Ispostaviće se kasnije… 1

Ovaj dan se uzima kao početak Cerske operacije koja je rezultirala prvom savezničkom pobedom u 1. svetskom ratu i trenutnim, kasnije će se ispostaviti samo privremenim, povlačenjem austrugarske vojske iz Srbije. Takođe kasnije će se ispostaviti i da je Cerska bitka predstavljala primer brilijantne vojničke strategije, pa se u tom kontekstu izučava na vojnim akademijama širom sveta. Na žalost, drugi deo ove bitke odnosi se na stravične zločine nad civilnim stanovništvom u Mačvi, Podrinju i Jadru koji su se desili tokom haotičnog povlačenja austrougraskih vojnika. Svet je za njih saznao jako brzo, zahvaljujući izveštajima dr Arčibalda Rajsa, Švajcarca koji se u tom trenutku zadesio u Srbiji.

Na samom početku rata, srpska vojska je pružala otpor u još nekoliko operacija u ovom delu zapadne Srbije koje su rezultirala Kolubarskom, Gučevskom, bitkom na Mačkovom Kamenu (planina Jagodnja kod Ljubovije). Nakon toga, slomljena, destkovana, povlačila se prema Albaniji uz opšti egzodus civilnog stanovništva takoreći na celoj teritoriji Srbije. Ispostaviće se kasnije i da je, sve uzimajući u obzir, Cerska bitka bila prva, ali i takoreći jedina svetla tačka tokom ovog rata, sve do Kajmakčalana. Zato je i značajna. Postoji saglasnost svih postojećih izvora o tome da je za pobedu na Ceru, pored vojničke taktike jednako zaslužan i izuzetno visok moral srpskih vojnika. Srbija je vodila odbrambeni rat, a svaki vojnik je imao svest o tome da na ovaj način brani svoju njivu, šljivu, ili šta je već ko imao , od strane čizme koja je u tom trenutku nadirala preko Drine.

Ja sam rođena i odrasla u ovom delu Srbije sa pričama o slavi cerskih junaka. Naučila sam da plivam nesporedno pored Samurovića Ade preko koje su na današnji dan u zoru u Srbiju ušli prvi vojnici autrougarske vojske. Bila je malte ne stvar kućnog vaspitanja u nižim razredima osnovne škole ne znati ispričati tok Cerske ili Kolubarske bitke po danima, isto kao i ne znati sve reči Marša na Drinu. U trenutnim okolnostima sveopšte istorijske revizije kojoj na ovim prostorima svedočimo, jedan od vodećih narativa je i taj da su strukture bivše zajedničke države pokušavale da zatru herojstvo i požrtvovanost srpskog naroda tokom 1. svetskog rata, što je jedna od većih zabluda raznih srbocentričnih teorija. Posledično, puno ljudi je tek u trenutku u kome se ovaj rat počeo nazivati Velikim (možda i u pokušaju da se relativizuje ideološka podeljenost istih naroda tokom 2. svetskog rata) i u kome su zakačili Natalijinu ramondu na rever, počelo da se malo više zanima za ovaj period istorije, ispostaviće se na prilično pomodarski način.

U međuvremenu, do današnjih dana, na istom parčetu planete Zemlje desio se još strašniji rat nedugo potom, a 80 godina kasnije, u ime Srba i srpstva, tu odmah, preko iste te Drine počinjene su nezamislive stvari nad civilnim stanovništvom druge veroispovesti. Ovaj put nije došla do izražaja brilijantna vojna strategija, a moral nije bio baziran na odbrani već suludom osvajačkom pohodu u cilju obezbeđivanja etnički čiste teritorije, sa sve Maršom na Drinu kao idejom vodiljom.

Od danas, pa sve do 20. i nekog avgusta puno će se pričati o herojskoj srpskoj odbrani na Ceru. Zbog aktuelne epidemiološke situacije, možda neće biti komemorativnih skupova, ali ovo je prilika da Vulin, Dačić i ostala bratija ponovo briljiraju svojim ispraznim populističkim performansima krijući se iza Cerske bitke. Isto kao što su mnogo puta do sada radili u pokušaju da relativizuju odgovornost Srba i Srbije u poslednjem ratu za zločine širih razmera od onih koji su se desili srpskom narodu između Cera, Drine i Save nakon završetka vojnog dela Cerske bitke. Još uvek tražim odgovor na pitanje kako je narod koji je preživeo golgotu u jednom delu istorije dopustio da se u njegovo ime ista matrica primeni prema drugima.
Jer jedno je kada se bije vojska sa vojskom, pa se na kraju mere strategija i taktika. Jedno je pamtiti, ne zaboraviti i braniti se. A potpuno drugi naziv, pa čak i pravna kvalifikacija su ubijanja i iživljavanja nad civilnim stanovništvom, naročito kada se vrše na masovan način. Tokom 92. i 93. pored gore pomenute Samurovića Ade plutala su mrtva ljudska tela, neka i bez glava, a nizvodno, kod Pavlovića mosta koji spaja sela Badovinci i Popovi bila je velika mreža kojom su se skupljala. Sa obe strane Drine bila je sprska zemlja, pa se jasno može naslutiti da tela nisu bila srpska. Ljudi su tada govorili: pa šta ćeš, rat je, potpuno nesvesni činjenice koliko nisu u pravu. Takođe potpuno nesvesni da su u tom zadnjem ratu sve vrednosti cerskih junaka pogažene bez ikakvog stida. Potpuno nesvesni činjenice da Stepa Stepanović i Ratko Mladić nikako ne mogu biti isto. Ispostaviće se kasnije da iako je od završetka poslednjeg rata prošlo 25 godina, većinska Srbija ne odustaje od ove matrice, a nema ni naznaka da se u tom smislu može promeniti bilo šta u skorije vreme, ali to je tema za drugi i malo duži tekst.

Poenta ovog je da se svi oni kojima će narednih dana biti puna usta Cera, ako ne postide, onda na primer, barem štrecnu kada čuju da je jedan od poslanika aktuelnog saziva Narodne skupštine Republike Srbije osnivač logora Sušica kod Vlasenice kroz koji je prošlo 8000 muškaraca, žena, dece i staraca iz bosankog Podrinja ili krenu da u komentarima na ovaj tekst napišu: ma kakav genocid, a šta su oni nama radili? Neće „Oluja“ biti manje strašna, nećete biti manje Srbi, niti će Stepa biti manje heroj, ako prihvatite da je neko ko ima srpsko ime i prezime, počinio strašne stvari nekoliko decenija kasnije, krijući se i iza vas. Jer taj Stepa je branio granicu na Drini, a ovi potonji su hteli da ona nestane. To je razlika i to se mora priznati. Sve drugo održava u životu spiralu zla u koju je ovaj deo Evrope duboko zagazio.

Na spomeniku u cerskom selu Tekeriš piše: Vaša dela su besmrtna. I ostaće besmrtna, jer su bez mrlje i bez bilo kakvog razloga za stid. Zato se i moraju odvojiti od onih koji su ih pljunuli nekoliko decenija kasnije a veličaju se uz iste taktove Marša na Drinu. Možda će se kasnije ipak ispostaviti da nije trebalo.

Do tada, slava cerskim junacima!