Zeleni nacionalizam? 1Foto: Luca Marziale / Danas

Otkud i razni nacionalisti, desničari, ksenofobi, bogomoljci i četnici na nedavnom Ekološkom ustanku u Beogradu?

I nisu li Zeleni jedino nekakvi levo-liberalni hipici i vegetarijanci koji vole da šetaju prirodom i da grle drveće? Od kad to i opskurne desničarske grupe i ideje komotno prate zaštitu životne sredine – reka, zemlje i vazduha?

Pa, bukvalno oduvek. Nacionalizam i ekstremna desnica često su marširali ruku pod ruku sa ekologizmom.

Još od svojih početaka u 19. veku, ekologija beše vezana za jedan krajnje reakcionarni politički okvir, a tek zatim za političku levicu.

Mnogi će eko-fašisti zato i danas naglašavati supremaciju Zemlje nad ljudima i strancima. Pa otuda i pojava raznih eko-četnika ne treba da iznenađuje – već da upozorava.

Kad mislimo o ekologizmu kao ideologiji i praksi, neretko ga mentalno vezujemo jedino za njegovu američku verziju.

Za specifičnu mešavinu ideja Henrija Dejvida Toroa i Teodora Ruzvelta sa kontrakulturom 1960-ih godina, antiratnim protestima, Grinpisom itd.

Međutim, biće da je takav progresivni i mirovnjački ekologizam više kuriozitet nego pravilo. Ekologizam u Starom svetu ima posve drugačije i mnogo mračnije korene.

Kako to analizira istoričar moderne Evrope Piter Stodenmajer, a čije podatke ovde iscrpno koristimo, zapravo je Pruska ili Nemačka bila rodno mesto i nauke o ekologiji i savremene zelene politike.

Ali i one zloslutne sinteze između naturalizma i nacionalizma, a pod uticajem kontra-prosvetiteljstva i romantičarske tradicije.

Verovatno prvi ekolog u modernom smislu te reči bio je nemački istoričar Ernst Moric Arndt. Još 1815, i u osvit industrijalizacije centralne Evrope, on u tekstu O brizi i zaštiti nad šumama hrabro i elokventno ustaje protiv seče šuma i eksploatacije zemljišta.

Sve sjajno, zar ne?

Možda, ali je Arndt istovremeno bio i militantni nacionalista, ksenofob i antisemita.

Za njega, jedino su Nemci bili i ostali rasno i etnički čisti, a ne rasni mešanci, zbog čega i otvoreno tvrdi da mrzi Francuze i Engleze.

A posebno je mrzeo Poljake i ostale Slovene, smatrajući ih divljacima koji su nesposobni da imaju državu, nauku, kulturu i umetnost.

U pitanju je bila ekološka odbrana rase i nacije, te krvi i tla – a ne kuca i maca, cveća i drveća.
Slično beše i sa njegovim učenikom Vilhelmom Rilom koji 1853. objavljuje studiju Polje i šuma gde takođe poziva na ekološki militantnu odbranu netaknute prirode ili divljine.

Ali, u pitanju je bila i mistična odbrana i zaštita jedino onih nemačkih šuma, nemačkih polja, i nemačkih ekosistema.

A nemačke su bile i arijevski plavokose i tevtonski plavooke individue, a ne nekakvi Jevreji ili Sloveni u Drugom Rajhu.

Dakle, ova zelena agenda tada bogoradi protiv prosvetiteljstva, industrijalizma i urbanizacije kao modernih tvorevina koje pristižu za Zapada (Engleske i Francuske).

I sve to u ime jednog provincijalnog, ruralnog ili seoskog romantizma, te očuvanja etničke i rasne čistoće pred izazovima stranaca.

Zvuči poznato?

Zatim, i sam pojam ekologija skovao je čuveni nemački prirodnjak Ernst Hekel 1867, a koji je već bio ozbiljan naučnik i popularizator Darvinove teorije evolucije.

Pa ipak, i taj osnivač ekologije kao nauke beše vatreni zagovornik eugenike i rasne superiornosti nacija. Ovo je kulminiralo u njegovom nacionalizmu i antisemitizmu tokom Prvog svetskog rata, a pridružio se i okultnom i desničarskom Društvu Tule.

Naprosto, Arndt, Ril, Hekel i mnogi njihovi zeleni sledbenici posejali su organsko seme iz kojeg će ižđikati nacionalsocijalizam.

Jer fanatična opsesija čistoćom prirode neretko sklizne u opsesiju (etničkom) čistoćom države, nacije i rase.

Naime, nemački ekološki pokret neodvojiv je od tzv. narodnjačkog pokreta, a koji amalgamski spaja etnički nacionalizam sa ekološkim misticizmom.

I to u snažnom napadu na zapadnu modernost, racionalizam i urbani kosmopolitizam (kojeg su, uzgred, personifikovali Jevreji, te i mrski Francuzi i podli Englezi).

U okvirima ovih narodnjaka ili folkera, propoveda se povratak na selo, vaskolika čistoća ruralnog života, te razni prirodni zakoni i prirodni poredak.

Jer, „Kad se ljudi pobune protiv gvozdene logike prirode, oni dolaze u sukob sa istim onim principima kojima duguju svoje postojanje kao ljudi. Njihovi postupci protiv prirode zato i dovode do njihovog pada“. Zvuči seksi? Možda, iako su u pitanju reči jednog Adolfa Hitlera iz Majn Kampfa (1925).

I prvu ekološku ili organsku poljoprivredu pokrenuo je austrijski antisemita, vatreni rasista i ezoteričar Rudolf Štajner.

Vodeći ideolog doktrine krvi i tla u nacističkoj Nemačkoj bio je agronom, eugeničar i Hitlerov ministar poljoprivrede Rihard Dare, a koji je takođe insistirao na lokalnom, organskom i čistom uzgajanju hrane.

I filozof-nacista Martin Hajdeger nastojao je da premosti fašizam i ekologizam, zagovarajući autentično Biće u otadžbini, nasuprot novim industrijama.

I Hitler i Himler bili su strogi vegetarijanci i zaštitnici životinja, privučeni mističnoj prirodi i homeopatskim lekovima, dok je vodeći nacistički ideolog i ministar Alfred Rozenberg, još 1930. pisao: „Danas svedočimo masovnom odlasku ljudi iz sela u gradove, a što je smrtonosno za narod; ovo uništava vezu između čovečanstva i prirode, i podstiče rasni haos“.

I Hitlerjugend usvaja estetiku i vrednosti onih ranijih omladinskih, apolitičnih, a nacionalističko-ekoloških grupa (poput Die Wandervogel) kao militantnih izviđača u prirodi koji se protive industriji i gradovima.

Najzad, i sam holokaust beše promovisan kao politika čišćenja onih prljavih, parazitskih i štetočinskih elemenata iz jedne etnički nečiste prirode i društva.

A sve to nije samo (ne)davna istorija. I danas su mnogi autentično fašistički pokreti zaokupljeni brigom za zaštitu životne sredine, kao i za prepaljeno vođenje tzv. zdravog života i pratećih fiskultura.

Ekofašista je bio i terorista Ted Kačinski (Unabomber) 1978, kao i Brenton Tarant koji je 2019. ubio 51 osobu po džamijama na Novom Zelandu radi čiste prirode i nacije.

I današnja nemačka Zelena partija beše opterećena ovim ideološkim napetostima, te se od nje odvajaju mnoge frakcije koje zagovaraju zaštitu kulturnog identiteta i rasne čistoće od migranata.

Međutim, onaj savremeni ekologizam nije nužno, niti prirodno povezan sa ovim odurnim i reakcionarnim politikama.

Nebrojeni zaštitari životne sredine danas jesu ideološki levičari, antinacionalisti i odvažni antifašisti.

Poenta je samo u tome da ne treba da se preterano iznenađujemo ili cokćemo i kršimo prste ukoliko pojedini među nama koriste ekologiju za primarno nacionalističke, antimoderne i parohijalne politike.

Ekološke teme mogu (zlo)upotrebiti i politička levica i politička desnica. Ekologija, sama po sebi, ne propisuje konkretnu politiku i političke vrednosti.

Dok oni koji borbu za zdraviju životnu sredinu definišu kao apolitičku, ili stvar koja volšebno lebdi iznad levog i desnog, modernog i konzervativnog, zapravo su istorijski neuki, te politički naivni pojedinci.

Svako ko je i minimalno upoznat sa ekološkim aktivizmom, svestan je ovih ideoloških tenzija. I osoba i pokreta koji su najradije uskogrudo zainteresovani jedino za zaštitu onih naših šuma, reka i vazduha pred izazovom mrskih stranaca, od Stare planine do Jadra, ali bez razumevanja jedne šire, socijalne i sociološke slike.

Zelene politike dobro kapiraju deluj lokalno element iz čuvenog ekološkog slogana. Ali mnoge od njih, nažalost, muku muče sa onim drugim i kosmopolitskim elementom – misli globalno, zar ne?

I sad, da ne bude zabune ili zamene teza. Demonstranti, organizatori i govornici sa naših Ekoloških ustanaka niti su rasisti, fašisti ili nacisti, zlo i naopako.

U pitanju su krajnje progresivni i razboriti pojedinci, pa čak i prijatelji i poznanici ovog sociologa i kolumniste (npr. Zelenović i Lazović), iskreno zabrinuti za stanje životne sredine u Republici Srbiji.

Dođavola, pobunila se i jedna Emilija Popadić! Međutim, upravo zato je i ulog mnogo veći kad je reč o sudbini ili o samoj duši rastućeg zelenog pokreta u našoj zemlji (i njenom vazduhu i vodi).

Upravo zato je ona sramotna istorija ekologizma neobično važna za celovito razumevanje tekuće društvene i ekološke krize.

Kao i za razumevanje sporadične ksenofobije, mistične duhovnosti, nativizma i parohijalizma u borbi za zdravu životnu sredinu među našim građanima. Istorija ekološkog pokreta mora da posluži kao upozorenje – da ekologizam u našoj Republici ne sklizne u onaj uskogrudi nacionalizam.

I onda, šta tačno smatra naš Petar Petrović sa uplatnice, kad mu nutkamo zelenu politiku? Koje ideološke i moralne temelje mu tada milujemo i drmamo, kad pozivamo na čistu vodu, vazduh i zemlju?

Priroda može da znači sve i svašta. Ekologija i te kako može biti pervertirana u nacionalizam koji popularno i zgodno štiti otadžbinu od onih drugih i drugačijih, te koji je gurka podalje od urbanih i industrijskih društava.

Ukoliko je cela ta gužva samo još jedan ksenofobni ustanak protiv stranaca i Zapada, te antiurbana i romantičarska borba protiv industrije i tehnologije, a sve radi izmaštano čiste prirode – piši propalo.

I zato – Čiji ustanak? Je li u pitanju borba za ljudsko zdravlje i blagostanje, za istinski socijalnu ekologiju i za život vredan življenja, ili samo nacionalizam u novom ruhu i zelenom odelu?

Na ovo pitanje moraju da odgovore naši ekološki ustanici, i to što pre.

Ne pretvarajmo zeleno u braon.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

10 reagovanja na “Zeleni nacionalizam?”

  1. Autor ne razlikuje nacionalizam od fasizma. Koristi uvredljive termine poput „bogomoljci“…Iz njegovog navodnog akademizma izbija pre svega netolerancija… Zalosno za nekog ko pokusava da druge edukuje. Tekst je pravi politikanski pamflet.

  2. Zahvalujem se gosn Kisjuhasu na ovakvim tekstovima. Bukvalno SNS nikada ne bi imao ovoliku popularnost da nije njega i njemu slicnih. svaki njegov tekst je dva posto glasova vise na kontu AV. Svaki put me prosto natera da idem da glasam za SNAS, bez ikakve motivacije u vidu sendvica.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.