Do sada neviđena, združena akcija različitih gradskih službi i građevinskih preduzeća iz dana u dan uzrokuje brojne frustracije nebrojenim građanima, ali i onima koji silom prilika u glavnom gradu moraju da završe neku obavezu. Funkcioneri gradske uprave više i ne kriju tempiranje vremena početka i završetka radova sa kampanjom za predstojeće gradske izbore. Na to se nadovezuju i već završeni projekti poput fontane na Slaviji, ili budući poput jarbola od 150 metara visine. Oni koji sebe nazivaju opozicijom ostaju u istoj temi, posmatrajući je samo iz ugla zloupotrebe javnih resursa za stranačke potrebe. Za to vreme, na primer, pacijenti Instituta za onkologiju i radiologiju dovijaju se na najrazličitije načine da bi na vreme stigli do Pasterove ulice.

Paralelno sa radovima na rekonstrukciji kolovoza, mediji nas bombarduju raznim hipotezama o mogućim budućim gradonačelnicima, broju opozicionih kolona koje će učestvovati na izborima i sl. I na to se svodi  priča o predstojećim izborima u Beogradu. Šta će se desiti onda kada budu i raspisani, videćemo. Imajući u vidu pripremne aktivnosti, jasno je da će stub kampanje vladajuće većine biti na građevinskim dostignućima, a opozicionih stranaka verovatno samo osuda tog koncepta.

Na ruku i jednima i drugima idu podaci o nivou političke pismenosti birača koji slabo  razlikuju nadležnosti predsednika republike i gradonačelnika, a tek teško da znaju šta su nadležnosti grada Beograda u odnosu na gradske opštine čiji su odbornici birani prošle godine, na opštinskim izborima. Na žalost, to što je to tako, posledica je i odgovornost brojnih aktera, od obrazovnog sistema preko medija i političkih partija do organizacija civilnog društva.

“Za prosutim mlekom ne vredi žaliti”, stara je nesrpska polovica, vrlo često citirana u Srbiji. U ovom slučaju znači da se paralelno sa svim živopisnim momentima koji nas čekaju narednih meseci, mora naći prostor za informisanja građana-birača o tome za šta oni zapravo glasaju: o granici moći i uticaja gradonačelnika, o tome da gradska uprava nije sasvim isto što i služba za zapošljavanje, ali i o tome da nakon šminkanja i ostalog sređivanja, saobraćajne gužve neće biti ništa manje, niti će se povećati broj vozila javnog prevoza na ulicama.

Prosto je. Ono što nas muči svaki dan, a za šta nema jednostavnog rešenja ili volje, maskira se građevinskim radovima vrlo upitnog kvaliteta, koji se po pravilu ispravljaju i ponovo plaćaju. Njihova svrha je jasna. U nedostatku suštinskih postignuća, pribegava se brzim rešenjima, onome što se najbrže završi i najpre postane vidljivo. Fontana, jarbol, novi asfalt. Suštinsko je pitanje, kako će to olakšati ili unaprediti život onima koji u Beogradu žive

Svi koji će glasati na predstojećim izborima treba da naprave listu svih stvari koje ih na dnevnom nivou frustriraju, zbog kojih psuju i osećaju se bespomoćno. Za najveći broj njih, u slučaju Beograda, nadležna je upravo gradska vlast, ona koja će se birati na prvim sledećim izborima.

Od kvaliteta i dostupnosti vode za piće, divljeg ili legalnog priključka na kanalizacionu mrežu, površina pod ambrozijom i drugim korovom, odlaganja  i odnošenja otpada i kontrola deponija, preko broja vozila, (ne)humanih uslova u njima, i poštovanja reda vožnje javnog prevoza, do broja dece u vrtićkim grupama, izgleda školskih fiskulturnih sala i krovova,  uslova u domovima zdravlja, bolnicama i centrima za socijalni rad gde rade ljudi kojima je poverena odgovornost  nadzora nad primenom odredbi Porodičnog zakona. Ali i do izdavanja građevinskih dozvola, zahvaljujući kojima se zauzimaju javne površine, povećava broj benznskih pumpi, a smanjuje broj parkova i dečijih igrališta. I do još puno toga…

Sigurna sam da ne postoji osoba koja živi u Beogradu, bez obzira na to koju političku opciju podržava, a koja se dnevno barem jednom ne iznervira zbog nekog od razloga sa navedene liste. To su zapravo teme za gradske izbore, a ne masovne investicije, BDP, zapošljavanje ili muzej Nemanjića. To su teme i za one koji nisu na vlasti, a pretenduju na to. Teme u ovom trenutku ne treba da budu ni turizam ni novi stambeni i poslovni objekti.

I to je prosto. Analogijom na lični nivo, vrlo lako se može zaključiti da se teško može naći osoba koja na primer, živi u kući bez izolacije, sa septičkom jamom, krovom koji prokišnjava prilikom svake jače kiše i bez automobila. Takva osoba novac koji uštedi sigurno ne troši za izgradnju garaže iz koje će možda jednog dana započeti neku proizvodnju, ne troši ga ni za zamenu ograde kojoj se možda skinula boja ali i dalje stoji na mestu, a sigurno ga ne troši za betoniranje staza ili novi travnjak u dvorištu. Da probamo da izbore sagledamo iz ovog ugla?