Naše mračno doba

Za razliku od zaraznih bolesti, vračare, vidovnjaci, horoskopdžije i ostali proricači sudbina nigde nisu ni odlazili. Milioni ljudi preplašeni od etiketa kao što su „hemija“ i „veštačko“ preplaćuju tzv. „organsku“ i „prirodnu“ hranu, te skupoceno menjaju čitave prehrambene, kozmetičke i životne navike. Dok moderni pljačkaši zdravlja milionima ljudi uzimaju i pare, i život. Naime, prekobrojno mnogo pojedinaca izlaže se ogromnim opasnostima po zdravlje, odbijajući naučnu medicinu i lečeći se dubioznim nadrilekarskim metodama pod etiketom „alternativne medicine“.

Dakle, kristalima, klistirima, masažama, metalnim iglama, sirovom hranom, ajkulinom hrskavicom, srebrnom vodom, pozitivnim razmišljanjem, gledanjem u Sunce i sličnim koještarijama. Čitava planeta Zemlja i život kakav poznajemo je pred ivicom klimatskog kolapsa zbog političara i javnosti koji odbacuju nauku o globalnom zagrevanju. Hrpetina ljudi ne veruje u evoluciju, u holokaust, ili da su ljudi sleteli na Mesec. I, neki ljudi veruju da je Zemlja ravna ploča.

Na primer, muzičar Vlado Georgiev. I to kao realna osoba, a ne „Vlado Georgiev“ kao vrsta muzike. Žovijalno i arogantno u isto vreme, Georgiev je u izvesnoj TV emisiji izdašno sipao argumente ravnozemljaša „sa interneta“, preporučujući nemaloj publici da (na Guglu i Jutjubu, naravno) celu tu stvar provere i zaključe sami. Bez obzira na to da li se sprdao ili nije, u pitanju nije stvar za sprdnju.

Upravo prema alatki Google Trends, pretrage „ravne Zemlje“ u usponu su od početka 2015. godine, i ovo interesovanje ostaje relativno visoko. I sad, arčiti papir i karaktere da bi se na ovom mestu objašnjavalo zašto tačno Zemlja jeste okrugla (tj. sferična), a ne ravna poput palačinke, besmisleno je, neproduktivno, uvredljivo po zdrav razum i žalosno po stanje civilizacije.

Dođavola, brodovi na horizontu, fotografije iz svemira, geografske ekspedicije, oblik i pomračenja ostalih nebeskih tela, godišnja doba, GPS uređaji, čitava nauka i tehnologija? Uostalom, da je planeta Zemlja zaista ravna ploča, bila bi to neodrživo najveća i najrazrađenija zavera na celom svetu u kojoj aktivno učestvuje više miliona ljudi.

Svaki astronaut, astronom, fizičar i naučnik u prethodnih par hiljada godina, svaki globalni i prekomorski trgovac, svi zaposleni u pomorskim i avio kompanijama, svaki prokleti geograf, kartograf i proizvođač globusa, sa porodicama. Zašto bi se uopšte neko toliko maltretirao i cimao?

S tim u vezi, popularna zabluda je ona da su poslovični „ljudi u srednjem veku“ zaista verovali da je Zemlja ravna ploča. A, zapravo, verovanje u Zemlju kao ravnu ploču jedno je sasvim – moderno i savremeno verovanje.

Naime, uobičajeno sujetno smatra se da su ljudi u srednjem veku bili isključivo zatucane neznalice koje u neznanju drži mrska Rimokatolička crkva. I zatim je, valjda, došao Kolumbo koji je hrabro dokazao okruglost Zemlje i raskinuo sa tim „mračnim dobom“ jednom za svagda. A stvarnost je, međutim, sasvim drugačija.

Otkriće da je planeta loptasta jedna je od prvih činjenica koju su komotno ukapirali i ljudi iz antičkog doba, pošto su dokazi za ovo vidljivi i golim okom. Tvrdnju da je Zemlja sferičnog oblika izneli su i Pitagora, i Parmenid, i Aristotel, prilično preciznu procenu Zemljinog obima ponudio je naučnik i upravnik Aleksandrijske biblioteke Eratosten (još 240. godine pre nove ere), dok je Ptolomej u 2. veku razvio i sistem geografske širine i dužine. Rimski istoričar Plinije Stariji je još u 1. veku tvrdio da se „svi slažu oko okruglog oblika Zemlje“.

I ništa se tu naročito nije promenilo sa takozvano „mračnim“ srednjim vekom. Svi zaposleni po srednjovekovnim univerzitetima u Evropi, pa i teolozi i sholastičari, prihvatali su Aristotelovu fiziku i Ptolomejevu astronomiju. U 4. veku o okrugloj Zemlji otvoreno su govorili i hrišćanski mislioci Avgustin, Jeronim i Ambrozije, dok je o sferičnoj Zemlji pisao i Johanes Sakrobosko u delu „De Sphera“ iz 1230. godine. U pitanju nije bio nikakav jeretik, naprotiv: ova knjiga beše izuzetno popularna u Evropi i služila je kao udžbenik tokom srednjeg veka. Sve do Kopernika, Keplera i Galileja, ljudi jesu verovali da se Sunce okreće oko Zemlje (a ne obrnuto), ali niko nije smatrao da je ta Zemlja ravna ploča.

Najzad, izvesna skepsa i drama oko Kolumbovog putešestvija odnosila se jedino na tehnička pitanja navigacije i na njegovo realno potcenjivanje dužine puta do Indije (da, oko okrugle Zemlje!), a ne verovanja da će se isti stropoštati sa ivice sveta. Poreklo ravnozemljašenja je u 19. veku, i rezultat je hrišćanskog verskog fundamentalizma, u sadejstvu sa modernim teorijama zavere. Dok u Evropi u srednjem veku, gotovo niko nije verovao da je Zemlja ravna ploča. Stotinu mu globusa, a zašto u to onda veruju neki u modernom dobu?

Zabludu o tome da se u srednjem veku bilo verovalo u ravnu Zemlju lansirali su pojedini modernisti i narajcani progresivci iz 19. veka. Oni su izdašno preterivali u pričama o sukobu naučnog i religijskog mišljenja, optužujući religiju za sve i svašta, pa i za ovakva besmislena uverenja i prakse.

Slično tome, u 18. i 19. veku izmišljeni su i „gvozdena devica“ i „pojas nevinosti“ kao šatro „srednjovekovne“ sprave za mučenje i kontrolu seksualnosti (što mu dođe isto). I sad, koliko god prevarna i lažna, „Zemlja kao ravna ploča“ naprosto je postala globalna etiketa ili simbol navodne zatucanosti i nekadašnjeg neznanja čovečanstva.

Međutim, ukoliko je ovaj izmišljeni koncept u 20. i 21. veku postao stvarnost, sa sve udruženjima građana, promoterima i vernicima, šta to onda govori o nama danas? Zašto su mnogi građani spremni da poravnaju i spljošte sopstveni mozak i da komotno odbace celokupnu nauku na osnovu par klipova sa Jutjuba?

Tada se i takođe radi o sledećem društvenom problemu: kako bilo šta objasniti ljudima koji odbacuju dokaze? Ne samo u nauci, već i u – politici? Kulturi, ekonomiji, u društvu u celini? Pred izazovom zabluda i neznanja, naučnici i različiti eksperti obično samo iznesu činjenice, a zatim slegnu ramenima ili se pak uzrujaju, okrenu i odu. A biće da sebi ovo više ne možemo da priuštimo.

Jer danas živimo u samozaljubljenom dobu u kojem činjenice i naučni dokazi više ne utiču na naše stavove i razmišljanje. Nije reč samo o promovisanju neistina, toga je i bilo oduvek i biće zauvek. Već o promovisanju jedne hronične indiferentnosti ili potpune nebrige za istinu. Jer koga uopšte briga za nekakve naučnike, stručnjake, lekare, farmaceute, zaštitnike životne sredine, kada ja znam ponajbolje?

Otuda je problematika „ravne Zemlje“ mnogo ozbiljnija od neozbiljnosti Vlade Georgieva, Jutjub zaveraša i ravnozemljaških sektaša. Jedan od vodećih zagovornika Bregzita, britanski političar i ministar Majkl Gouv, svojevremeno je poručio „LJudima je dosta stručnjaka!“. I nažalost bio u pravu, baš kao što je i uspešno isterao Veliku Britaniju iz Evropske unije. Pokret ravnozemljaša zato je samo ekstremni primer jednog sveprisutnog antinaučnog, pseudonaučnog i populističkog „Uradi sam“ razmišljanja i ponašanja, od medicine do politike, od klimatologije do geografije.

Ponašanja i verovanja koja ne zarezuju bilo kakve dokaze, činjenice, struku ili znanje, sve u ime čvrstih, utešnih i lagodnih uverenja. I u borbi sa pokvarenim globalnim sistemom, pa i sa mrskim globusima, ako treba. Dok paralelno deluju i mnoge druge ekonomske i društvene sile: na antinauci i pseudonauci može se zaraditi dobra lova, društvene mreže i mediji imaju svoj klikabilni udeo u rasipanju lažnih verovanja i vesti, dok u tom nakaradnom amalgamu ima kako profesionalnih prevaranata, tako i ljudi sa ozbiljnim mentalnim problemima.

Dakle, u pitanju je samo još jedan (post)moderni ideološki i parareligijski pokret u nizu, a iz kojeg vrište primitivna ljudska psihologija i sociologija u formi logičkih grešaka i tribalizma. Jedan kultovski mentalitet male grupe koja se nalazi pod opsadom i koja je na udaru zavere belosvetskih moćnika. I koja bi zatim da pravednički menja svet u skladu sa svojim uverenjima.

Ravnozemljaši su zato samo vrh jednog paranaučnog, zaveraškog i magijskog brega. Struktura i logika njihovog ponašanja identična je kao i kod antivakcinaša i nadrilekara, ali i kod rasista i antisemita, boraca za „muška prava“, te militantnih etnonacionalista u borbi protiv „Novog svetskog poretka“. I ništa tu nije bezopasno, benigno i smešno. Naravno da treba biti otvorenog uma, ali ne toliko da nam mozak ispadne napolje. Na delu je razularena taština koja ne benda dokaze i činjenice, pa čak ni one o izgledu planete Zemlje koje je bio razumeo i kmet u srednjem veku. I šta je onda zaista – mračno doba? Onaj srednji ili 21. vek?