Dokazi su tu čvrsti i postojani kano klisurine: kovid-19 se prenosi kapljično. Što znači da smrtonosni virus SARS-CoV-2 obitava u kapljicama sekreta i pljuvačke iz usta, grla ili nosa.
I da u svoju sledeću žrtvu takođe ulazi preko usta, nosa i očiju, posredstvom vazduha, prstiju, svetih ili profanih predmeta svejedno, a na kojima se ove zaražene kapljice nalaze. Zbog tih prostih činjenica, krajnje su rizični fizički kontakti poput rukovanja, zagrljaja, poljubaca i vaskolikih pipanja, pa i telesna blizina manja od metar ili dva. A isto to važi i za one – metafizičke kontakte.
Masovno dodirivanje ili približavanje jedne te iste kašičice ustima, iz jednog te istog putira, ravno je Judinom (ili mafijaškom?) poljupcu smrti. Neverovatno, ali mikrob SARS-CoV-2 ne haje niti benda da li Džordž Kostanca iz Sajnfilda (dvostruko) umače čips u istu vanglu sa sosom ili se pak konzumira ista transsupstancionisana krv iz tela Isusa iz Nazareta. Umesto da odistinski slavi ljudski život, Uskrs u Srbiji je sejao smrt.
Međutim, jedino što tu zaista iznenađuje jeste činjenica da smo uopšte – iznenađeni. Antologija religijskog suprotstavljanja naučnoj medicini i zdravom razumu, te hronika (moralno) problematičnih metoda lečenja, (pre)dugačka je poput Biblije ili Prustovog Traganja za izgubljenim vremenom.
Rečima jednog od najvećih logičara u istoriji ljudskog mišljenja, Bertranda Rasela, naučno izučavanje ljudskog tela i njegovih bolesti borilo se sa masom praznoverja koje je uglavnom predhrišćanskog porekla, ali i koje zdušno podržava crkvena vlast svojom težinom i svom snagom.
Danas uglavnom pamtimo sukobe između nauke i religije oko Galileja i Darvina, ali zaboravljamo na dugu istoriju religijskih otpora naučnoj medicini. I zato tvrdoglavo insistiranje na zdravstveno rizičnim ritualima u pandemijskoj 2020. godini nije ništa novo pod kapom popovskom.
Za hrišćanstvo, bolest je od početka i odvajkada smatrana ili božjom kaznom za greh ili delovanjem nečastivih sila, uključujući tu i nečastive žene (veštice) i bezbožnike (Jevreje).
U skladu sa tim se i lečila: posredovanjem svetaca (lično ili svetim predmetima), molitvom i hodočašćima, ili pak isterivanjem đavola, demona i zlih duhova.
Još za Avgustina (354-430), sve bolesti valja pripisati ovim zlim dusima, a Grigorije Nazijanski ili Bogoslov (330-390) tvrdio je da je sva medicina beskorisna, osim polaganja posvećenih ruku na bolesnika. Ovakva verovanja bila su neobično popularna, kao i lukrativna, tokom srednjeg veka. Posedovanje svetih predmeta ili moštiju, bilo je (i ostalo) dragoceni izvor prihoda crkava i gradova u kojima su se nalazile.
Takođe, izlečenje je pre svega bilo smatrano metafizičkim čudom (a ne problemom koji valja fizički rešiti). Što ne treba da čudi, bar ne u dobu kada je smrt od bolesti predstavljala pravilo, a ozdravljenje izuzetak.
Zato se i većina novozavetnih čuda tiče upravo medicine. Prema onim pristrasnim biografijama, Isus je ljude izlečio od slepila, gluvonemosti, lepre, krvarenja, oteklina, invaliditeta, pa i smrti, i mahom na tome reklamirao svoj autoritet i karakter kao mesije.
Zatim, ako su zarazne bolesti poput kuge bile rezultat zlih sila i/ili gneva božijeg, omiljena metoda za njegovo smirivanje (koju su popovi zdušno preporučivali), bila je darovanje zemljišnih poseda crkvi. Kada to nije upalilo, prelazilo se na uništavanje Jevreja.
Pa je npr. u Strazburu 1349. preventivno spaljeno 2.000 Jevreja, pre nego što je kuga zahvatila grad. Čitave jevrejske zajednice bile su epidemiološki izbrisane u Erfurtu, Bazelu, Aragonu, Barseloni, Frankfurtu, Nirnbergu, Majncu, Kelnu i drugim evropskim gradovima. Nimalo bolje nisu prošle ni mnoge žene, jer Veštici ne daj da živi (Izlazak 22:18).
Od 15. do 18. veka, pogubljeno je ili spaljeno oko 100 hiljada žena optuženih da vračaju i imaju seksualne odnose sa đavolom lično. Doduše, vradžbine i magija uopšte nisu bili crkveni prekršaji po sebi – smrtni greh beše samo u stupanju u savez sa paklenim silama i izazivanju bolesti tim povodom.
I sad, veli Rasel, osim verovanja da su praznoverni načini lečenja (dodir, molitva, genocidi i femicidi) delotvorni, energično je suzbijano i naučno izučavanje medicine. Jevreji su progonjeni i ubijani i jer su svoje medicinsko znanje sticali od mrskih muslimana ili Arapa.
Razvoj medicine nije bio moguć bez anatomije i fiziologije, odnosno seciranja, a kojem se oštro protivila hrišćanska religija – jer škodi vaskrsavanju tela.
Na mnogim katoličkim univerzitetima, čak i cirkulacija krvi poricana je sve do 18. veka. Najveći naučni umovi Evrope stolećima su radije izbegavali svako bavljenje medicinom, plašeći se progona, otpora i lomače.
A ukoliko smatramo da ovakva i slična praznoverja pripadaju nekakvom mračnom srednjem veku, razmislimo dvaput. Religijske zablude i predrasude pojavljuju se gotovo svaki put kada dođe do naučnog proboja u medicini. Vakcinacija protiv velikih boginja izazvala je buru protesta crkvenih ljudi, uključujući tu i ugledne teologe sa Sorbone i Kembridža u 19. veku (vakcina beše izazov samom Nebu, čak i volji božijoj).
Ili, kada je otkrivena anestezija, sveštenstvo je odmah podsetilo na božju zapovest Evi, S mukama ćeš decu rađati (Postanak 3:16).
Vaistinu, kako dođavola rađati sa mukama uz pomoć nekakvog bezbolnog hloroforma?
Intervencija religije u pitanjima medicine i danas se vidi oko abortusa i kontrole rađanja, istraživanja i upotrebe matičnih ćelija, virusa side ili HIV i slično. Pa kardinali i biskupi bogorade protiv upotrebe prezervativa u sidom pogođenoj Africi, dok protiv vakcinacije urlaju islamski fundamentalisti poput Talibana ili Boko Harama u Nigeriji, Indiji, Pakistanu i Avganistanu, tvrdeći da je u pitanju američka zavera sa namerom sterilizacije muslimana kao pravih vernika. Zvuči poznato?
Svakako, jer na virus verskog antivakcinaštva nisu imuni ni ortodoksni Jevreji iz Bruklina, zatucani rimokatolici iz Kentakija ili protestanti iz Kanzasa, kao ni militantni pravoslavci iz Rusije i Srbije. Ko je rekao da na svetu nema ekumenizma, bar u protivljenju modernosti i nauci?
Najzad, Jehovini svedoci odbijaju transfuziju krvi, Amiši transplantaciju organa, mormoni i adventisti mnoge lekove, a Sajentolozi psihijatriju i lečenje mentalnog zdravlja. Tačno koju god religiju da pročačkamo, otkrićemo da je i opasna po zdravlje.
Ali zašto je to, pobogu, tako? U osnovi vekovnog sukoba između religije i medicine pre svega se nalazi borba za moć i autoritet oko ljudskog fizičkog i mentalnog zdravlja. Suprotno popularnoj izreci, najstariji zanat na svetu zapravo je bio – vrač.
Od najranijih ljudskih zajednica, magija i religija čvrsto su držale i ljubomorno čuvale monopol na ljudsko lečenje, a koji je (ubrzano) počeo da se urušava tek u 18. veku. Lečenje na osnovu naučnog znanja i dokaza, a ne teoloških dogmi, pokazalo se nepodnošljivo efikasnijim i beskrajno humanijim.
Kako je isticao Kristofer Hičens, šta se dešava sa šamanima, vračevima, popovima i sličnima koji leče na osnovu molitve i vere, kada u selo ili grad stignu lekar i apotekar, te delotvorna medicina bez pratećih ceremonija i mistifikacija? Isto ono što se događa i dodolama kada se pojavi meteorolog, ili tumačima zvezda kada se pojavi učitelj sa teleskopom. Pa ipak, par vekova modernosti i prosvetiteljstva mnogima deluju naivno u poređenju sa milenijumima teoloških vradžbina.
Ljudski mozak nije teflon, pa religijske zablude umeju da se zalepe kao smrad na majmuna. Da li smo to ikada postali ili uopšte bili moderni u vezi sa opasnostima i zdravljem, pitao se Bruno Latur, sociološki istraživač mikroba i pasterizacije?
Na Uskrs prošle nedelje, na ispitu je bila i sekularnost naše Republike, i na tom se ispitu nije proslavila. Nakon prvobitno hrabrog odbijanja molbe Sinoda, usledila su kompromisna tolerisanja, uprkos zabrani kretanja i kapljičnih okupljanja.
Jednom za svagda: zarazne bolesti izazivaju sasvim prirodni i fizički – mikrobi.
A ne natprirodni i metafizički grehovi, nevernici, jeretici ili ljubomorna i sujetna božanstva koja je izmislio čovek i od kojih žive profesionalni trgovci ljudskim dušama i strahom od smrti.
Zato su uzaludne one racionalne sugestije da, tokom pandemije, za pričest valja koristiti jednokratne kašičice, ili da je vera u boga jedan intimni i lični odnos koji se može praktikovati i kod svoje kuće. Jer, ukoliko se prihvati da po osveštanim crkvenim predmetima, i po telu i krvi Hristovoj, uopšte mogu da plivaju nekakvi mikrobi, ukida se granica između svetog i profanog. Samim tim, ruši se i razvejava čitava religijska građevina ili vizija čoveka i sveta.
A sa tom vizijom nema kompromisa i za nju se crkva grčevito bori – čak i ako oseća da bitku nezaustavljivo gubi. Otuda nema mesta ni za nekakvu ličnu veru u svoja četiri zida. Jer ona jeste i društvena stvar ili religija se ne misli, već pleše, kako je davno utvrdio antropolog Robert Maret. Međutim, u pandemiji, taj ritualni ples je opasan po zdravlje. Možda bismo onda radije trebali da – mislimo? Svetlost modernosti ili luča prosvetiteljstva jesu onaj najbolji protivotrov za religijske viruse uma.
Nema kompromisa pred zarazom, pa odaberimo fiziku umesto metafizike, dokaze umesto dogme, materiju umesto duhovnosti, život umesto smrti. I parafrazirajmo tada ovdašnjeg prosvetitelja Dositeja Obradovića: knjige, braćo, knjige, a ne zvona i kašičice.
Divno, kao i uvek
Izuzetan tekst
Divno, nepozeljne samo sklonite, bio sam verni citalac, puno kvalitetne kritike, ali dzabe kad i kod vas moze proci samo jednoumlje, pozdrav
Tamjan uništava mnogo bakterija i virusa u veoma kratkom roku. To ne znači da je tamjan zdrav nego da je brzodelujuć a prostorije posle istog naravno valja provetriti.
Koliko se njih zarazilo u hramu Sv.Save?
Hvala
Na žalost, na tvoje pitanje nikada nećemo dobiti odgovor, jer ga lekari ne postavljaju pacijenti a, a podaci o obolelima su poverljivi.
Ono što znamo je da sveštena lica obolevaju i umiru od Corone. A ti sad saberu dva i dva.
Ko zna koliko, ko ce to utvrditi…
Aferim!
Bravo. Odličan tekst. Ovakav tekst treba proslediti svim popovima.
Postoji razlika između darvinista-racionalista i verujucih crkvenih ljudi. Gospodin je ocigledno iz prvo navedenih a mi iz druge grupe pricescivali smo se ceo post- poceo 02.03. kada i korona i iz moje crkve niko nije zarazen. Dakle vi zivite na svoj nacin mi na svoj i slozimo se da se nikada necemo sloziti. Hristos Voskrese!
Zar nije dovoljno da se, nakon posta i ispovesti, pričestiš samo jednom? Čemu ta moda pričešćivanja svakih 15 minuta? I šta ispovediš svaki put? Bude li to iskreno, ili malo lagiš?
naravno, mao…nikad se nećemo složiti…HVALA BOGU…
Ali jesu zaražena neka sveštena lica, pa čak je bilo i preminuli, tako da sumnjam da niko u crkvi nije zapazio Koronu, a ovih dana podaci pokazuju povećan broj obolelih, iako je 4 dana bio u padu, baš u periodu kad se počinju ispoljava ti prvi simptomi, onih koji su zaraženi proteklog vikenda.
Možemo reći da je slučajnost, ali je nešto što sam, ja lično, očekivao, nakon tih okupljanja po crkvama
Želeo bih samo da ukažem da se u našoj javnosti, pa i u ovom tekstu pozicija nauke sagledava sa prevaziđenog logičko-pozitivističkog stanovišta. Uzima se zdravo za gotovo da su iskazi i teorije nauke nužno istiniti, dok su iskazi metafizike ili teologije ili neistiniti ili besmisleni. Međutim još je Karl Poper ubedljivo dokazao da su naučne teorije u strogom smislu neistinite i da se samo mogu održavati kao najbolja objašnjenja dok ne budu pobijena, novim iskustvom. Naime kod nas se smatra da se naučnom indukcijom na nekoliko stotina primera može uspostaviti neki generalni istiniti sud, što je potpuno netačno. Nijedna naučna teorija se ne može opravdati indukcijom, Poper je smatrao da se mi približavamo nekoj istinolokosti u budućnosti ali je i to odbačeno. Na primer, u sukobu Crkve i Galileja, Crkva je u suštini bila u pravu i imala savremenije antirealističko filozofsko gledište. Crkva je samo tvrdila da se ni za jedan nebeski model ne može apodiktično tvrditi da je istinit, ali da se naravno heliocentrični može koristiti pragmatično za izračunavanje pozicija. U suštini nema naučnih revolucija bez metafizičko teoloških podsticaja i spekulacija. Velika je predrasuda da naučno znanje samo gomila istinite teorije, koje generišemo sakupljanjem podataka iz spolješnjeg sveta.
Svaka čast bato, objasnio si mu.
Grešiš iz rečenice u rečenicu. Samo neuk i neobrazovan može reći da su iskazi i teorije nauke nužno istiniti (što autor nigde nije ni nagovestio), kad se sama nauka zasniva na kontinuiranom istraživanju, preispitivanju i validaciji. Brkaš nauku sa religijom.
S obzirom da ti je početna premisa neistinite, neću nastavljao dalje komentarisati neistinite izjave o „otvorenosti“ crkve za različite astronomske modele.
Moram da istaknem da se nismo razumeli ili sam možda bio konfuzan. Ja ne mislim da su iskazi nauke nužno istiniti, već da je pozicija logičkog empirizma ili radikalnog empirizma uzimala da se univerzalni iskazi nauke (naučne teorije) direktno izvode iz iskustva i samo iz iskustva, te da nauka zato predstavlja istinit opis iskustva a i stvarnosti i da opisuje iskustvo na jednoznačan način. Takođe cilj nauke je racionalan u punom smislu to je istina to jest istinite teorije. Opšte javno mnenje nauku shvata kao isporučioca istine. Takođe pozitivisti su imali snažnu antimetafizičku orijentaciju, kao i pisac ovog teksta smatrali su da su metafizički stavovi opasni po ljudsko znanje i da ih se treba ratosiljati. Takođe su smatrali da je naučno znanje kumulativnog karaktera, nauka otkriva nove istine i dodaje ih skupu već otkrivenih. Ono što se jednom otkrilo i verifikovalo ne može se dovoditi u pitanje. To nisu naravno nužne istine u logičkom smislu ali jesu kada se jednom otkriju prirodni zakoni, nužne istine u nomičkom smislu. To je logički pozitivizam, koji je bio nadahnut prosvetiteljstvom, i autor piše u tom duhu. Sve ove karakteristike su kasnije dovedene u pitanje, jer ne postoje čista opažanja bez teorijske pozadine i bez metafizičkih ideja koje su već apriori ugrađene u naše iskustvo.
Autor nije sasvim jasan. Da li to autor predlaze da se pravoslavni spaljuju kao nekada jevreji, ili ukazuje na neprihvatljivost pogroma verskih manjina pod izgovorom nekakve brige za zdravlje?
Naučnici nikada nisu tvrdili, da su njihove teorije apsolutno istinite, a pogotovo to nije tvrdio Rasel.
Tvrditi, da je Ptolomejeva teorija istinitija od Galilejeve, poslije egzaktnih i neoborivih dokaza, koje je prihvatila i Katolička crkva, a nedavno se izvinila za progone, svima koji su imali drugačije mišljenje, je samo tvrdoglavost i ništa drugo.
ma da, aleks…divno…kao i obično…na sreću, dovoljno sam obrazovan…da već dugo, dugo mogu da se deklarišem kao ateista…sada bih ja napisao poduži komentar…ali…to ne prolazi…puno sreće i dobrih kolumna…
Šteta što autor nije naveo primer nekog naučnog istraživanja, koje je radjeno da dokaže širenje zaraze prilikom pričešćivanja, a bilo je takvih istraživanja dosta.
Pa šta i ako se proširi zaraza? Ovde u ovim komentarima i samom tekstu se u ime naučnog pristupa, ali samo jedne paradigme, više napadaju crkveni obredi nego što se sagledava suština naučnih pozicija. Ne zaboravimo da postoji i Švedski model, „imunitet krda“ koji baš promoviše da se što više ljudi zarazi i da tako prirodnim putem ljudi steknu imunitet, a sam virus oslabi. Cena je naravno u izvesnom broju smrtnih slučajeva najslabijih pojedinaca, ali šta ćemo, pa to je evoluciona prirodna selekcija. Paradoksalno je da iz ove paradigme je baš poželjno da se što više ljudi zarazi tokom pričešća, i baš da prošire zarazu dalje da bi se za što kraće vreme svi zarazili i što pre preležali bolest. Ko preživi, preživi, pa i to je u skladu sa Darvinovim principima o opstanku najprilagodljivijih i to je naučni pristup, a baš Crkva u ovom modelu pomaže i šta sad tu nije naučno? Stvari nikad nisu crno-bele.
Proguglaj malo kako ide taj švedski eksperiment. Nije se baš proslavio.
Zasto se onda sve religije bune protiv teorije evolucije i prirodne selekcije ako njoj doprinose svojim ponasanjem?
Osim toga, tzv. svedski model je dosta kritikovan i u samoj Svedskoj. Zaista je s moralne tacke gledista problematican broj umrlih ljudi u jednoj izuzetno razvijenoj zemlji s relativno malim brojem stanovnika.
Batalimo onda i medicinu i doktore. Prirodna selekcija. Najjači opstaju.
Bilo je puno pokusaja da se dokaze postojanje boga, koji odgovara na nase molitve, saputanjem, dranjem i/ili udaranjem glavom u zid, koji je pravedan, pouzdan itd, i svi su se negativno zavrsili, nikad nije hteo da se javi i potvrdi se, iako je svemoguc i sveprisutan.
Bog je svemoguć i Bog je milostiv. Uredio je ovaj svet tako da u njemu ima mesta za sve. I za Anstajne i za Zumbule.
Sirenje covid 19 je pocelo u Francuskoj, Svajcarskoj, Nemackoj i Africi sa jednog religioznog skupa na tromedji u Miluzu. U kanadskom Kvebeku najveci izvor zaraze su bili Jevreji koji su se vratili sa skupa u Njujorku.
U odnosu na sve tacno vera kroz religiju nije samo jedan put. Ima ona svoju pozitivnu ulogu u zastiti drustva i buduceg naroda u drzavi koju snazno brani i cuva od bilo kakvih promena. Institucija iste pravi tu najvece greske. Kretanje coveka – konstante, ( cilja), ne prati nego joj se na tom putu suprotstavlja. Stavlja se iznad. Do kada je bila pozitivna? Dok je umirivala duh kroz telo. Kada je covek(konstanta) prepoznao svoje telo i poceo njime da vlada Institucija je trebalo da se zapita. Miroljubiva koegzistencija tela i duha tece sve dok telo ima sadrzaja koji se upoznaju. Metode u nacinu ispoljavanja su gore opisane. Sve je to arhetip, telo, ratnik. Mozda ova dva arhetipa u objasnjenu i odnosu prema vrednosti najbolje pokazuju odnos Institucije prema nacionalizmima i najpogubnijim stratistima pod takvim vrednostima i duhom. Ko treba da umiruje duh osvete i tolikog besa? Zrtva se brani trajnim obelezjem i nemom suzom na cvetu. Treba da prica i kuka onaj koji je to radio. Da bi izasao iz takvog tela. Sve je drugo rekla naucna istorija. Ali sta cemo sa ostalim arhetipovima? Da li covek zavrsio sa svojim duhovnim bicem ako je prestao misliti na sebe i cini stvari za druge? Pa verovatno ne? Da li covek u stanju da prepoznaje sebe i vrsi ozbiljnu samo percepciju ima sva pitanja resena u religiji ateizma tj. nauke, znanja, vrednosti iz kretanja coveka. Pa verovatno ne. Saradnja savremenosti u svim institucijama koje se bave arhetipovima i vrednostima ide do rezultata.
Neverovatno je kako se pri prvom naletu neke vanredne situacije, kao kula od karata ruse sva ona nacela ljudskih prava i slobode za koja se moderna drustva kunu da na njima pocivaju. Tek tada shvatamo da je to jedna sarena laza. Nase drustvo ne poznaje pravoslavno hriscanstvo, koliko god da se kunemo da polazemo da smo hriscanska nacija, ovakvi tekstovi nas uveravaju u suprotno. Ne zbog toga sto autor nema pravo da bude ateista, naravno da ima, vec zbog toga sto pokazuje koliko on nista ne zna o pravoslavnom hriscanstvu, o Crkvi, o liturgiji o kojima pise. Zanimljivo je da neko ko se tako vatreno bori protiv necega o cemu nema ama bas nikakvog pojma. Hriscanima su oduvek bile bitnije Liturgija i Crkva od ovozemaljskog zivota. Za hriscane je ovaj zivot samo priprema za onaj koji dolazi. Vera za pravoslavne hriscane nije individualni cin vec cin zajednice. Vera podrazumeva zajednicarenje i sakupljanje zajednice na jednom mestu. Ako to uskrati neko hriscanima, uskratio im je pravo na egzistenciju jer je njihova egzistencija zasnovana na dogadjaju i iskustvu Liturgije. Po kom osnovu je dozvoljeno da rade supermarketi kroz koje svakodnevno prodju hiljade ljudi a nije dozvoljeno da crkve budu otvorene? Ko je u nase ime odlucio da nam je bitniji odlazak u supermarket nego odlazak u crkvu? Vaskrs nije samo obicaj niti je to prilika za krkanluk. Mozda nekome jeste, zato i ne shvata sta to znaci za jednog hriscanina. Moram i da dodam da sam zapanjen nivom netolerancije, ignorancije, mrznje, nevaspitanosti i neznanja autora ovog teksta.
Ne bih polemisao, samo bih imao jedno pitanjce. Da li su i ateisti deo ove nacije, pošto je autor definiše kao hrišćansku naciju?
Interesantni su mi kvaziliberali koji su uvek za princip „živi i pusti druge da žive“, izuzev kada se radi o verskim pitanjima pravoslavnih. Sve sekte su im u redu, ali kada dođe do pitanja pravoslavlja, tu ih zagrebe.
Interesantni su mi i antiteisti koji su uporni u svom odvajanju religije od države, sem kada naprasno oni žele da država uređuje liturgijsku praksu, nasuprot objavljenim stručnim radovima u prestižnim epidemiološkim časopisima koji su dokazali da posle Svetog pričešća NIJE NIKADA ZABELEŽENA ZARAZA (pričešće leči, a ne zaražava). Odakle li samo izmilite?
Interesantni su mi pravoslavni ekstremisti koji svakakvim lazima ne prezaju da pljuju po drugim religijama nazivajuci ih sektama, i stvaraju ksenofobne mrzce svega medju pastvom, a pri tom sami ne vide ko su i sto su i kakavim plodom se kite. Nacionalizam, neznanje, sujeverja, mrznja…Tolstoj je dobro to ocenio.
Poštovani Pravoslavni hrišćanine, kao lekar bih bio veoma zainteresovan da pročitam te studije, ili bar neku. Molim te ukaži mi gde to da tražim?
E, svaka Vam je zlata vredna. Hvala.
Reći u prvoj rečenici da je „religija“ opasna po „zdravlje“ može se reći samo ako se dogovorimo šta je“religija“, a šta „zdravlje“, a to se ni u ovome tekstu nije desilo, a kamoli na nekom širem planu.
Topao i fizički distanciran filozofski pozdrav!