Advokati protiv banaka

Gospoda advokati su završili pred policijom, a čitava stvar na Tviteru i Fejsbuku. Da duh vremena ne obilazi ni tako konzervativnu branšu kao što su sudski zastupnici videlo se još na samoj Skupštini na kojoj je predsednik AKB-a Jugoslav Tintor prema medijskim izveštajima, s indignacijom odbio da prihvati “viber grupe kao stav većine” i dodao da račune polaže samo Skupštini “kao u stara dobra vremena”, kojoj je tom prilikom i podneo ostavku.

Povod za poslednji sukob unutar AKB-a i za sve ostavke koje su tražene i date ovog vikenda i tuču koja je zatim izbila leži u predloženim izmenama Zakona o parničnom postupku. Zvuči bizarno, ali nije.

Jer, ma koliko da je razumljivo da pitanja pravne regulative parničnog postupka kod predstavnika pravničke profesije mogu izazvati takve emocije koje će dovesti do razbijenih naočara i razderanih laktova, još je razumljivije da do takvih posledica mogu dovesti pare.

A o parama se ovde i radi.

Naime, predložene izmene Zakona o parničnom postupku imaju za deklarisani cilj smanjenje opterećenja sudova i brži i lakši pristup pravdi, dok u stvarnosti imaju za cilj onemogućavanje građana da podnose tužbe protiv banaka i oduzimanje pristupa pravdi.

A ako građani ne mogu da podnose tužbe, to znači da ni advokati ne mogu da im naplate honorare. Ergo, interventna patrola ispred Sava centra.

U sredini spora je praksa banaka u Srbiji da naplaćuju takozvane administrativne troškove obrade kredita i pravni stav Vrhovnog kasacionog suda prema kojem banka mora da navede o kojim se to tačno troškovima radi, ako hoće da ih naplati.

Drugačije rečeno, ako banka recimo hoće da naplati dva odsto trošak obrade kredita, ona mora klijentu da jasno navede šta nju to košta ta dva procenta. Budući da banke to nisu radile (niti rade), krenule su da pljušte tužbe.

Prema različitim navodima u javnosti, broj do sada podnetih tužbi meri se u stotinama hiljada. I banke te tužbe redovno gube.

Ne ulazeći u to ko je ovde u pravu (jer je VKS o tome već odlučio), ovo se pretvorilo u veliki problem za banke i ujedno u veliki posao za advokate. I tu je uskočila država. Da pripomogne bankama.

Pod velom “rasterećenja sudova” donet je nacrt izmena Zakona o parničnom postupku kojim je traženo da građani moraju unapred da plate sudsku taksu, a tek onda da idu u spor, inače će se smatrati da su tužbu povukli.

Pošto mnogi građani nemaju novca da unapred plaćaju troškove, podnošenje tužbe bi za njih postalo finansijski nepodnošljivo, što bi značilo da banke zadržavaju naplaćene administrativne troškove, advokati ostaju bez posla, a građani bez para.

Zatim je određeno da ako neko banku može da tuži jednom i naplati sudske troškove i odštetu, ali ako je tuži ponovo (recimo za drugi ili treći kredit koji ima kod iste banke) onda banci mora da plati sudske troškove čak i ako je spor rešen u njegovu korist.

Uvedeno je i rešenje da sudija sam odlučuje o svom izuzeću, a radi rasterećenja suda na Novom Beogradu gde su sedišta većine banaka i to da se ubuduće sudi u sudu koji odgovara prebivalištu tužioca.

Dakle, jasna je ideja da se smanji pritisak na banke. Takođe je jasno da bi se time smanjio i pritisak na sudove, što je načelno i cilj izmena, ali se pritisak na sudove ne može smanjivati tako što će se građanima otežati da se obraćaju tim sudovima.

Sudovi upravo i postoje radi zaštite prava građana. Oni drugu svrhu svog postojanja nemaju.

Advokati su, videvši kuda vode ove izmene, krenuli u protest. Njihovo objašnjenje sopstvenih motiva je zaštita ustavnosti i prava građana da ostvare pravdu pred sudom, što su svi ostali, od bankara do tih istih građana odmah ismejali.

Ali, to je konačno, sasvim nebitno. Bilo da se advokati vode visokim načelima pravde o kojima su učili na fakultetu ili brigom za svoj džep, činjenica je da je njihov privatni interes danas usaglašen sa javnim.

I delom su se za njega izborili. Očito neustavna odredba o plaćanju takse unapred je izbačena, ali neki od njih smatraju da je u pitaju smišljena obmana: da je država namerno i postavila neustavnu odredbu i sada posle “pregovora” od nje odustala, kako bi umirila i advokate i javnost, a da u pozadini i dalje želi da zadrži sve ostale odredbe koje idu na štetu podnosiocima tužbi.

Oko tog pitanja su se na kraju i advokati pocepali.