Zašto su nerealni planovi o proizvodnji struje iz obnovljivih izvora 1Foto: FoNet/EPS

Dok nadležni u Srbiji ambiciozno najavljuju da će naša zemlja do 2040. godine 40 odsto struje dobijati iz obnovljivih izvora energije a da će 10 godina kasnije najveći deo proizvodnje predstavljati „zeleni“ kilovati, stručna javnost poručuje da su takvi planovi ipak nerealni.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike u Srbiji se svega oko 30 odsto struje dobija iz obnovljivih izvora energije i to najviše zahvaljujući velikim hidroelektranama (oko 24,5 odsto). Procenat struje iz drugih obnovljivih izvora u Srbiji je gotovo potpuno zanemarljiv.

Tako je prošle godine iz vetroparkova proizvedeno 2,7 odsto struje, iz malih hidroelektrana 0,87 odsto, solarnih panela 0,04 odsto i ostalih obnovljivih izvora 1,45 odsto. Srbija najviše struje proizvodi iz termoelektrana i prošle godine je taj procenat iznosio 69,85 odsto a iz termoelektrana-toplana 0,41 odsto. Shodno takvim podacima razumljivo je što struka sa skepsom gleda na izjave Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike da će udeo proizvedene električne i toplotne energije u Srbiji do 2040. godine dostići najmanje 40 odsto a da će se 2050. godine iz obnovljivih izvora proizvoditi najveći deo struje u našoj zemlji.

To zvuči nerealno i ako se pogleda trenutna struktura proizvodnje struje u Evropskoj uniji. Naime, tamo su tek prošle godine obnovljivi izvori, gde su inače počeli da se grade mnogo ranije i ima ih znatno više nego u Srbiji, pretekli fosilna goriva u učešću u proizvodnji struje sa procentom od 38 odsto. Udeo fosilnih goriva je pak na nivou od 37 odsto dok se ostatak električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana.

Koliko su zemlje Evropske unije ispred naše u korišćenju obnovljivih izvora pokazuju podaci da je struja proizvedena iz vetra i solara činila 20 odsto ukupne proizvodnje u EU prošle godine. Najveći udeli su zabeleženi u Danskoj 61 odsto, Irskoj 35 odsto, Nemačkoj 33 odsto i Španiji 29 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da ne veruje da će već 2040. Srbija proizvoditi struju iz OIE u onom procentu koji najavljuju nadležni.

– Jedno su želje a drugo je realnost. Svedoci smo da i u razvijenim zemljama tempo prelaska na obnovljive izvore ne teče baš tako glatko kako je planirano. Sasvim je jasno onda sa kakvim problemima će se suočavati Srbija na tom putu. Osnovni problem je taj što dosta onih koji žele da grade obnovljive izvore u Srbiji interesuje samo profit a ne i kakve će to posledice ostaviti na prirodu. Svi znamo da se lokalno stanovništvo protivi izgradnji malih hidroelektrana čije cevi uništavaju reke. Međutim, to ne znači da male hidroelektrane ne mogu da budu prisutne u proizvodnji struje u Srbiji. Naime, da bi naša zemlja povećala procenat proizvedene struje iz obnovljivih izvora i eventualno postigla planirane ciljeve na tom planu potrebno je da gradi i male hidroelektrane. Ali za tu gradnju je potreban precizan plan koji mora da sačini država kako te male hidroelektrane ne bi ugrožavale prirodu i kako ne bi mogle da se grade na mestima gde će izazvati takav efekat. Jednostavno ne treba graditi po svaku cenu ali isto tako ne i biti protiv ako od toga ima koristi a nema štete. Shodno tome, nadležni u Srbiji bi trebalo da se koncentrišu na to kako da se maksimalno povećaju proizvodni kapaciteti iz obnovljivih izvora u meri u kojoj je to moguće a ne da se postavljaju planovi koje je u praksi, s obzirom na objektivnu situaciju, teško postići – naglašava naš sagovornik.

U Ministarstvu rudarstva i energetike pak nisu odgovorili na pitanje Danasa u kom procentu će se 2050. godine struja u Srbiji proizvoditi iz uglja a u kom iz velikih hidroelektrana i drugih obnovljivih izvora ali su naglasili da naša zemlja „teži postizanju cilja klimatske neutralnosti do tog perioda“.

– Dok budemo usmeravali naš energetski sektor u pravcu dekarbonizacije, zelene energetike, i većeg učešća OIE, vodiće se računa o energetskoj bezbednosti i stabilnosti, koja će se obezbeđivati kroz nove velike i srednje hidroelektrane, gasne elektrane, ali i kroz nove kapacitete za skladištenje energije i razvoj vodonika. Plan rada postojećih termokapaciteta do 2050. godine utvrdiće savet koji će biti formiran na nivou Vlade u kojem će pored predstavnika resornih ministarstava, biti i predstavnici Elektroprivrede Srbije i sindikata EPS-a – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.