Dvostruki naklon

Feri je bio francuski premijer i strastveni republikanac, upamćen kao osoba koja je reformisala francuski obrazovni sistem, odnosno kao tvorac modernog i sekularnog obrazovanja u Francuskoj. Prvo, on je uspostavio besplatno obrazovanje (1881), i za dečake i za devojčice, a zatim i obavezno i sekularno obrazovanje (1882) u francuskim osnovnim školama, potpuno odvojeno od uticaja crkve. Reformisao je i visoko školstvo, udvostručivši broj univerzitetskih profesora koje je nazivao „crnim husarima Republike“, definitivno i konačno proterujući sveštenike sa univerziteta. Zakonom je zaštitio plate učitelja i profesora, nadzor nad školom je poveren lokalnim i državnim (a ne crkvenim) zvaničnicima, a u Ferijevim zakonima je eksplicitno navedeno da se veronauka mogla izučavati jedino van škole. Prisustvo na časovima je bilo obavezno, a učenik nije smeo neopravdano izostati iz škole više od četiri puta mesečno. Na njega je 1887. godine pokušan atentat, a preminuo je nekoliko godina kasnije usled komplikacija u vezi sa ovim ranjavanjem.

U gustom rasporedu tog inauguracijskog dana, Oland je iz parka Tiljeri odmah otišao u Institut Kiri, gde se poklonio Mariji Kiri, naučnici, dvostrukoj nobelovki i imigrantkinji iz Poljske. Kiri je bila prva žena u Francuskoj koja je odbranila doktorat (1903) i prva žena profesor na Sorboni, a njen rad je otvorio vrata atomskoj fizici. Ova genijalna i neverovatna naučnica je studirala živeći u sobi u kojoj je bilo toliko hladno da se voda ledila u umivaoniku, a u biblioteci je padala u nesvest od posledica umora i neuhranjenosti. Radila je danonoćno, mukotrpno i gotovo opsesivno, navodivši da je bavljenje naukom za nju bilo „ispunjenje sna o slobodi i nezavisnosti“ .

Uzgred, a nimalo slučajno, Oland ovaj predsednički gest nije obavio na grobu Marije Kiri (koji je u Panteonu), već je svoj duboki naklon obavio u naučnoj instituciji koja nosi njeno ime i koja je osnovana u skladu sa njenom voljom u testamentu. Institut Kiri je danas jedan od vodećih medicinskih i bioloških istraživačkih centara na svetu, pre svega posvećen istraživanju lečenja kancera, od kojeg i sama umire usled višegodišnjeg izlaganja radijaciji tokom svog naučnog rada.

Svojim aktivnostima na dan inauguracije Fransoa Oland je fantastično nedvosmisleno i nedvosmisleno fantastično demonstrirao prioritete svog mandata: sekularizam, obrazovanje i nauka. Feri i Kiri su svojim neverovatnim zalaganjem, postignućima, životima i smrću, poslužili kao moćan simbol jedne buduće politike. Naime, socijalista Oland je školu i školstvo učinio osnovom svog programa iz jednog veoma jednostavnog razloga. Za njega, škola predstavlja „lokus jednakosti“, odnosno prostor gde i siromašni đaci imaju šansu da se uzdignu na lestvicama društvene hijerarhije, kao i „lokus emancipacije“ od tradicije i dogme, odnosno prostor u kojem vladaju razum i sloboda. Tako jednostavno, a opet tako istinito.

Drugim rečima, odgovor socijaliste Olanda na siromaštvo, nezaposlenost, te famoznu „svetsku, a evropsku“ ekonomsku krizu je fokus na – školstvo i školovanje. Dakle, ne strane investicije, departizacije i decentralizacije, ne veće penzije, ili štednje na službenim putovanjima i vozilima, što su sve ingeniozni predlozi vlasti ovdašnjih, prošlih i budućih, kao svojevrsni socijalizam za siromašne, oskudan po viziji i uskogrud po karakteru. Na drugoj strani, politički duboki naklon socijaliste Olanda zapravo je razvojni, dugoročni i promišljeni politički plan, a temelji se na vrednostima obrazovanja, znanja i nauke. Problemi su isti, a odgovori na njih su tako bolno različiti.

Naime, budući predsednik Srbije je već požurio da se pokloni Vladimiru Putinu. A bivši predsednik i najverovatnije budući premijer je po savet o tom budućem premijerovanju otišao kod patrijarha. Kome i čemu će se na dan stupanja na dužnost pokloniti politički vladari naših sudbina?