Američki istraživači su utvrdili da je ovaj nemački gigant u svoje dizel automobile ugrađivao softver koji prepoznaje kad je vozilo u laboratoriji na testiranju izduvnih gasova. Kad prepozna da auto testiraju, program je uključivao sisteme koji su za vreme ispitivanja smanjivali emisiju štetnih gasova koje ispitivači prate, tako da je rezultat testa pokazivao da vozilo ispunjava sve ekološke zahteve regulatora.

Međutim, kad je auto bio u redovnoj upotrebi na putu, to jest kada nije bio na testiranju, ovi sistemi nisu radili, pa je auto zagađivao okolinu mnogo više nego što je Folksvagen tvrdio da zagađuje.

U Folksvagenu su se odlučili na ovu prevaru zato što je ugradnja sistema koji bi stvarno smanjivali štetne emisije bila suviše skupa i komplikovana, pa su došli na ideju da umesto toga instaliraju mehanizam koji „vara na ispitu“ – na testu ispunjava sve predviđene kriterijume, ali u stvarnosti ne radi. Takoreći, otkrili su srpski metod.

Kod nas je, naime, postalo uobičajeno da se stvarima pristupa folksvagenovski, u čemu najbolji primer daje niko drugi do sam predsednik države.

Uzmimo kao ilustraciju prvo slučaj Duing biznis liste. Kada je Srbija prošle godine pala na ovoj listi, sva sila državnog gneva se sručila na ministra energetike Aleksandra Antića, jer jedan od Duing biznis testova meri koliko dugo firme čekaju na uvođenje priključka za struju, a tu se EPS pokazao jako loše.

Odmah je naređeno da Antić nađe način da se priključak u ovim slučajevima brže dobija, a sve je koordinisano kroz „radnu grupu za napredak Srbije na Duing biznis listi“ (dakle, ne radnu grupu za unapređenje poslovnog okruženja, nego baš za penjanje na listi). Da Duing biznis kojim slučajem ne meri vreme potrebno da firma dobije struju, Antić bi prošao bez packi, kao što je i prolazio dok nije otkrivena ova test falinka.

Uzmimo sada drugi primer: poznatu Šangajsku listu. Beogradski univerzitet je ove godine pao u ovom kineskom rangiranju, što je dovelo do prave medijske histerije, sve dok upućeni u tu tematiku nisu obelodanili da Šangajska lista uopšte ne meri kvalitet obrazovanja na nekom univerzitetu, već naučnog rada. A taj naučni rad se na ovom spisku meri citiranošću naučnika u stručnim časopisima, a tu Beogradski univerzitet ima okruglo dvojicu stručnjaka čiji su radovi odgovorni praktično za rang čitavog univerziteta.

E pa, jedan od te dvojice je „promenio afilijaciju“, tojest svoje matematičke radove počeo da potpisuje kao da potiču sa saudijskog fakulteta i tako oborio poziciju celog Beogradskog univerziteta. Predsednik Srbije, do tada potpuno nezainteresovan za životne i profesionalne nedaće srpskih naučnika, saznavši da smo zbog jednog od njih pali na nekoj svetskoj listi, odmah je pozvao tog jednog, prosuo po njemu koficu para i tako, eto, rešio problem našeg obrazovnog sistema. Za ostale je i dalje nezainteresovan.

Vučić je čak izmislio i „softver“ za prikazivanje dobrih rezultata na budućim testovima za Šangajsku listu, koji je predstavio javno:

„Ustanovićemo budžetsku liniju koja se tiče liste kako bi se podstaklo objavljivanje što više radova u naučnim časopisima u svetu“, rekao je predsednik i dodao da je ministar Šarčević „za sada izdvojio 12 profesora“.

Tako ćemo dobiti i vrhunski univerzitet… na testu. U stvarnosti, srpski naučnici i dalje imaju 120 dinara dnevno za istraživački materijal, jer je važno samo šta će reći svet, a u svoja četiri zida možeš da radiš šta hoćeš. A sigurno nećeš da bacaš pare na tamo neke „naučnike“.

Treći primer folksvagenovštine je najskoriji i tiče se liste koju je smislio sam Vučić. To je lista datuma do kog će prosečna plata dostići 500 evra. Poslednji termin na tom spisku je kraj ove godine. Da bi postigao obećano, predsednik je odlučio da posegne za friziranjem rezultata, tako što će umesto u januaru, plate u javnom sektoru za 2020. godinu povećati u decembru 2019.

Jeste da nema logike, ali prosek diže na traženih 500. To što je privredi sve teže, nije važno. Novac od poreza ćemo dati državnim službenicima i tako dobiti željenu statistiku.

Na kući je, kao što je poznato, najbitnija fasada.