Samo lagano

Prvi ugovori su dakle, baš to, prvi ugovori, to jest tek nekoliko ugovora koje su uspeli da sklope oni srećnici koji se nalaze u nekoj od opština koje su svoj posao uradile na vreme.

Tako je i jedan dobar projekat, a ovaj je po zamisli vrlo dobar, počeo da zastajkuje već na samom početku.

Ministarstvo energetike trenutno sprovodi dva velika projekta koja mnogo obećavaju kada se radi o podizanju energetske efikasnosti, prelasku na čistiju energiju i smanjenju računa za struju i grejanje za domaćinstva: Prvi je zamena stolarije, ugradnja termoizolacije i instalacija “zelenih” tehnologija za zagrevanje prostora (toplotne pumpe, kolektori, pelet…), a drugi je ugradnja solarnih panela za proizvodnju struje.

Oba projekta na papiru deluju odlično. I u jednom i u drugom slučaju je predviđeno da država plaća polovinu instalacije, a drugu polovinu građani.

Prioritet imaju kuće sa najslabijom izolacijom i najlošijom drvenarijom jer se tako za isti uloženi novac postiže najveća ušteda u potrošnji energije i emisiji CO2.

Materijal je moguće kupiti samo od trgovaca koji su ispunili uslove iz tendera lokalnih samouprava što u teoriji garantuje kvalitet i stabilne cene.

Kod solarnih panela sva birokratija je izbrisana. Predviđeno je da se građanima višak proizvedene struje prenosi u sledeći mesec, a višak iz tog meseca u naredni i tako stalno tokom 12 meseci, uz presek na dan 1. aprila, što garantuje da ljudi stvarno mogu da tokom zime potroše sav višak struje koju proizvedu za vreme leta.

Za podizanje energetske efikasnosti država planira da godišnje troši bar 150 miliona evra, počev od 2022. Samo ove godine, za ova dva pilot projekta, najavljeno je 15 miliona evra.

Drugačije rečeno, sve je urađeno baš kako treba, kao da se posao istinski hteo uraditi ozbiljno i odgovorno, dakle, kao u nekoj uređenoj zemlji, nekoj lepšoj Srbiji.

A onda je počela da se pomalja ona stara Srbija. U njoj velelepne najave, na terenu dobijaju vrlo skromnu formu.

Umesto 15 miliona evra država je na republičkom nivou odvojila manje od pola miliona, uz još toliko na račun lokalnih samouprava.

Tek je veliko interesovanje opština nateralo vlast da ipak nađe još novca, pa je naknadno dodato nekih 170 miliona dinara. Sve zajedno oko dva miliona evra od republike i još toliko sa lokala: I dalje jako daleko od obećanih 15 miliona evra.

Ali, država najavljuje još jedan do dva kruga ovog programa do kraja godine, plus početak realizacije programa za solarne panele, tako da još ima šanse da se obećanje ispuni.

Ipak, kako stvari stoje, to neće ići tako lako.

Prema poslednje zvanično objavljenim podacima od pre mesec dana u izveštaju o statusu realizacije programa energetske sanacije, samo 25 gradova i opština je objavilo konkurs za građane koji žele da zamene stolariju ili postave izolaciju i objavilo ga na svojim internet stranama, dok je više od 40 lokalnih samouprava sebi dalo “laganiji tempo”.

Među takvima je i grad Beograd. Štaviše, glavni grad je u zvaničnoj tabeli Ministarstva energetike jedina lokalna samouprava koja ne samo da još nije objavila poziv za građane, nego nije ni odobrila nijednu vrstu projekta koji će moći da se realizuje u Beogradu – ni zamenu stolarije, ni nabavku sistema za grejanje, ni ugradnju izolacije.

Pored imena Beograda stoje prazna polja. Beograd su mediji već kritikovali zbog kašnjenja, a iz gradske uprave su napredak obećali za septembar, ali već je kraj meseca a stanovnici prestonice i dalje čekaju.

Beogradu dobijeni novac naravno ništa ne znači (u pitanju je samo 10 miliona dinara, koliko gradovi i opštine najviše mogu da dobiju po ovom programu), ali u pitanju je pilot projekat, pa bi se očekivalo da ću mu lokalne samouprave pristupiti sa svom ozbiljnošću, kao da su dobili pun iznos sredstava.

Konačno, ako ne mogu da brzo i efikasno raspodele 10 miliona dinara, koliki će problemi tek nastati kad budu upravljali milijardom?

Da to ne bude sve, pojavili su se izveštaji, koje tek treba potvrditi, da su proizvođači i trgovci materijalom i stolarijom već sad podigli cene, očekujući navalu građana.

Ako bi se to dozvolilo, to bi sa sobom ozbiljno povuklo pitanje korupcije u javnoj upravi, a u svakom slučaju bi negiralo svrhu čitavog projekta.

A kad smo već kod spornih cena, zanimljivo je da su pojedine opštine za određene nabavke, recimo stiropor za termoizolaciju, odredile samo jednu firmu od koje je moguće kupiti materijal. Čak i da se ne radi o korupciji, sumnja je neizbežna.

Na kraju, ipak treba biti tolerantan: Kako i same vlasti tvrde, ovo su sada pilot projekti. Država bi na njima trebalo da uoči sve svoje greške i propuste, proceni tražnju i otkrije mehanizme kojima će neki pokušati da je prevare, tako da od naredne godine može uspešno da krene punom parom sa obećanih 150 miliona evra.

Sudeći po prvim koracima, biće tu još mnogo posla.