Moneta i Nikola Tesla

Na primer, na 2.000 italijanskih lira boravio je Galileo Galilej, a Zigmund Frojd je bio na 50 austrijskih šilinga (na 1.000 se nalazio Ervin Šredinger, bez mačke, ili sa?). Nils Bor je bio na 500 danskih kruna, dok je njegov kolega Ernest Raderford na 100 novozelandskih dolara.

Kada je reč o Velikoj Britaniji, kojoj za naučne velikane manjka novčanica, Isak Njutn je na jednoj funti, dok je Čarls Darvin, sa sve Biglom i zebama, na deset. Nikola Kopernik sedi na 1.000 poljskih zlota, a Marija Kiri na njih 20.000, dok je sa mužem Pjerom krasila i 500 francuskih franaka. Stotinu američkih dolara krasi Bendžamin Frenklin, a Albert Ajnštajn se u karakterističnoj pozi nalazio na pet izraelskih lira. I osnivači tog naukovanja nisu zaboravljeni, i nalaze se na za to adekvatnim mestima: Alhacen (ibn al-Hajtam) bio je na novčanici 10.000 dinara u Iraku, a Aristotel na 10.000 grčkih drahmi (atomista Demokrit je bio dobio skromnu stotku). Konačno, svi se dobro sećaju ljubičastog Gausa na 10 nemačkih maraka.

U ovdašnjem slučaju, heroj je Nikola Tesla. Koji se usled raznih inflacija i devalvacija, u raznim pozama i životnim dobima, nalazio posvud: od 5 dinara do 10 miliona dinara. A u Tesli je sada i stvar. Naime, sa oproštenjem, na popularnoj Fejsbuk stranici „Ja jebeno volim nauku“ („I Fucking Love Science“, sa preko tri miliona pratilaca) neko je otkrio da se na aktuelnih 100 srbijanskih dinara nalazi upravo Nikola Tesla. I formula gde je Tesla jedan Veber podeljen sa metrom na kvadrat. Lajkači dotične stranice su, blago rečeno, odlepili: sa preko 68.000 „lajkova“, 11.000 „šerova“ i 2.100 komentara ispod fotke novčanice Narodne banke Srbije.

Komentari inozemaca su prilično unisoni: vau, kul, svaka čast, hoću da živim tamo, kakva država, sjajnoća, ua Edison, izvanredno, hoću ovu novčanicu, itd. Komentari ovdašnjeg sveta takođe: Tesla je Srbin, Tesla je Hrvat, nije Hrvat, dole Amerika, ua NATO, tajno oružje, Teslina pločica, Kosovo je Srbija. O čemu se tu – osim o kulturnim razlikama – radi?

Nikola Tesla je u poslednjih par godina doživeo izvesnu popularnost u okvirima internet pop-kulture, odnosno postao je svojevrsna internet ikona. Razlozi za to su njegovi impresivni pronalasci i određena nepravda u vidu reputacije čoveka u Edisonovoj senci. Međutim, glavni razlog za ovu popularnost jeste činjenica da je prema merilima modernog interneta Tesla jednostavno bio „kul lik“ i prototip „ludog naučnika“. Živeo je u celibatu jer se plašio bacila, bolovao je od opsesivno kompulsivnog poremećaja, mrzeo je debele ljude, dok je ljudima pričao da komunicira sa vanzemaljcima. Drugim rečima, kao da je došao direktno iz nekog stripa o superherojima.

Na drugoj i poznatijoj strani, Tesla je omiljeni heroj popularnog sporta prebrojavanja krvnih zrnaca. I, naravno, prenapučenog ponosa nečim što do kraja ne razumemo, ali je dobar osećaj svakako. I zato, tamo gde je tome najmanje mesto, na nekakvoj fanovskoj stranici nekakve nauke u zgodnim sličicama neopterećenim ozbiljnošću, laprda se o Teslinim roditeljima, a sporadično i psuju majke i prizivaju Radovani Karadžići. Suština je prosta: oba kulta i fanovske fikcije su pogrešne.

I Tesla se uzdiže iz dva prilično pogrešna razloga. Samo što je jedan nekako nevino sladak, a drugi nekako opasno bljutav. A istina, do koje je i Tesli bilo stalo, onoliko precizno koliko je to moguće glasi: Nikola Tesla je bio američki naučnik srpskog porekla, koji se rodio u Austrougarskoj, na teritoriji koja je u današnjoj Hrvatskoj. A istina je i da je jezik matematike univerzalni jezik. Nije li baš taj kosmopolitizam usled svakako nezgodnih istorijskih okolnosti ono što je „kul“? Svakako više od bivanja monetom za potkusurivanje između Srba i Hrvata. Koja time samo pojeftinjuje njegovo ime.