogovorili da će nam biti dodeljeno 50 miliona evra kao i da je „sasvim izvesno“ da će biti postignut dogovor i o dodatnih 30 miliona evra, do danas tu informaciju zvanično nije potvrdio ni Beograd ni Brisel.