Zanimanja koja su imuna na korona krizu 1Foto: Pexels/Ivan Samkov

Ono što ranije nije bilo moguće za brojne medicinske radnike u Srbiji, postalo je moguće kada je epidemija korona virusa stigla u našu zemlju. Sredinom jula Ministarstvo zdravlja je saopštilo da su od 26. marta angažovana i zaposlena 4.552 zdravstvena radnika u 186 zdravstvenih ustanova. Tada je saopšteno i da su u toku 2020. godine date saglasnosti za zapošljavanje na neodređeno vreme za 2.394 zdravstvena radnika.

Aktuelni talas epidemije u Srbiji je, prema svedočenju brojnih lekara, najteži, i sve je više zaraženog medicinskog osoblja. Da je neophodno zaposliti još medicinara pokazuje i oglas koji je krajem novembra objavio Klinički centar u Nišu, u kojem je posao ponuđen 641 zdravstvenom radniku za novu kovid bolnicu u Kruševcu.

Početkom decembra stigla je i vest da je u KC Niš na neodređeno vreme zaposleno 205 mladih zdravstvenih radnika koji su se pre osam meseci dobrovoljno javili za rad u kovid zoni.

Zanimanja koja su imuna na korona krizu 2
Foto: Pexels/Polina Tankilevitch

Medicinari sve traženiji

Tako se, makar u poslednje vreme, ne postavlja pitanje da li su medicinari neophodni, već da li ih ima dovoljno i da li imaju dovoljno iskustva, kao i u kakvim uslovima rade. U Lekarskoj komori Srbije kažu, međutim, da još nemaju aktuelne podatke o tome koliko je medicinskog i nemedicinskog osoblja zaposleno tokom epidemije.

U borbu protiv korone uključile su se i privatne klinike i laboratorije. Sve je više privatnih klinika koje nude kompletne preglede za građane koji sumnjaju da su zaraženi. Nijedna privatna laboratorija i dalje nema pravo da radi PCR testove, ali sve veći broj njih radi brze antigenske testove na koje u javnim zdravstvenim ustanovama gledaju kao pouzdane. Privatnih laboratorija u kojima je moguće testiranje ima više od 20 širom Srbije. Na osnovu toga može se zaključiti da je bilo potrebe za dodatnim medicinskim i nemedicinskim osobljem i u privatnoj lekarskoj praksi.

Farmaceutska industrija je, očekivano, i u Srbiji, i na globalnom nivou, zabeležila veće prihode nego većina drugih oblasti. Privredna komora Srbije je početkom decembra saopštila da je proizvodnja farmaceutskih proizvoda u Srbiji tokom godine povećana za 8,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a da je izvoz veći za 8,7 odsto, odnosno za 387,1 miliona evra.

Dodaje se i da je najveći skok prodaje proizvoda farmaceutske industrije bio tokom marta. Kako se navodi, najviše su tražene zaštitne maske i rukavice, dezinfekciona sredstva, preparati za jačanje imuniteta, probiotici, kao i lekovi koji se koriste u terapiji lečenja Kovida-19.

Zanimanja koja su imuna na korona krizu 3
Foto: Pexels/Anna Shvets

Rast e-trgovine od 50 odsto do čak 300 odsto

Internet trgovina je, od proglašenja vanrednog stanja do danas, postala bezbedniji i praktičniji način kupovine. Ekstremni porast onlajn trgovine prvi put se uočava u aprilu ove godine, nakon uvođenja policijskog časa.

Marko Mudrinić, urednik portala Netokracija, kaže da se stopa rasta nije održala u letnjim mesecima, ali da je domaće tržište internet trgovine već tada dostiglo viši nivo.

„Poslednjih meseci kupuje se sve – od obuće i odeće, preko bele tehnike, pa sve do namirnica i robe široke potrošnje. Kako se skraćuje radno vreme ugostiteljskih objekata, tako je primetan rast broja dostava, što nam govori da građani i dalje uživaju u ukusnim specijalitetima svojih omiljenih restorana, ali iz svog doma”, navodi Mudrinić.

Iz Ministarstva trgovine i telekomunikacija navode da je elektronska trgovina beležila rast i pre krize izazvane pandemijom. Dodaju da je u prva tri meseca 2020. godine broj dinarskih e-transakcija karticama i e-novcem, u odnosu na isti period 2019. godine, beležio rast za čak 82 odsto.

„Tokom vanrednog stanja trgovci su beležili rast e-trgovine od 50 odsto do čak 300 odsto, dok je nakon ukidanja vanrednog stanja taj rast u proseku oko 100 odsto. U trećem kvartalu 2020. i broj i vrednost dinarskih e-transakcija je gotovo udvostručen u odnosu na isti period prethodne godine, dok je broj onlajn prodajnih mesta porastao za 55 odsto. U odnosu na 2018. godinu, broj onlajn transakcija ima rast više od 500 odsto, a vrednost transakcija skoro 300 odsto”, navodi se u odgovoru Ministarstva.

U prethodnim mesecima trgovci su shvatili da su veće šanse da opstanu ako nude mogućnost kupovine onlajn, a dobra strana toga je, kako kaže Mudrinić, činjenica da građani sada imaju više izbora. Ukazuje i na to da je veliki broj trgovaca u svoje prodavnice uveo tzv. Click & Collect opciju koja kupcima omogućava da robu kupe onlajn, a da je preuzmu u radnji.

„S druge strane, kako raste ponuda proizvoda i usluga, raste i potražnja za uslugama kurirskih službi, koja u ovom periodu ne uspeva da odgovori na zahteve tržišta. Potražnja za njihovim uslugama daleko prevazilazi njihovu ponudu, što dovodi do uskog grla i do nezadovoljnih kupaca koji na svoju robu moraju da čekaju i po nekoliko dana”, poručuje Mudrinić.

Upravo je povećan broj prigovora potrošača druga strana osnivanja onlajn prodavnica, ali je bitno znati da svoja prava mogu da ostvare samo oni koji kupuju kod registrovanih trgovaca.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da su trgovci bili jedni od najtraženijih radnika tokom pandemije. Pored trgovaca, prema podacima Poslova Infostud, traženi su bili i kuriri i radnici u kol centrima, odnosno tehničkoj podršci.

Zanimanja koja su imuna na korona krizu 4
Foto: Pexels/Norma Mortenson

Kada je u pitanju telekomunikacija, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) u poslednjem izveštaju za treći kvartal navodi da je 8,27 odsto aktivnih korisnika mobilne mreže ostvarilo oko 5,2 milijardi minuta razgovora u domaćem i međunarodnom saobraćaju i poslalo oko 1,3 milijardi SMS poruka.

„Tokom trećeg kvartala mobilni korisnik je u proseku dnevno razgovarao 6,9 minuta i slao 1,8 SMS poruka. Na tržištu usluga mobilne mreže je u trećem kvartalu 2020. godine prisutan blagi rast broja aktivnih korisnika, i to za dva odsto u odnosu na prethodni kvartal. Količina prenetih podataka preko mobilne mreže raste u posmatranom periodu i iznosi 119,8 miliona GB, što znači da je korisnik trošio oko 6,25 GB mesečno”, navode iz RATEL-a.

Sve traženije zanatlije i majstori

Za vreme pandemije među najtraženijima su i zanatlijski poslovi, koji u Srbiji tradicionalno spadaju u deficitarna zanimanja.

„Pre vanrednog stanja bila je velika potražnja za ugostiteljima, a sada se to drastično promenilo. Druge zanatlije i majstori koje su poslodavcima potrebni su električari, automehaničari, autolimari, tesari, stolari”, kaže Miloš Turinski iz Infostuda.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje navode da su, i pored pandemije, traženi čistači prostorija, šivači tekstila, komunalni higijeničari, pomoćni građevinski radnici, livci čeličnog liva, zavarivači gasom.

„Procena Nacionalne službe za zapošljavanje je da će u narednom periodu, po ublažavanju krize, najveće šanse imati lica za zapošljavanje u uslužnim delatnostima (ugostiteljstvo-hotelijerstvo, frizerske usluge, prehrana), trgovini, stolarskim delatnostima, zavarivači, kao i u oblasti građevine, operateri na CNC mašinama i higijeničari. Isto tako, očekujemo porast potražnje u oblasti informacionih tehnologija”, poručuju iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Zanimanja koja su imuna na korona krizu 5
Foto: Pexels/Cottonbro

IT sektor otporan na uticaj krize

Česta je tvrdnja da IT sektor u Srbiji, ali i globalno, nije osetio pandemiju korona virusa. Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera koji okuplja domaće kompanije iz sektora informacionih tehnologija, kaže da je na početku pandemije ipak „došlo do malog zastoja”.

„IT firme imaju klijente u raznim sektorima i ukoliko oni zapadnu u teškoće, to se odražava i na IT dobavljače usluga i proizvoda. Ova godina je počela dobro, u januaru i februaru smo imali rast izvoza IT usluga u skladu sa ranijim dugogodišnjim trendom. U martu je došlo do pada, kao i u aprilu i maju. Već u junu su stvari krenule na bolje i verujem da će se takav trend do kraja ove godine nastaviti. Možda neće biti ostvarena uobičajena, visoka stopa rasta, ali će na godišnjem nivou svakako biti zabeležen rast”, ističe Šolaja.

On ističe da nije bilo nikakvih masovnih otpuštanja, naprotiv – od polovine godine zapošljavanje je ponovo povećano. Šolaja kaže da je potražnja na stranim tržištima već dugi niz godina ogromna, i u stalnom rastu, što je jedan od glavnih razloga za rast srpskog IT-ja.

„Imamo ljude koji umeju da isporuče kvalitet i da se pozicioniraju na tim tržištima. Sa izvoznim rezultatom od 1,3 milijarde evra u 2019. godini, srpski IT je dostigao oko 0,3 odsto vrednosti globalnog tržišta IT usluga. Prostora za dalji rast itekako ima. Što se tiče domaćeg tržišta, ono je tavorilo godinama na oko 500 miliona evra, ali u poslednje dve godine imamo dvocifren rast, što pokazuje da se IT sve više koristi u domaćoj privredi – čak i u 2020. godini će biti zabeležen (minimalan) rast”, naglašava Šolaja.

Zanimanja koja su imuna na korona krizu 6
Foto: Pexels/Fauxels

Sve to su, kako ocenjuje, dobre vesti, i dodaje da ukoliko se rast vrednosti domaćeg IT tržišta nastavi, do 2025. bi se stopa ulaganja u IT po glavi stanovnika popela na 150 evra, što predstavlja nivo koji je postojao u svim zemljama koje su 2004. godine ušle u EU.

„Dakle, 150 evra po glavi stanovnika nije cilj, nego će značiti da pokazujemo znake ozbiljnijeg razvoja i usvajanja međunarodnih standarda (uključujući i evropske), i to je početna pozicija za dalji razvoj naše privrede. Ilustracije radi, ova stopa je u EU sada u proseku 800 evra po glavi stanovnika”, pojašnjava Šolaja.

Miloš Turinski iz Infostud Poslova kaže da je IT bila deficitarna oblast i pre pandemije, i da je takva i ostala.

„I dalje je na drugom mestu najtrazenijih zanimanja, pošto je prodaja na prvom. Ukoliko pogledamo sve sektore, IT je svakako oblast na koju je najmanje uticala pandemija, čak neke IT kompanije uopšte nisu ni osetile bilo kakav uticaj. Ako pričamo o tehnologijama koje su najtrazenije – tu su PHP, Java, Javascript, .NET, a ako govorimo o potražnji za senioritetima i dalje su najtrazeniji Medior i Senior programeri”, dodaje Turinski.

Na osnovu svih podataka, zaključak je da su oni koji do sada u Srbiji nisu imali zasluženi tretman – medicinski radnici – sada među najneophodnijima i najtraženijima. Očekivano, farmaceutska industrija je i u svetu i kod nas zabeležila veće prihode. Ako se o uspehu može govoriti za vreme pandemije, onda se apsolutno izdvajaju onlajn prodaja, dostava i kuririske službe. Zanatlije i majstori, tradicionalno deficitarna zanimanja, i danas su potrebni. Zaposleni u IT sektoru krizu su osetili u početku epidemije u Srbiji, ali se tržište oporavilo polovinom godine, kada je bilo i novih zaposlenja, i tako je ostalo sve do danas.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Budućnost poslova posle korone: Koje profesije će pretrpeti najveće promene posle pandemije i kako se najefikasnije prilagoditi novim okolnostima na tržištu rada” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

close
Zanimanja koja su imuna na korona krizu 7

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.