Svetli primeri 1Foto: Luca Marziale Danas

Međutim, iako naš državni aparat u celini i dalje odgovara ovom opisu, rad e-uprave tokom aktuelne epidemije podseća nas na često i razumljivo prenebregavanu činjenicu da u Srbiji ipak postoje mali ali vrlo aktivni džepovi inovativnih i posvećenih javnih službenika koji svojim radom doprinose tome da svi mi svoje poslove završavamo brže, jednostavnije i jeftinije. Tim oazama u pustinji srpske birokratije posvećen je današnji tekst.

E-uprava: Ako ste u skorije vreme postali roditelj, verovatno vam je došlo kao prilično olakšanje saznanje da ne morate da obijate nebrojeno šaltera da biste dete prijavili u matične knjige i završili sve druge formalnosti.

Slično i kod prijave za vrtić, koja se danas takođe obavlja preko interneta. Na drugoj generacijskoj strani, starijima je i fizičko i mentalno olakšanje to što se recepti za lekove sada takođe izdaju elektronski, što je proredilo odlaske kod lekara i čekanje u redovima samo za popunu recepta za redovnu terapiju.

Uskoro će i drugi delovi zdravstvenog sistema biti međusobno umreženi, pa će konačno doći kraj i omraženoj praksi da bolesni ljudi posle specijaliste moraju da idu kod svog lekara opšte prakse da im izda uput koji im je specijalista propisao, pa tek onda da idu na traženi pregled.

A ako ne pripadate ni jednoj od ovih kategorija, verovatno ste imali barem tu nesreću da vam na red dođe obnova lične karte ili pasoša, ali ujedno i tu sreću da možete da zakažete svoj termin u MUP-u kada vama odgovara, a ne da provedete sate čekajući da dođete na red.

Sve ovo i još mnogo više zasluga je tima ljudi iz Kancelarije za IT i e-upravu Vlade Srbije, koja je odgovorna i za aplikaciju za zakazivanje vakcinacije, što je danas moguće učiniti čak i preko Vibera, kao i za dostavu rezultata PCR testiranja na mejl i sve ostalo što u ovoj epidemiji dobro funkcioniše, a da nisu sami lekari i medicinske sestre.

NBS: Pitanja nezavisnosti i političkog upliva u Narodnu banku Srbije poslednjih godina su učinila da se ova institucija u novinskim stupcima češće nađe u ulozi negativca nego junaka, ali to ne znači da naša centralna banka nema svetlih momenata.

Naprotiv, ovo ostaje jedna od najkompetentnijih institucija u Srbiji, a njeni stručnjaci čiji je delokrug rada van interesnog polja Nemanjine 11, i dalje rade najbolje što mogu. A mogu.

Iz ugla “prosečnog čoveka” efekat rada NBS možda se najlakše vidi početkom svakog meseca kada treba platiti račune. Dok je nekad davno bilo neophodno sa računima otići u banku, popuniti uplatnicu za uplatnicom i tek onda platiti sve na šalteru, a nešto kasnije na sajtu ili u aplikaciji banke popuniti onlajn formular sa iznosom, pozivom na broj i ostalim detaljima pa onda elektronski platiti račun, odnedavno račune plaćamo tako što telefonom samo skeniramo QR kod odštampan na svakom računu i kliknemo “plati”, bez potrebe da bilo šta popunjavamo i proveravamo.

Zvuči banalno, ali štedi i vreme i još više nerve, a za sve to je zaslužna Narodna banka Srbije. Ova institucija nam je odgovorna i za to što se više ne čeka dan, dva ili tri da legne uplata koju smo nekom poslali ili koju je nama neko poslao, već se sva plaćanja izvršavaju u roku od par sekundi.

Prijatelju danas možete poslati novac preko mobilnog, koji će on već minut kasnije moći da koristi, a moguće je i plaćati u prodavnici koristeći mobilni telefon, čak i ako nemate nikakvu karticu, već samo račun u banci (potražite opciju IPS u svojoj mobilnoj aplikaciji pa probajte).

Šteta je što se ova opcija ne reklamira više, jer je em jeftinija od upotrebe kartica, em pruža i razne druge načine primene koji prolaze neiskorišćeno.

NBS je pre nekoliko godina omogućila i primanje i slanje novca preko Pejpala, postarala se (mada suviše kasno) da se donese Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je između ostalog onemogućio promenu već ugovorenih kamata prema volji banke, a nedavno je uvela i moratorijum na otplatu kredita, čemu se takože ima štošta zameriti, ali je u celini bio ispravan potez.

RZS: Republički zavod za statistiku nije institucija s kojom građani često imaju dodira, ali je bar kao novinarski izvor od velike koristi celokupnoj javnosti.

Ako se izuzmu sporenja stručnjaka oko same statistike koju proizvodi Zavod, ostaje činjenica da RZS nudi pregršt javno dostupnih podataka na svom sajtu (koji doduše nije lak za korišćenje i pretragu neizverziranog posetioca), a ako neki podaci i nisu odmah dostupni, u RZS su uglavnom spremni (bar je takvo novinarsko iskustvo) da te podatke potraže i dostave ih korisniku.

To je i jedina institucija koja uredno odgovara na sve upite poslate na “najobičniji” mejl koji se može pronaći na njihovom sajtu.

APR: Još jedna ustanova s kojom najšira javnost nema mnogo kontakta, ali privrednici, a i mediji, imaju. Od organizacije rada same institucije, postupka registracije pravnog lica koji se može obaviti i onlajn i generalno efikasnosti, APR je sigurno među najboljim primerima u Srbiji.

APR koji vodi niz različitih registara, potpuno besplatno i relativno jednostavno korisnicima nudi širok set podataka o firmama, preduzetnicima, zalogama, udruženjima i svemu ostalom čime se bavi, bivajući tako osnovni alat velikom broju profesionalaca, a među njima i mnogim medijima.

U državi u kojoj mnogi i dalje traže pečat i svoje poslovanje kriju od javnosti kao da im direktori i dalje rade u Bezbednosno-informativnoj agenciji, ovi svetli primeri nekakvih drugačijih birokrata zaslužuju pomen.