Foto: EPA-EFE/ JEROME FAVRE

Naime, od drugog tromesečja 2017. do drugog tromesečja 2018. godine otvoreno je 68.000 radnih mesta, dok je 12 meseci pre toga do posla došlo 231.000 ljudi. Predstavnici Svetske banke i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji su radili na istraživanju, nisu imali objašnjenje za ovaj fenomen, mada je jedna od pretpostavki da je povećana produktivnost zbog čega je smanjena potreba za radnom snagom.

Hermine Vidović, viša ekonomistkinja u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, rekla je da neke kalkulacije pokazuju da je potreban privredni rast veći od četiri odsto da bi došlo do otvaranja novih radnih mesta. Prema njenim rečima u sličnoj situaciji bile su i zemlje CIE koje su ušle u EU 2004. godine.

U ovom periodu u Srbiji je otvoreno 15.800 radnih mesta, isto kao u Severnoj Makedoniji (15.200), dok je u Albaniji zaposleno 38.700 novih radnika. Stopa rasta zaposlenosti Srbije u ovom periodu je bila svega 0,5 odsto, dok je prosek Zapadnog Balkana bio 1,1 odsto. Za razliku od ostalih zemalja u regionu u Srbiji je smanjena zaposlenost najstarijih (55 do 64 godine), dok je povećana zaposlenost mladih (15-24 godine) sa 1,8 odsto. Istovremeno, u Albaniji je ta kategorija povećana za 24,6 odsto, BiH za 12,8 odsto i Crnoj Gori za 28,2 odsto.

Nezaposlenost u regionu je nastavila da se smanjuje (osim u Srbiji, gde je prema izveštaju ostala nepromenjena) i dostigla je istorijski niske nivoe, ali je i dalje dva do tri puta veća nego u uporedivim zemljama EU kao što su Bugarska, Hrvatska, Mađarska i Austrija. Kao i u slučaju zaposlenosti, nezaposlenost je smanjena mnogo manje nego u prethodnih godinu dana. Na nivou celog regiona između drugog tromesečja 2017. i istog perioda 2018. nezaposlenost je smanjena za 65.000, dok je godinu dana ranije nezaposlenost smanjena za 169.000 ljudi. Srbija je uz Albaniju imala najnižu stopu nezaposlenosti u regionu od 12 odsto, dok je prosek regiona iznosio 15,3 odsto. Poređenja radi u uporedivim zemljama EU, kao na primer u Hrvatskoj, nezaposlenost je u tom periodu iznosila 7,6 odsto, a u Mađarskoj svega 3,6 odsto.

Gonzalo Rejes iz Svetske banke ukazao je na okolnost da su troškovi rada na Zapadnom Balkanu u apsolutnim iznosima u evrima niski u odnosu na Evropu, ali da su troškovi rada visoki u odnosu na BDP po glavi stanovnika. Prema podacima, doduše iz 2016. godine, najmanje plaćeni (u evrima po satu) u Evropi bili su redom Albanci, Makedonci, Bugari, BiH i Srbi sa manje od pet evra po satu. Međutim, kada se godišnji troškovi po radniku uporede sa BDP-om po stanovniku, najskuplji su radnici u BiH, zatim Crnoj Gori, dok su zaposleni u Srbiji na šestom mestu.

Rejes objašnjava da su porezi i doprinosi za ove tri zemlje jako visoki. Osim toga progresivnost oporezivanja rada u ovim zemljama je niska, što znači da najmanje plate imaju isto opterećenje kao i visoke plate što ih čini manje konkurentnim.

Dugoročno nezaposlenih najmanje u Srbiji

U okviru nezaposlenosti posebno je značajna dugoročna nezaposlenost koja važi za ljude koji duže od godinu dana traže posao. Ova pojava je i dalje prilično visoka na Zapadnom Balkanu, mada se smanjuje i pala je na 776.000 ljudi, odnosno 10,5 odsto radne snage, dok je na vrhuncu 2011. godine 1,5 miliona ljudi bilo nezaposleno duže od 12 meseci. Najmanju stopu dugoročne nezaposlenosti u regionu imala je Srbija 7,4 odsto, dok su najgore BiH i Makedonija sa dugoročnom nezaposlenošću od 15 odsto. Zanimljivo je da dugoročna nezaposlenost najviše pogađa muškarce između 25 i 54 godine sa srednjim obrazovanjem.

Pojačane migracije obrazovanih ljudi

Tržište rada Zapadnog Balkana nije imalo značajnijeg manjka radne snage, ali jeste nedostajalo kvalifikovanih radnika u određenim sektorima kao što su IT ili zdravstvo. Navodi se da je manjak kvalifikovanih radnika pojačan emigracijom visokoobrazovanih ljudi. „Nemačka, najveća destinacija za migrante sa Zapadnog Balkana privlači ljude iz celog regiona. To je delom i posledica „Regulacije za Zapadni Balkan“ koja je stupila na snagu u januaru 2016. i omogućava vize građanima Zapadnog Balkana sa ponudama za posao u Nemačkoj“, navodi se u izveštaju.

Povezani tekstovi