Foto: EPA-EFE LAURENT GILLIERON

U stvari ova tvrdnja je obično tačna, ali ove godine i ne toliko, pošto neće prisustvovati ni predsednik SAD Donald Tramp ni predsednik Francuske Emanuel Makron ni Tereza Mej, premijerka Velike Britanije. Izostaće i drugi visoki zvaničnici SAD koji su ranije najavljeni, poput državnog sekretara, ministra finansija i ministra trgovine.

Iz kabineta predsednika Srbije juče nismo dobili informaciju sa kim je planirano da se Vučić sastane u naredna četiri dana, niti da li će govoriti na nekom od panela, ali je on juče u izjavi RTS-u rekao da će se tamo sastati sa komesarom EU za proširenje Johanesom Hanom. Napomenuo je da je trebalo da ima sastanak i sa državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom, ali do njega neće doći pošto Pompea tamo neće biti.

Vučić je rekao da će se govoriti o investicijama i podsetio da su na jednom od prethodnih foruma započeti pregovori sa Kinezima o preuzimanju Železare Smederevo. Takođe, 2017. godine iz Davosa su mediji izveštavali da je sa Kinezima razgovarano o RTB-u Bor, kog je prošle godine privatizovao kineski Ziđin.

Prošle godine Srbija je u Davosu nastupila u punom kapacitetu kada su je predstavljali i predsednik vlade i predsednik države, a ove godine će se tamo naći samo Vučić. On je prošle godine prvi sastanak u Davosu imao sa premijerom Albanije Edijem Ramom, ali i sa svim predsednicima ili premijerima zemalja iz regiona.

Juče je održana i prva konferencija na Forumu i to Međunarodnog monetarnog fonda na kojoj je generalna direktorka ove institucije Kristin Lagard najavila usporavanje globalne ekonomije, a pre svega razvijenih zemalja u 2019. godini. Globalni rast se očekuje da padne sa prošlogodišnjih 3,8 na 3,5 odsto i to pre svega zahvaljujući manjem rastu razvijenih zemalja od dva odsto u odnosu na 2,3 odsto prošle godine. Osim toga MMF prognozira dalje smanjenje rasta najbogatijih zemalja. S druge strane, zemlje sa rastućim ekonomijama će nakon 4,6 odsto u 2018, u ovoj godini rasti u proseku 4,5 odsto. Kada iz ove vizure sagledamo srpski rast u 2018. od 4,4 odsto, za koji kažu da je najveći u poslednjoj deceniji, vidimo da smo na nivou ili čak ispod proseka ekonomija u razvoju kojima pripadamo.

Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ističe da se radi o vrlo uglednom skupu kome prisustvuju nobelovci, najbolji svetski ekonomisti, ali u centru pažnje često nisu stručne rasprave već konkretni sastanci političara i poslovnih ljudi.

„Ove godine, osim SAD, koje su uvek zastupljene, očekujem da će glavna tema biti Kina. Njeno jurišanje na mesto najveće svetske ekonomije sve fascinira. Što se tiče konkretnih sastanaka, to su dogovori u tri reči, a nakon toga eksperti se dogovaraju o detaljima“, objašnjava Crnobrnja.

Za profesora fakulteta FEFA Nebojšu Savića nema sumnje da male zemlje treba da učestvuju na Forumu i da budu aktivne.

„Davos je mesto gde se prave kontakti. Ključna stvar je da se ode pripremljen i ponudi nešto što će zanimati drugu stranu. Ako se ne varam, pregovori o prodaji Železare su započeti baš u Davosu. Za Srbiju je važno da imamo razvoj IT-a i da se tako uključimo u četvrtu industrijsku revoluciju i globalizaciju“, ocenjuje Savić.

Povezani tekstovi