Koliko Evropljani veruju Sjedinjenim Državama?

Kako je preneo Gardijan, anketa je takođe pokazala da većina ispitanika u svim anketiranim zemljama sumnja da bi im Amerika pritekla u pomoć u slučaju napada.

Rezultati istraživanja koje je objavila ekspertska grupa Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) uoči ključnih samita G7 i NATO  otkrili su „duboko nepoverenje među Evropljanima u SAD“, rekli su autori.

Iako su mnogi Evropljani verovali da će se odnosi sa Vašingtonom poboljšati nakon što je Donald Tramp napustio funkciju, oni od tada sve više imaju tendenciju da se zaštite od američke nepouzdanosti jačanjem sopstvenih odbrambenih kapaciteta.

U izveštaju se navodi da su agresivna politika američkog predsednika na Bliskom istoku, pretnje Grenlandu, najave povlačenja trupa iz evropskih baza i skepticizam prema budućnosti NATO-a podstakli rastući pragmatizam u Evropi.

„Širom kontinenta postoji jasna podrška smanjenju zavisnosti od Vašingtona. Evropljani su sve spremniji da troše više na odbranu i, što je ključno, pokazuju iznenađujući nivo poverenja da će im susedne zemlje priteći u pomoć u krizi“, rekla je Jana Kobzova, koautorka izveštaja i viši saradnik za politiku u ECFR-u.

Njen kolega Pavel Zerka dodao je da jasan zahtev javnosti za većom nezavisnošću i potreba za zaštitom od američkih odbrambenih garancija „otvaraju priliku evropskim liderima da deluju odlučnije i brže“ po pitanjima bezbednosti.

Istraživanje, sprovedeno u maju u Austriji, Bugarskoj, Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji, pokazalo je da u proseku samo 11 odsto ispitanika danas smatra SAD saveznikom.

Ovo je pad u odnosu na 16 odsto pre šest meseci i 22 odsto u novembru 2024. godine. Preovlađujući stav je da su SAD „nezaobilazni partner“ iako 13 odsto evropske javnosti vidi SAD kao rivala, a 12 odsto kao direktnog protivnika.

Većina ispitanika u svakoj zemlji više nije uverena da bi im SAD pomogle u slučaju napada. Istovremeno, u svim zemljama osim Bugarske, većina veruje da bi im „barem neke evropske zemlje“ pomogle u takvom scenariju, uključujući zemlje sa jakim krajnje desničarskim strankama kao što su Francuska, Italija, Holandija i Švedska.

Anketa je pokazala da su Evropljani u proseku četiri odsto skloniji da podrže veće nacionalne izdatke za odbranu nego prošle godine, a Italija je jedina zemlja u kojoj je jasna većina i dalje protiv toga. U proseku, 47 odsto ispitanika podržava ideju zajedničkog zaduživanja na nivou EU radi finansiranja većih izdataka za odbranu, dok je 35 odsto protiv. Najjača podrška zabeležena je u Portugalu (59 odsto), Danskoj (56 odsto), Holandiji (55 odsto) i Španiji.

U skoro svakoj zemlji obuhvaćenoj istraživanjem, većina ispitanika smatra da bi njihova zemlja trebalo da smanji svoju stratešku zavisnost od američke vojne opreme. Pristalice kupovine evropske opreme su najbrojnije u Danskoj (75 odsto), Holandiji (72 odsto), Švedskoj (70 odsto), Portugalu (69 odsto), Francuskoj (66 odsto), Švajcarskoj (64 odsto) i Ujedinjenom Kraljevstvu i Španiji (obe po 62 odsto).

Međutim, znatno je manja podrška ideji smanjenja domaće javne potrošnje radi finansiranja većih nacionalnih odbrambenih budžeta. Protivljenje je najizraženije u Italiji (63 odsto), Austriji (59 odsto), Nemačkoj (56 odsto), Španiji (54 odsto) i Danskoj (52 odsto).

Samo 29 odsto ispitanika podržava zamenu NATO novim, isključivo evropskim odbrambenim telom. U skoro svim zemljama osim Bugarske, preovlađuje stav da će se odnosi između SAD i Evrope „verovatno poboljšati“ nakon što Tramp napusti funkciju – stav koji deli šezdeset ili više odsto ispitanika u Francuskoj, Španiji, Danskoj, Holandiji i Švedskoj.

Uprkos rastućim cenama energije, 44 odsto Evropljana smatra da bi nastavak uvoza nafte i gasa iz Rusije bio „prilično loša“ ili „veoma loša“ ideja.

Ambicije Ukrajine za članstvo u EU i dalje dele Evropljane. Ispitanici u zemljama kao što su Mađarska, Bugarska, Austrija, Nemačka, pa čak i Estonija, jedan od najvernijih saveznika Kijeva, verovatnije će se protiviti pristupanju Ukrajine „u sadašnjem kontekstu“ nego što će ga podržati.