Subvencije za bogate i bahate 1Foto: Luca Marziale Danas

Čemu subvencije? Mnogo puta je postavljeno ovo pitanje, uglavnom kad se radi o plaćanju stranim investitorima da otvaraju fabrike u Srbiji, ali oni nisu jedini kojima ide novac iz budžeta, a da se valja zapitati kakva je korist.

U iščekivanju dolaska novog Fijatovog modela u Kragujevac, ovog puta električnog, za koji je država već markirala bakšiš od 48 miliona evra, hajmo se podsetiti dve vrste auto subvencija o kojima se mnogo manje govori, iako one u ovakvoj državi i u ovom trenutku nemaju nikakvog smisla.

Prvo je subvencija taksistima za nabavku novih automobila u iznosu od 8.000 evra po vozilu, a drugo subvencija građanima od 5.000 evra za kupovinu električnih automobila.

Ova prva je rezultat pritiska taksista na Vladu Srbije zbog postojanja Kar goa, kada su danima blokirali centar Beograda, bahatošću čija snaga potiče sa drugog mesta, posle čega je država na kraju odlučila da problem reši sa popustom od pomenutih 8.000 evra po čoveku.

Milioni i milioni evra do sada su podeljeni za ovu subvenciju čiji je jedini cilj i smisao da se taksisti podmite da u gradu ne prave haos.

Druga subvencija deluje da ima daleko više smisla.

Subvenciju za kupovinu električnih automobila imaju mnoge zemlje sveta, ali ona kod nas ne služi ničemu.

To je zato što su električni automobili toliko daleko od platežnog nivoa srpskog kupca, da popust od 5.000 evra ne donosi nikakav smisleni podsticaj koji bi mogao da omasovi kupovinu ovakvih vozila kod nas.

Uzmimo primer najpopularnijeg e-automobila u Evropi, tesle  model 3. Taj auto u najjeftinijoj verziji u Americi košta 47.000 dolara. Drugi po popularnosti Reno Zoe u srpskim salonima staje 39.190 evra. Folksvagen ID.3 sa subvencijom košta 32.925 evra.

Prosečan srpski kupac ne bi mogao da kupi te automobile ni da je popust 15.000 evra, a ne 5.000.

Drugačije rečeno, to je subvencija za bogate.

A pošto je bogatih malo, ova subvencija ne može pomoći da se u Srbiji proda iole značajniji broj ovakvih vozila, koji bi pomogao da imamo čistiji vazduh, a čak je pitanje i koliko su oni koji su zapravo kupili električni auto u Srbiji, bili podstaknuti subvencijom, a koliko im je ona samo došla kao lep poklon od države, bez kog bi i mogli.

Jer, e-auto je u Srbiji „lajfstajl“ izbor za ljude koji nemaju baš nikakvih finansijskih poteškoća pa teško da bi puno njih odustalo od „tesle“ zbog tamo nekih 5.000 evra.

U zbiru, ne čudi što se u našoj zemlji godišnje proda tek par stotina električnih automobila, što znači da se na ovu subvenciju ne troši mnogo budžetskog novca, ali je zato svaki dinar bačen.

Znatno bolje rešenje bilo bi da država sa 5.000 evra subvencioniše kupovinu novih CNG vozila, ali to niti bi bilo „kul“ niti bi za budžet bilo tako jeftino. Ali bi bilo neuporedivo učinkovitije.

Stvari će se promeniti kad i ako u Srbiju dođu jeftiniji električni automobili, poput Dačije spring, koja bi sa subvencijom koštala 11, 12 hiljada evra ili kineskog Vulinga mini EV, globalno najprodavanijeg auta posle Teslinog modela 3, koji u Kini košta nekih 4.500 evra. Ali, podozrevam da će tada i državne subvencije „ispariti“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.